Status

Духовни разговори оца Гаврила са братом С.      A-   A+  

- Помаже Бог, оче! Ево читам Вашу књигу "Духовни разговори - друга књига", па пожељех да Вас контактирам. Зовем се С. и имам 35 година. &хеллип;Немам микрофон, а Вама је, претпостављам, лакше причати, него типкати.

о.Гаврило - Имате скајп, а немате микрофон?

- Немам.

о.Гаврило - Данас иди и купи, макар онај дечји.

- Купићу.

о.Гаврило - Кошта 10 КМ.

- Давно је било када ми је требао Ваш савјет! Сада нешто размишљам да је то све тако и требало да буде, да прођем сам, без Вашег савјета.

о.Гаврило - Јеси ли се нашао у књизи?

- На много мјеста. Најтеже ми је било да не осуђујем друге, док читам књигу...

о.Гаврило - Е, одлично.

- &хеллип;а исти сам као и многи. Баш сам јутрос размишљао о Вама, тачније, водио сам у глави разговор са Вама.

о.Гаврило - О чему си размишљао?

- И невјероватно, данас ми се први пут јављате! Па, као, како бих почео разговор ако бисте се Ви јавили. Имам много тога на уму, па не знам одакле да почнем, али ево, оно што сам јутрос размишљао. Ожењен сам сретно и имам једну кћер од четири године
.
о.Гаврило - Јеси ли осмислио како да разговарамо и шта ћеш ме питати?

- Да, ево! Ја се трудим да будем вјерник! Супруга није вјерник уопште! Иако се мени за љубав крстила, и вјенчани смо у цркви.

о.Гаврило - Кад си је оженио, зар се нисте договорили какав ће бити тај брак, ти верник а она неверник?

- Она је велики прагматичар и за њу је истина само оно што је опипљиво и што се може створити. Нисмо се договарали! Оче, имао сам много осцилација у својој вјери. У то вријеме, да будем искрен, нисам био неки вјерник. Највјероватније нисам ни сада, али сам сигурно већи него прије. Сада имам 35 година! Крштен сам са својих 18, а у двадесетим сам пјевао у црквеном хору, послије чега ми је вјера опала. Зашто? Не знам. Можда и знам. Нисам хтио да се разликујем од своје околине! Углавном, када сам 2000. године дошао у Б. био сам, могу то рећи, атеиста!

о.Гаврило - Зато сада буди добар верник и покажи добар пример, сведочи својим живљењем. Сад мораш да покажеш смирење, да се жена угледа на тебе. Не смеш да јој се супротстављаш, него полако да створите брачну хармонију.
- Вјенчао сам се 2003. и поново почео да одлазим у цркву! Баш то и покушавам! Недавно смо се нешто мало посвађали, а она увијек осуђује и генерализује када се посвађа (овакав си, увијек ово или оно...). Послије јој буде криво, знам! На крају је рекла: "Сва срећа па имаш тог свог Бога, ко зна какав би био без Њега!"

о.Гаврило - Значи, добра је, милостива.

- Брак нам је био у кризи док се нисам опет окренуо Богу! Ја сам јој увијек враћао истом мјером!

о.Гаврило - Како, добротом?

- Па, ако се посвађамо, ја јој вратим зло за зло, ако она мене увриједи, ја јој вратим увредом. То сам радио прије и то је и довело до кризе.

о.Гаврило - Па то није хришћански!

- Није, знам! Углавном, пред Јовандан 2009, све се промијенило! Заклео сам се пред Богом да ћу јој бити муж! Заклео сам се и њој, као човјек! Свети Јован ми је крсна слава и имам право на два дана слободна на послу. Онда смо та два дана, умјесто у миру, провели у свађи! На крају сам ја покупио своје ствари, узео ауто и отишао!

о.Гаврило - Како то да се свађате за славу?!

- Одвезао сам се на паркинг с којег је диван поглед на град. Ту сам преломио и заклео се да ћу дати све од себе да све поправим. И ево, Богу хвала, двије године касније све је стварно одлично. Ове садашње свађе су више неке размирице, и она је много блажа у њима и разумљивија.

о.Гаврило - Кад постиш, је ли спрема посна јела?

- Спрема два јела, један за мене и један за дијете. Није јој тешко!

о.Гаврило - Ваља да се помало и свађате, јер кад се помирите, више ћете се волети.

- А и ја не зановијетам у посту, може и сувог хљеба, стварно. Јер знам зашто то радим. Јесте, ваља се помало посвађати! Никако да дођем на питање! Стварно сам сретан са својом породицом, иако имамо проблема, као и сви други! Ако ми жена није вјерник, а ја је много волим, шта ће мени рај, ако тамо неће бити ње?

о.Гаврило - Без проблема живот не би био интересантан.

- То онда и није рај за мене! То је моје питање, које ме одавно мучи, а које сам јутрос размишљао да Вас питам. Највјероватније је ово питање које дјеца постављају на вјеронауци.

о.Гаврило - Свако ће за себе дати одговор пред Господом.

- Ја се молим сваки дан за њу! Изгледа да само то и могу! Оче, можете ли ми препоручити неку књигу? Не мора бити везана за ову тематику...

о.Гаврило - Моли се Богу и за њу и за ћерку, ако молитва буде усрдна, биће услишена. Јесте ли венчани у цркви?

- Јесмо! и она је крштена! Урадила је то све само због мене.

о.Гаврило - Добро је да сте венчани у цркви. Иде ли она некад у цркву на богослужење?

- Не иде!

о.Гаврило - Е, добро, брате С., сада морамо да завршимо овај разговор, па ћемо наставити други пут, само да се не заборави на почетак.

- Хвала, оче.

о.Гаврило - Бог благословио.

- Сљедећи пут купујем микрофон.

о.Гаврило - Ма, добро је и овако, од микрофона заболе уши.

- Могу ли Вам послати неке своје приче мејлом? Приче су из мог живота, мало боље описују мене...

о.Гаврило - Може, прочитаћу, па ако буду душекорисне за друге, објавићемо на сајту. Амин.


(26. мај 2011.)

Број посјета од 23. Априла 2009. године