MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA




PITANJE: Slu�?ajno sam dosao do Vaseg lista, inace ne mogu za sebe da kazem da sam dobar vernik, jer sam krsten kao dete, ali nemam nekog posebnog kontakta sa Crkvom. Otac slavi slavu, ja sam dva tri puta do sada bio u crkvi a imam trideset godina. Kazem, slucajno sam naisao na Vase novine i kada sam procitao rubriku “Pitanja i odgovori”, osetio sam potrebu da se i ja oglasim pitanjem, ono je prakticne prirode. Naime, na moja vrata su do sada kucali predstavnici mnogih sekti, bilo licno bilo putem slanja literature postom. Sve sam odbio, smatrajuci da imam svoju veru. Kad sam procitao Vase novine upitao sam se zbog cega se tako neto ne nudi gradjanstvu malo vise? Zbog cega na moja vrata niko od predstavnika Crkve nije zakucao? Zasto Crkva nije malo vise agresivna? Mozda je sve ovo za Vas i nepotrebno pitanje, ali bar uvazite kao predlog. Bio bih Vam zahvalan kad bi dobio pismeni odgovor na adresu koju Vam saljem, ako nije sve ovo zavredilo da udje u Vasu cenjenu rubriku.

Dj.S. iz B. 
ODGOVOR: Veoma smo Vam zahvalni na iskrenosti i otvorenosti, to je siguran garant Vase dobronamernosti. Vi nosite duboko u sebi osecaj pripadnosti Crkvi, to je dobro, ali nedovoljno za Vase dalje uzrastanje u zivotu kroz veru. Naravno, Vasim obracanjem pokazujete spremnost da ucestvujete u dobrom delu zdrave crkvenosti. Hvala Vam neizmerno, ali i jedna molba za Vas, ili jos bolje preporuka. Pokuajte da udjete u dinamiku crkvenog zivota, obratite se svome parohu, ne da bi Vas upisao u Spisak svecara, nego da bi poceli dolaziti na bogosluzenja, postiti, ispovedati se... Vase pismo Vas definise kao nekoga ko zeli vise, ne da se hvali sobom govoreci sta jos treba, nego da trazi i od sebe i od drugih mnogo vise. Tako nesto nemoguce je postici u samoizolaciji, i bez "kontakta" kako Vi kazete. Molim Vas, pokusajte da prepoznate sebe u Crkvi, i naci cete svoje mesto tamo, i sve ce stvarno biti bolje. Nemojte, dakle, cekati da "neko iz Crkve" zakuca na Vasa vrata, jer tako nesto je cesto neizvodljivo, ako znamo da u vecim gradovima jedan svestenik opsluzuje nekoliko hiljada vernika. To, pored potrebe veceg broja svestenstva, ukazuje na stvarnu potrebu veceg angazovanja svih vernika u delu crkvene misije u svetu.

Vasa borba sa sektaskim nasrtajima je veoma ilustrativna, govori o dubokoj crkvenosti naseg coveka, cak i onda kad nije do kraja projavljena. Medjutim, to je dobro pri prvom susretu, ali kasnije treba ipak vise znati o sebi i svojoj veri, da to ne bude onaj opsti stav "tu sam rodjen, tu hocu i da umrem". Taj odbranaski metod cesto sve pretvara u antisektasenje, koje je cesto istovetno sa sektasenjem. Sve treba da bude dobro svedocenje, daleko iznad odbrane i napada, to Vi veoma dobro osecate, pa je Vase trazenje vece agresivnosti od strane Crkve pomalo u suprotnosti sa Vasim opstim stavom. Naravno, ni to ne dovodi u pitanje Vasu dobronamernost, jer Vi ne namecete resenje, samo predlazete kao odgovoran covek kome je stalo do vere i Crkve. Sigurno je da i sami znate da su Crkvi strani svi agresivni metodi prisile i nasilja nad slobodom, posto uvek i u svemu svedoci slobodu pomocu savrsene vere. Tako da nas nikakvi nasrtaji nikakvih grupica, makar one nosile plast religioznosti, ne sunovracuju na bespuce obracuna, jer mi ne tragamo za identitetom kao oni, nas identitet se zasniva na neizrecivoj ljubavi. To projavljujemo dobrom zeljom da se i oni nenasilno obrate od svoje obmane u istinu, da ustanu i ne posrcu. Upravo to je ono sto obavezuje sve nas da mnogo vise znamo o veri, a ne samo da se plasimo tudjeg krivoverja i maloverja.

