Bog blagoslovio braćo i sestre!
Današnje tema: JESU LI KORISNA POKLONIČKA PUTOVANJA
Da bi ste pročitali TEMU za diskusiju kliknite na ovaj link  http://www.manastir-lepavina.org/arhiva/
16. maj 2010 god.


NAPOMENA: Na ovom mestu je otvorena DUHOVNA TRIBINA, čiji je cilj vođenje diskusija o duhovnim temama iz Pravoslavlja. Teme će biti pažljivo birane i pre otvaranja diskusija postavljene na Tribini. Pozivam Vas da svakodnevno učestvujete u komentarima na zadatu temu i tako ulepšate diskusiju. Rasprave van zadate teme nisu dozvoljene. Svaki komentar, koji se ne bude odnosio na postavljenu temu, biće obrisan. Zato Vas molim da poštujete pravila.

Svaka tema na "Duhovnoj tribini" je trajno otvorena za vaše komentare. Ako neko nije stigao ranije ili ako ima potrebu da još nešto komentariše, može to učiniti bilo kada.

Preporučljivo je da prilikom komentarisanja na Duhovnoj Tribini, pišete sa č,š,ć,đ,ž slovima, kao i da pišete malim štampanim slovima. Tako ćete pomoći konvertiranju teksta iz Latinice u Ćirilicu.
o.Gavrilo

Vladimir Srbljak Poklonička putovanja su neosporno dušekorisna onima koji traže ono što je dušekorisno, a onima koji odlaze na poklonička putovanja kao na odmor i samo kao turisti poklonička putovanja mogu doneti negativne posledice. Jedan od primera je sinoć naveo naš otac Gavrilo preko Radia Blagovesti. Nepominjak je pri molitvi bio isteran iz čoveka koji je došao da traži spasenje u svetinji, a isti taj nepominjak je otišao kući zajedno sa drugim čovekom koji došao u svetinju samo iz radoznalosti. Pa je kasnije i njemu trebalo čitati molitve da bi se izbavio od nepominjaka.

Negde sam pročitao da je neki mladić molio jednog Svetitelja da mu pomogne da mu se ostvari velika želja da skupi sredstva i ode u Jerusalim na pokloničko putovanje. Crkva posvećena tom Svecu se nalazila u blizini i mladić ju je često posećivao. Posle dugo vremena i mnogih molitvi dobio je odgovor Sveca koji mu je rekao da će veće koristi imati ako uzme metlu i pomogne održavanje Njegove Crkve.

Barbara Milojkovic Stevic Pomaze Bog!  Ispasce da se ponavljam, ali kao i svaki put i ovaj se put moram sloziti sa bratom Vladimirom. Poklonicka putovanja, nas pohod u Svetinje,zaista ima znacaj ako idemo da se iskreno molimo, ali nazalost danas je sve, pa i poklonicko putovanje postalo ''moderno''.
Ljudi odlaze na Poklonicka putovanja iz svakojakih razloga,naravno vecina da se pokloni Svetinjama, ali ima i mnogo drugih razloga. To je u nasem narodu poznata prica...''Otidji u neki Manastir, valja se.''
Jedna prijateljica mi je ispricala eto bila sam u tom i tom Manastiru, odnela sam tim ljudima sta da jedu, i eto ...Nisam imala odgovor na to.
Poklonicka putovanja sa Blagoslovom naseg parohijskog svestenika, dusekorisna su, ako cistog srca podjemo da se Gospodu i Svetinjama Pomolimo za Spasenje nas i nasih bliznjih,ali na prvom mestu treba da nam bude nase Duhovno ucesce u nasoj parohijskoj Crkvi na Svetoj Liturgiji.
Gospod ce uslisiti nasu molitvu ma odakle bila upucena ako je ona zaista iskrena i dolazi sa suzama pokajanja.

Tihomir Ilic Da, apsolutno ,da . Ako idemo tamo da bi osetili svetinju ,ako sozrecavamo putem do tamo i putem nazad. Ako "tražimo" Boga ili "tražimo " sebe . A ako je izlet i piknik da se malko razonodimo onda je korisnije negde zaroštiljat u prirodi .

