- Оче Гаврило, помаже Бог. Вероватно вам сад стижу стотине порука на скајпу, пуно ми је помогло што сам макар видела да сте онлајн. Таман кад сам мислила да никог нема. Свако добро Вам желим и мирну ноћ!

о.Гаврило - Бог благословио, сестро С., хвала.

- Хвала Вама, оче! Не можете ни замислити колико ми овај благослов сад значи!

о.Гаврило - Лепо спавајте, ево скоро ће поноћ.

- Ех, оче, кад бих могла, већ бих давно.

о.Гаврило - Због чега не можете, јесте ли на некој ноћној служби?

- Не, оче, имам сто проблема, а ја сам тренутно изгубљена и никако да нађем мало мира.

о.Гаврило - Која је то врста изгубљености, јесте ли се изгубили у некој шуми овога света преплављени земаљским бригама?

- Управо тако, оче, али ипак мислим да сам себе изгубила.

о.Гаврило - У чему сте се изгубили?

- Не знам више ко сам и где сам! Хвала Богу, здрава сам, али немам тренутно никог уз себе, осећам самоћу и знам да је све то од маловерја, али не могу против тога.

о.Гаврило - Јеси ли ти верујућа, одлазиш ли у цркву редовно недељом и празницима?

- Јесам, оче, одлазим и причешћујем се.

о.Гаврило - Имаш ли свог духовника, идеш ли на духовне савете код њега или код свог парохијског свештеника?

- Идем код свештеника у место близу С., он ми је духовник откад сам се крстила пре четири године, када сам и почела да идем у цркву. Сутра свакако идем до њега, али вечерас ме је баш ухватио немир, па кад сам видела да сте вас онлајн, морала сам да Вам се обратим.

о.Гаврило - Добро, сестро С., већ је поноћ, па ћемо други пут да наставимо.

- Важи, оче! Хвала Вам пуно и мирну Вам ноћ желим! Поздрав и свако добро!

о.Гаврило - Бог благословио и лаку ноћ. Амин.

(7. јуни 2011.)