Vi stvarno zelite boljitak Crkvi, to se vidi iz Vaseg pisma. Upravo to treba da pokrene Vase konkretnije ostvarenje u veri koju nosite duboko u sebi. Za pocetak, umesto pitanja sta radi Crkva, pokusajte da odgovorite sta biste mogli da uradite u Crkvi. Na primer, da idete u hram na molitvu, postite, ispovedate se, pricescujete se. I eto boljitka i Vama i Crkvi. Znaci, svako pitanje i odgovor podrazumjevaju odgovornost u razumevanju i ispunjenju. Tako se umnozava Crkva, bez agresivnih nasrtaja na bilo koga, jer bogodarovana sloboda svakoga coveka iskljucuje prisilu. Sigurno je da postoji problem u komunikaciji, posebno u vezi sa elementarnim informacijama, ali kao sto rekoh razlozi su realni, koliko zbog nedostatka svestenika, toliko zbog odsustva laickog apostolata. Stanje moramo svi zajedno ispravljati, popravljajuci svako sebe, a ne cekajuci da nam se neto dogodi po naredbi.

Udjite u hram, vrata su otvorena uvek, ne cekajte da "neko iz Crkve" zakuca na Vasa vrata. Udjite Vi, bez cekanja i oklevanja, kako biste mogli postati dobar svedok vere mnogima. Kada tako udjete u delo vere, zaista cete moci da pokrecete i sebe i druge, bez cekanja da to neko drugi za Vas uradi. Pobedite izolaciju i zatvorenost i udjite u dobru dinamiku zdrave crkvenosti, sa poverenjem i sigurnoscu. Samo tako cemo moci popraviti stanje praznih hramova nedeljom i praznikom, osim Bozica, Vaskrsa (...) To nije samo neko popravljanje "brojnog stanja" nego je ostvarenje zdrave sabornosti. Nemojte se samo diviti velikim delima drugih, nego udjite u dobrodelatnu dinamiku i videcete da i od ljudskog pada ima nesto gore, a to je neustajanje i nepruzanje ruke palom. Razresavajuci tako sve svoje nedoumice uspecete da dodjete do licne odgovornosti u delu dobre poboznosti, bez straha i nesigurnosti. Necete biti ni samouvereni, ni samodovoljni, bicete spremni uvek samo za dobro.

Na dobrom ste putu, jer se ne razmecete sobom, veoma lepo prepoznajete i oslikavate svoje stanje, bez suvisnosti samoosudjivanja i samoopravdanja. Tacno uocavate sustinu svih nasih nedostataka, pa s obzirom da ne namecete i ne nudite resenje Vasi predlozi i trazenja nisu ultimativnog karaktera. Nadam se da cete razumeti pogresnost trazenja agresivnosti u nastupu, jer sigurno je da Vi niste pod tim podrazumevali nasilje nego dinamicniji nastup. Sigurno je da cete se i sami mnogo vise potruditi onda kad budete usli u crkvenu stvarnost, potpunije i konkretnije. Videcete da je mera za sve u crkvenom zivotu sluzenje, i da svi sasluzujemo Bogu u delu spasenja sveta i coveka.

Postoji jos jedan problem kod coveka, a to je da uvek ima bezbroj pitanja za Boga, a ni jedno za sebe. Svi smo tu, bez izuetka isti, ili bar slicni, ali ne treba da se zbog toza plasimo sebe ili drugoga. Upravo, zdravom crkvenom komunikacijom koja prevazilazi samo nivo informacija i postaje zajednicenje u delu vere, uspevamo svi u svemu. Istrajte u trazenju i videcete sve na pravi nacn, jer zaista dobro zelite, a "sve je moguce onome koji veruje". Verujte, i videcete svu radost zivota u veri, i pored svih nasih ljudskih nedostataka, koje najbolje ispravljamo u sili ljubavi Bozje, koja prevazilazi svaki um.

Lj. S.

Pravoslavlje br. 891, 1. maj 2004

Pročitano: 2893 puta