Nenad Badovinac Pa i parohijska crkva u selu je svetinja, zasto bi isao u susedno selo u crkvu, kada imam svoju crkvu u svome selu? Ali kod pravoslavnih Srba se javlja i neki sindrom veća udaljenost veća svetinja, veća blagodat.. Kao da je u susednom selu uvek veća svetinja, pa onda moramo ići tamo, dok se plati put, agencije uzmu svoje, trgovci svoje, bilo bi bolje da smo to dali kao pomoć za obnovu svoje parohijske crkve ili siromašnima, a Bogu se pomolim u svome rodnom selu u najlepšoj crkvi na svetu gde smo kršteni i gde je naš parohijski sveštenik. Kod nas općenito primećujem, da sve što je tuđe je bolje i lepše.. A svoje zanemarujemo.

Barbara Milojkovic Stevic Da brate Nenade, bas je postao sindrom, ako nam neka molitva nije uslisena, mi zatim trazimo drugu Svtinju, drugog Duhovnika...kao da su nam svi drugi krivi ...
U Crkvi u jednom malom sremackom selu, na Liturgiji vec duzi niz godina bude 2,3 ljudi, to je Crkva u kojoj sam krstena,na moje pitanje zasto je tako, odgovora nema..Kada se organizuje Poklonicko putovanje vise od pola sela krene....A Parohijska Crkva potpuno zanemarena...

Ivana Jelisić Tužno je to čuti da 2,3 ljudi učestvuje na Bogosluženju- ostaje nam moliti Gospoda da se to promjeni, ali svako od nas kada posjeti neku Svetinju osjeti posebnu radost u duši, pa zašto joj to uskratiti?? Još uz to upoznajemo nove ljude, braću i sestre u Hristu, saznajemo nove dušekorisne stvari i učvršćujemo sebe na putu spasenja. Svako toliko, kada situacija dozvoli lijepo je otići i pokloniti se nekoj svetinji, ali naravno našu Majku Crkvu ne treba zanemarivati....

Tihomir Ilic narod nije ucrkvljen sa jedne strane a sa druge parohiskim sveštenicima se neda tesat neotesan narod. Sa se uvek divim kako je u Pulskoj crkvi i pjevnica dobra , i dosta ljudi je ucrkvljeno. A to je zasluga pre svega oca Danila Ljubotine. Sadašnji sveštenik isto tako dobro utvrđuje nasleđeno. problem je po meni ne samo u narodu nego i u nedostatku obrazovanih sveštenika . koji su zagrejani za rad sa narodom (izuzimajući sahrane i krštenja) a i ružna vremena su iza nas. No poklonička putovanja nekima učvrščuju veru pa posle su bolji i u parohiskoj crkvi. kao u onoj priči o čoveku koji je obišao celi svet a blagoi našao u svom dvorištu, da ga je odmah našao nebi sveta video.

Vesna Papic Što se tiče molitve mislim da nas Bog čuje odakle se god molimo, ako je to istinska molitva i ako smo posteni ljudi. Po meni poklonička putovanja su dobra u tome smislu što je lijepo posjetiti Sveca kome se divite. Kao npr. Svetog Nektarija Eginskog na ostrvo Egini. Ja bih npr. tamo voljela da odem, ako bi mi se ukazala prilika. Pročitala sam knjigu o njemu i naprosto ga obožavam. Mnogo me interesuje šta o ovome misli Otac Gavrilo?

Milena Madzar Upravo tako sestro Vesna,nekad covijek vise moze ugoditi Bogu'koji i neide u crkvu cesto i koji zivi sa Bogom,nego onaj ko ide svake nedjelje a kad se vrati kuci nezivi sa Bogom i nije poslusan i radi stvari koje Bog nevoli,poklonicka putovanja mislim da jesu korisna,ja sam se upravo vratila sa Ostroga i isla organizovanim prijevozom i svakom bi preporucila da ide tako jer se stvarno puno nauci i vodici ti sve fino objasne kako da se ponasas, kako da se obuces,i sve ostalo,narocito ako se ide prvi put,ali isto tako netreba pretjerivati sa odlaskom u mnoge svetinje da se covijek nebi puno zbunio,i cesto odlaziti,nego sebi bar jednom godisnje odvojiti i otici u nase svetinje'a moliti se i zivjeti sa Bogom i na prvom mjestu ne psovati Boga,postiti i pricescivati se'i otici kad se moze.Sve vas pozdravljam i blagoslovite Oce sve nas.

