"А потом, тик уз мошти незнаних светих отаца, угледах нешто што је мене лично дубоко потресло. Нетљене и цјелокупне мошти св.Јована Румуна, знаног још и као Јована Јакова, подвижника из Њамца, који је живио и подвизавао се у Хозевитском манастиру, али живјео и подвизавао се тако да је иако је живјео врло кратко и упокојио се у 41.години живота (1919-1960), својом вјером и подвигом је достигао у висок степен светости, те је још за живота чинио чуда.

А о таквом једном Божијем човјеку вриједи рећи пар ријечи. Прије него је дошао у Хозеву, био је игуман једног манастира на Јордану, и 1952 је дошао у хозевитски манастир. Заједно са својим пријатељем о.Павлом, монахом са Кипра, удаљује се у пећине у близини скита св.Ане, и како пише у житију..''љети је трпео врелину сунца која је достизала и 55 степени а зими је подносио хладноу и влагу пећине. Много је патио од реуматизма и цијелог свога вијека је живјео у великом убоштву, да би га обогатио Бог по изласку из овог живота.

...Послије молитвеног правила бавио се читањем, превођењем светих текстова са грчког језика на румунски, други пут је састављао пјесме или се испуњавао радошћу и утјехом пјевајући духовне химне, јер је имао лијеп и сладостан глас..''

Његов ученик, који је живјео са њим, каже да су арапски бедуини, који су у близини келије напасали своје камиле, много пута бацали камење на прозор и врата од његове келије, али он, да би испунио ријечи светога Јеванђеља, све је трпио и ништа им није казивао. Осењен даром Духа Светога, он је унапријед познавао дан свога уснућа и забиљежио га на зиду пећине. И тако, 05.августа 1960 се упокојио у Господу. Послије уснућа је сахрањен у једном старом гробу а 1968 се у сну јавља свом ученику схимонаху Јоаникију, говорећи да треб да буде откопан, али игуман и оци манастира то нису дозволили. И тек послије годину дана од тог јављања игуман пристаје да се откопа (а то је пуних 20 година од упокојења).

Приликом откопавања гроба било је присутно око 10 лица и, скинувши поклопац и земљу, одједном се келија испунила светим благоуханим миомирисом, а када су склонули даску..угледали су велико чудо..св.Јован као да је спавао! Тијело му је било нетакнуто, нетљено, исто и хаљине, све је било тако као да је уснуо тог момента..Људи су остали запрепашћени тим призором, клекнули су на кољена и благодарили Богу што их је удостојио да својим очима виде ово велико чудо. Затим су отпјевали тропар светом Јовану : У теби се, оче, поуздано спасе што је по лику, јер узевши Крст, следовао си Христу, и делајући учио си презирати тело, јер је пролазно, а старати се о души, ствари бесмртној. Зато се и са анђелима заједно радује, Преподобни оче Јоване, дух твој. О.Пантелејмон из Америке, који је био светитељев пријатељ и којему се он јавио такође, добио је на велики дар - на благослов честицу моштију које је понио са собом. Ето онако укратко сам желио да се подсјетимо овога новојављеног светитеља о којем, сигуран сам, можете наћи много више и на Интернету. Од његових моштију су се потом дешавала многа чуда излијечења од тада па све до данашњег дана..

И заиста, будући близу светих моштију, могао сам да видим не само лик светога но и браду која је црна и цијела, као да је свети жив! Е браћо моја, какав је то био осјећај бити лицем у лице са светитељем Божијим..."