Живео је једном један свети човек, Божији угодник. Једном се удаљио од људи, постао пустињак и славио Господа, узносећи му молитве. Много година је проживео у пустињи као испосник. И једном се обратио тај пустињак Господу с молитвом:

&мдасх; Удостоји ме, Господе, да упознам човека који је више од мене самог узнапредовао у молитви и врлини. Удостојио га је Господ и открио му:&мдасх; Живи у оближњем граду један пиљар, који Ми је својим праведним животом веома угодио. Спремио се монах на пут и кренуо у град. Дошао је на пијац и почео да се распитује код трговаца и пролазника, где да нађе тог пиљара. Показали су му људи место и посаветовали, да гледа пажљивије, зато што је пиљар човек сасвим неприметан. Дуго је тражио пустињак пиљара, и на крају га је ипак нашао! И стварно се показало да је он некако невидљив и неприметан човек. Почео је пустињак да га запиткује, чиме је он тако угодио Господу.

&мдасх; Ја сам мали човек, неприметан, - одговара пиљар, - и немам појма чиме сам ја то Господу могао да угодим!

&мдасх; Добро, &мдасх; говори пустињак, &мдасх; а да ли ти је познато, да ли су други житељи града угодили Господу?

&мдасх; Наравно да су угодили! &мдасх; одговара пиљар. &мдасх; Не греше, спасавају се, Господу нашем угађају...

Одлучио је пустињак да сазна, чиме је то пиљар тако угодио Господу. Стао је мало даље и гледао, како он то тргује. Види пустињак, да корпа с зелењу брзо постаје празна, а новчића пиљар није много накупио. Тражи он за свој рад врло мало, а често и бесплатно даје зелен сиромашним људима и скитницама. Ускоро је корпа сасвим опустела, и пустињака је пиљар позвао код себе у госте, па му је чак и преноћиште понудио. Прошли су кроз цели град. Пролазили су поред двораца богаташа, где је музика свирала и људи се веселили, као и поред кућа сиромашних, одакле су се чула само стењања и плач. Дошли су и до пиљареве колибе. Пиљар је скувао супу од зелени, коју је продавао на пијаци, и позвао пустињака за сто.

&мдасх; Од чега ти живиш? &мдасх; питао је пустињак.

&мдасх; Па ето, шта продам, од тога и живим, &мдасх; одговори пиљар.

&мдасх; Значи сва ова храна и јесте твоја? &мдасх; изненадио се пустињак.

&мдасх; Благодарим Богу, &мдасх; одговорио је пиљар, - који ме својим изобилним даровима храни.

&мдасх; Шта мислиш, &мдасх; питао је пустињак, &мдасх; да ли други људи захваљују Господу?

&мдасх; У нашем граду, &мдасх; одговара пиљар, &мдасх; живе добри и побожни људи. И сви они благодаре Господа за великодушне дарове.

&мдасх; Ми смо заједно пролазили поред дворова богаташа - говори пустињак. - И музика је тамо свирала, и вино се рекама точило, и јела је свакаквих било. Да ли мислиш да и тамо славе Бога?

&мдасх; Наравно да славе! &мдасх; одговарао је пиљар. &мдасх; Они га славе и више од свих, зато им је Господ и даровао више него другима...