Radomir Vucic Meni se čini da postoji neka povezanost između količine putovanja i količine i vrste ljubavi u nama. Neko, ako je ispunjen ljubavlju i mirom ne mora puno putovati, sem poslom ili nekom neodložnom potrebom. Mada se može putovati i s ljubavlju nekim poslom. Kada nikako ne bi putovali, onda ne bi ni šetali, i to bi bilo neobično. Ako se sjetimo Trojičnog Boga, vidimo da Bog Otac ne putuje, a Bog Sin je skoro stalno u putu u Svetom Jevanđelju, a Bog Sveti Duh opet na sasvim treći način silazi. Apostoli su opet po pravilu skoro stalno na putu. Opet u nebeskoj hijerarhiji recimo Prestoli ne putuju puno, ili Načalstva. Svako ima svoj neki put ili odsustvo puta i mirovanje. Tako i ovozemaljsko hodočašće ima svoj smisao nekad, a nekad je samo da noge vide put. Postoji sigurno i cijela pravoslavna tipologija puta i hodočašća, možda u nekoj knjizi koja je još nenapisana ili se još piše ili u nekom već objavljenom pravoslavnom vodiču koji ja nijesam imao priliku da pročitam.

Nena Lironi Moja prijateljica se razbolela pred dugo pripreman i željen put u Jerusalim i na žalost ostala je kod kuće.Tih dana kod našeg vladike bio je gost iguman jednog Svetogorskog manastira.Imala je prilike da ga sretne i tom prilikom ga je zamolila da se pomoli i za nju,da joj Bog pomogne i da uskoro, i ona ode u Jerusalim.Na to je dobila odgovor "Ne brini se.I ti ćeš da celivaš pravoslavne svetinje Jerusalima,ako je Bogu milo, ali kada te On pozove.A ako želiš da sretneš Gospoda, ne moraš ići daleko." Do sada je išla tri puta..
Nedavno mi je jedan sveštenik, u razgovoru na istu temu rekao "Šta će ljudima da idu na poklonička putovanja,kada se sa njih vraćaju gori nego što su bili."
Kada neko od naših polazi na Svetu Goru,ja ih ispraćam sa željom i molitvom da na tom putu sretnu Bogorodicu.Ili srcem ili dušom,ili lično...U Bogorodičinom vrtu na Atosu, za one koji su duhovno spremni, to je moguće.Mladić iz mog sela,kada se vratio sa Svete Gore,danima nije izlazio iz kuće,a neko kaze i da je plakao...
Blagosloveni oni koji na liturgiji u svojoj crkvi sretnu Boga, jer oni svetinje sreću na svakom koraku.Blagosloveni oni koji na svakom svom koraku imaju Boga kraj sebe...

Anđelko Arnaut Mislim da su poklonička putovanja bitna,ali onim ljudima koji iskreno žele da vide svetinje,mošti ugodnika Božjih,pri tome,naravno,ne gubeći molitvu. A oni koji idu radi provoda,ili samo da kažu da su bili tu i tu,da su vidjeli građevinu (nama svetinju) i da su išli samo zbog toga,njima ništa neće značiti taj put,koliko vjernima znači. ALI,možda Bog zagrije srce tog covjeka koji je dosao tu,a koji nije toliko vjeran i ne pridržava se zakona Božjih. I možda od tad u njemu se upali ta vatra,taj oganj,koji ce ga u buduće usmjeravati crkvi i Bogu. Možda mu to promijeni život. Sa druge strane,i ovi drugi ljudi koji idu zbog sebe i zbog svoje duše,ako ne nastave da poste,da se ispovjedaju i pričešćuju,da se mole,džaba im,ma koje svetinje obišli. Znaci,osnova je život u crkvi i po zakonima Božjim,a ovo ostalo Bog će dati,ako vidi da je srce iskreno i ispunjeno ljubavlju. I ti ljudi svuda sa sobom nose svoju molitvu,mir,ljubav,radost,gdje god da su. I njima mnogo znači posjeta bilo kojoj svetinji,i još produžuju taj oganj što već imaju. U svakom slucaju,korisna su poklonička putovanja,a Bog je milostiv i dace,po Svojoj volji,vjeru i ljubav prema Njemu onima kojima ta putovanja i ne znače puno. Oče,blagoslovite i pomenite.

Milica Stević Nisam sigurna koliko dobro ću odgovoriti na sve ovo zato ću ispričati moj slučaj vezan za pokloničko putovanje i to baš u manastir Lepavinu i pokušaću što sažetije.
Posle razvoda sam se osjećala užasno ne sve načine i nisam nalazila duševni mir nigdje ni u mojoj crkvi u koji često idem,odlucila sam se za put u manastir sa crkvom i sam dolazak već je nagovještavao mir koji sam na molitvi i našla hvala dragom Bogu i Bogorodici.I zbog toga samatram da jesu poklonička putovanja bitna ali samo i samo ako imaju dobar dušekoristan razlog a ne turistički karakter.Ja sam išla da nadjem mir duši i snagu za sina ali isto tako i da zahvalim Bogorodici koja je mene i mog sina spasila na porodu i čuva nas svaki dan.

Milanka Pandurevic Svako ima svoje neko misljenje o tome koliko su korisna ili ne poklonicka putovanja . Sto ljudi,sto cudi............
A zavisi kako covek razmislja i misli o tim putovanjim i koliko je usao u vjeru . Neko ide iz puke radoznalosti, neko da promeni danasnjicu, neko samo da kaze da je bio u manastiru tom i tom a neko da se ispuni mirom i tom blagodacu koja se oseca u tim svim svetim mestima.Za mene bar mogu da kazem da su ta poklonicka putovanja a prvenstveno za Manastir lepavina bila od velike koristi jer sam dobila duhovnost koju pre nisam imala ..........

Saša Lazić Sve ovisi da li je ona: vidi i budi viđen!! Ali ako malo pogledamo kroz povijest i lokacije vidjet ćemo da gdje god ima pravoslavlja ima i neki manastir,bliže ili malo dalje,noviji ili malo trošniji,budniji ili uspavaniji,ali ih ima...a sv. Jovan zlatousti reče: idi u prvi manastir do sebe i naći ćeš sv. Goru i svetinju,nemoraš do planine Atos i sv. Gore...

Sonja Emrekovic Pomaže Bog, Oće Blagoslovite!!
Slažem se sa gore navedenim izlaganjima, i smatram da na nam je Gospod dao potpunu slobodu u svemu. Sve nam je dato, ali nam nije sve na spasenje. Takodje, mislim da sama poklonička putovanja imaju puno povezanosti sa merom našeg uzrastanja u veri. Setih se «Priöe o malom Lazaru», koja nam u velikoj meri daje odgovor na postavljeno pitanje. Naime u ovoj priči se radi o malom decaku Lazaru, koji je svako jutro na putu do škole odlazio u Hram i zadržavao se veoma kratko, a potom je nastavljao put. Parohijski sveštenik, koji je to iz dana u dan posmatrao, upitao je jedno jutro malog dečaka, zbog čega dolazi i zašto tako kratko ostaje. Mali Lazar mu odgovori kratko, ali onako kako samo deca umeju, da jednostavno dodje u Hram, da se polkoni ikoni Spasitelja i kaže: «DOBRO JUTRO ISUSE DOŠAO SAM SAMO DA TE VIDIM», i posle toga Lazar bi nastavljao radosno svoj put. Nakon izvesnog vremena, dani su prolazili ali malog Lazara nije bilo.Zabrinuti sveštenik, uputi se ka školi da vidi šta je sa Lazarom. Tamo mu rekoše da je Lazar imao saobraćajnu nesreću i da ga je udario auto. Sada se nalazi na oporavku u bolnici. Zabrinuti sveštenik se uputi ka bolnici, i već na samom ulasku zaustavi ga neko od osoblje i upita ga da li je možda došao da poseti malog dečaka. Rekoše mu da je Lazar povredjen i da ima nepodnošljve bolove, ali da se dečak ponaša jako čudno. Nasuprot bolovima, on je uvek radostan, čak u toj meri da pomaže i uveseljava ostale pacijente. Sveštenik se uputi ka njegovoj sobi i već na samom ulazu oseti neku radost i mir u sobi malog pacijenta. Ušavši u sobu zateče Lazara u radosti, i objasni mu da je bio mnogo zabrinut za njega, što ga nema u Hramu, i da je tako krenuo da ga traži. Primetivši radost na Lazarevom licu, Sveštenik ga upita čemu se toliko raduje. A on mu odgovori kako se raduje svakom novom jutru, jel mu svako jutro od kada je u bolnici dolazi Isus sa rečima: «DOBRO JUTRO LAZARE;: DOŠAO SAM SAMO DA TE VIDIM»...Eto kolika je ljubav Gospodnja..A Gospod govori da nam je svaka dlaka na glavi izbrojana. Zato se prepustimo Gospodu sa ljubavlju, jel on jedini zna šta je za nas najbolje. Ištimo od njega u molitvi, a kada Gospod bude znao da smo dorasli i spremni, otvoriće nam put ka poklonjenju svetinjama. A to ćemo osetiti kada nam na pomisao o nekoj Svetinji zaigra srce od radosti.. I tada će mo, uz Božju pomoć i Božji Blagsolov, ići stazama kuda nas samo Gospod vodi..

Dragica Mamić Prelijepa priča i prava pouka na kraju priče.Oduševljena sam!Pozdrav svima!


Milica Stević Slažem se sa Dragicom preljepa priča,hvala



Bojana Srbljak Pomaže Bog svima!Oče blagoslovite!
Korisno je i lepo ići na poklonička putovanja, naravno sve uz blagoslov duhovnog oca ili parohijskog sveštenika. No, sa moje tačke gledišta, mislim da neke pokloničke agencije ne razmišljaju mnogo o duhovnoj koristi koju bi vernik imao od putovanja…pa na primer za dan ili dva organizuju obilazak svih manastira koji im se nadju na ‘putu’ …I takva poklonička putovanja, po meni, postaju kao školska eskurzija tipa “svuda sam bio, a malo naucio”. Ja verujem da je najmanje tri dana neophodno da se oseti lepota života u jednom manastiru, da i sami, kao poklonici, postanemo bar na kratko deo tog optežića- u poštovanju manastirskog ustava i u molitvi i u poslušanju.
Kao što u svome domu i porodici nalazimo pripadnost - mesto u kome smo najsrećniji i kome se posle napornog dana najradije vraćamo, tako i u duhovnom životu: trebalo bi da imamo pripadnost jednoj crkvi ili manastiru. Čovek je biće koje ima potrebu za stalnim mestom boravka, da ne luta kroz život kao neko ‘nomadsko pleme’…to se odnosi na porodicu i dom, posao, školu, krug prijatelja…Naravno nije to kod svih ljudi slučaj. Neki menjaju dom, porodice, poslove, prijatelje…dok se i sami u tom svom traženju ne izgube. E, sve ovo rečeno se odnosi i na duhovni život – neki vole da menjaju Crkve, tudja parohija im je bolja nego njihova, odlaze u mnoge manastire da nadju onaj koji im pruža najveće blagodati, da nadju pravog, po mogućstvu, čuvenog duhovnika, jer im samo takav može pomoći u duhovnom problemu… pa kada ni takav duhovnik nije dobar, idu kod drugog, trećeg, petog…. U našem narodu postoji jedna lepa izreka koja najbolje objašnjava ovo stanje: “Mnogo babica – bolešljiva deca!” I u svom tom trženju i lutanju ljudi najčešće ne nalaze ono sto traže, njihova ionako slaba vera se gasi i oni najčešće odustaju, po neki kreću i stranputicom.
S’ druge strane, posete manstirima omogućavaju da se molimo na mestima gde su se pojedini Svetitelji podvizavali, da budemo cini se blizi njima, da se poklonimo njihovim Svetim Moštima, da se poklonimo Čudotvornim Ikonama Svetitelja, Gospoda, Presvete Bogorodice…da se kroz isceljenja duhovna i telesna, bilo sopstvena ili isceljenja drugih utvrdjujemo u veri…da shvatimo da bez Boga ne bismo mogli ništa činiti.
I kao zakljucak na sve rečeno –treba mudro rasudjivati. Treba imati svoje uporište koje je naša parohijska crkva ili jedan manastir. Odatle, uz blagoslov parohijsog sveštenika ili duhovnog oca, treba umereno obilaziti druge svetinje, manastire,ali u tim putovanjima ne treba tražiti neki luksuz ili turističko-zabavni karakter (često se medju poklonicima mogu čuti sledeći komentari: “Vodja puta nema dobru organizaciju, nije dobar autobus, ne radi klima, jako je toplo, ne mogu da se otovre prozori, ko to kašlje,kija, zašto vozac ne stane na sledećoj benziskoj pumpi –pije nam se kafa…itd.Korisno je malo i otrpeti na poklonickom putovanju) treba ići samo sa jednim ciljem: da što više naučimo i da se nepokolebljivo učvrstimo u našem Svetom Pravoslavlju, našoj Svetoj Svetosavskoj veri.
Svako dobro!

Snezana Bosnjakovic Lepo je ici na poklonicko putovanje ,kada ga organizuje vasa parohijska crkva sa svojim sveštenikom i ljudima iz svoje parohije .Živim u jednom lepom selu u Sremu ,verujte majlepše je ici tako zajedno uz molitvu i pevanje duhovnih pesama .
Obično jednom godišnje organizujemo pokloničko putovanje .Svako od nas se priprema srazmerno svom duhovnom stanju .Celim putem pevamo duhovne pesme ,približavajuci se manastiru ,tropar slave manastira i divno je i blagotvorno biti u takvom društvu .Ovo je ujedno i moj odgovor na zadatu temu ;da li su korisna poklonička putovanja ;Svako dobro od Gospoda želim svim učesnicima u diskusiji. Blagoslovite oče Gavrilo.
 
Diana Djordjevic Sanjala sam Svetu Petku,i nakon toga sam uplatila poklonicko putovanje u Manastir Lepavinu sasvim intuitivno jer me je neopisivo vuklo da odem na put prema Lepavini...Manastir iz moga sna je bio identican sa Manastirom Lepavina da ja to nisam mogla znati...Neopisivo iskustvo i cudotvorna blagodat,predivno i voljela bih da mogu cesce ici na takva putovanja.


Snezana Bosnjakovic SLAVA BOGU ZA SVE!



SNEŽANA BARIĆ Blagoslovite oče Gavrilo,
čitala sam knjigu posvećenu Svetom Nekatariju Eginskom,mnogo sam ga zavolela i volela bi da ako Bog da jednom posetim njegov grob na ostrvu Egini...Gospod ga je krepio,tešio i davao mu snagu da izdrži i pretrtpi sve do kraja,zavolela sam ga jer je i on Božiji ugodnik...Sigurno da je dušekorisno ako dobijemo blagoslov našeg duhovnog oca da posetimo Svetinju,radujem se uvek ako mogu da odem...Dobro je da činimo dobročinstva da pomažemo braći i sestrama u našoj parohiji,mi to činimo jer naš prota zna kome je pomoć potrebna.dobro je i pomoći i Crkvu kad god možeš i koliko možeš,Gospod od nas ne traži ništa više nego koliko možemo i po našoj snazi!Neka je slava Gospodu našem na mnogaja ljeta!
Manastir Studenica mi je posebno ostao u srcu,tamo su mošti Prepodobne Mati Anastasije(05.jul) majke Najvažnijeg,Prvog,Boguugodnog,Prosvetitelja,Učitelja,Bratoizmiritelja Svetoga Save ,slava im!Slava Caru Nebeskom!