MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Monahinja
Treba da znate da ukoliko monah prekrsi svoj zavet postaje ravan samoubici i lisava se cak i hriscanskog pogreba.

Draga L.!
Dobio sam tvoje pismo i molim se za tebe. Leci se dete, skupljaj snagu, a kada izadjes iz bolnice sve ces resiti sa svojim duhovnikom. Treba mnogo pretrpeti da bi se naucilo ziveti po Volji Bozijoj. Tvoje unutrasnje nastrojenje je dobro – sve za Boga i radi Boga. Polecices se, odmorices se i napisaces mati igumaniji pismo, kako bi te blagoslovila. Nemoj se nicim smucivati, jer ne ginu ni svi u svetu, niti se u manastiru svi spasavaju. Treba se moliti i spascemo se.

Nemoj prekidati veze sa svojim duhovnikom. Mnogo toga si prezivela i prosla, a za monaha je to vaznije od svega. Nas manastirski starac je za sebe govorio: “Ja nisam naucnik, vec malen�?. Od takvih malih Gospod pravi narod Boziji.  Gospod s tobom!

Dragi o.G.!

Svi imamo samo jedan put, koji nam je svima poznat – kroz vrata smrti uci u Vecnost. Bolesti su – upozoravajuci koji nas podsecaju da ne zaboravimo sta je u zivotu najvaznije. Tako i Vas Bozija milost izvestava o neophodnosti da budete stroziji prema sebi, gde god se nalazili – bilo u bolnici, bilo u manastiru, ili u gostoprijemnici. I to ne znaci ziveti sa osecanjem preodredjenosti sutrasnjeg dana. To podrazumeva ziv i odgovoran odnos prema vremenu koje nam je na raspolaganju. Sad treba da se ispovedite, prisajedinite, pricestite, i ne predajuci se umovanju i ljudskom rasudjivanju predate sebe volji Bozijoj i lekarima. Dragi moj, desava se da i Gospod promeni planove ali to neprekidno zavisi i od nas. Idite na operaciju s molitvom:�? Gospode! Tebi je sve moguce; ucini sa mnom kako Ti zelis. Amin!�?

Za nas monahe zivot je –Hristos, a smrt – dobitak. Zivim li ili umirem uvek sam Gospodnji. Eto sta je za nas najvaznije.

Molicu se za Vas.

Dragi V.!

Tvoja namera je dobra, ali ne treba da zuris sa njenim ostvarivanjem. Dodji za pocetak za vreme odmora u manastir i zivi u njemu neko vreme kao poklonik, ne narusavajuci nista ni kuci ni na poslu. Ziveci u manastiru imaces priliku da sam osetis monaski zivot onakav kakav jeste a ne ono sto citas u knjigama. Sve se menja: i ljudi i cudi. I tako nekoliko puta. Manastir ce ‘razmotriti’ tebe, a ti – manastir. I sa 25 godina ces vec znati svoj zivotni put. A dotle se moli, i mi cemo se moliti za tebe, i bez obzira za koji se put odlucis – monastvo ili brak – moras imati roditeljski blagoslov. Zato se moli za svoje bliznje kako bi ih Gospod umudrio. Bog te blagoslovio!

Draga u Gospodu I.!

Imas toliko godina da je vec vreme da izaberes svoj zivotni put. Ali to treba da uradis sama – promisljeno i odgovorno, uzimajuci u obzir svoje mogucnosti kao i to da li imas neke obaveze u odnosu na svoje bliznje. Pravilno rasudjuj i to ce ti pomoci da odredis sta mozes i sta treba trenutno da radis. Ti i tako pevas Bogu u manastiru ali ako u unutrasnjosti nema monaskog duha, onda u tebi preovladava ovozemaljsko. Zagledaj se u svoju unutrasnjost!

Izbor treba uciniti tako da sebi das odgovor na kojem ces krstu rasiriti ruke.

Draga u Gospodu A.!

Roditeljski blagoslov gradi deciji dom – taj dar je roditeljima dat od Boga, pa zbog toga ne smete ni da odete u manastir niti da se udate bez majcinog blagoslova. Ali pre nego sto uzmete njen blagoslov treba dobro da razmislite. Vi pominjete Vase zdravlje – i to nije nevazno. Manastiri se danas uglavnom obnavljaju i za to je potrebno mnogo snage i zdravlja. I niko te nece stedeti jer si bolesna. A onda zbog toga pocinje roptanje i uninije, a to nije spasenje vec pogibija. Ostani ti dete jos s majkom i potrudi se da steknes korisno obrazovanje. Na primer lekar je koristan i u svetu i u manastiru. Ne zuri! Niko te ne tera da se udas, a ni manastir nigde nece pobeci. Odrasces, i onda ces sama svesno odluciti i krenuti u veliki podvig, a ljudi se spasavaju i u svetu i u manastiru a takodje i ginu i u svetu i u manastiru. Uci sad! A Gospod ce ti ukazati put. I ostani da zivis jos s majkom.

Draga u Gospodu E.!

Vi zelite da u manastir donesete monarhijsko-patriotski duh. A to je – nesumnjivo narusavanje monaskog duha, i zato vam jedno savetujem – ostanite kuci i radite ono za sta vas je Gospod trenutno blagoslovio – predajte. Bolje je pomalo ucestvovati u stvaranju, nego odjednom – kako ne bismo zbog svoje nerazumnosti sve pokvarili.

Setite se sebe dok niste isli u Crkvu i uporedite se sa sobom danas. Razlika je ocigledna. I mislim da se necete zaustaviti u napredovanju. Zapamtite, da sve biva u odredjeno vreme za one koji umeju da cekaju (razumno, naravno). Neka Vas Bog umudri!

Draga u Gospodu G.!

Tvoju zelju je lako proveriti. Uzmi blagoslov svestenika kod koga se ispovedas i blagoslov roditelja, i podji na Solovke u svojstvu radnika. Radi tamo, i proveri sebe u odnosu na manastirski nacin zivota. Neka te Bog umudri!

Sluskinja Bozija N.!

Dusevni mir se zadobija tek posle borbe sa svojim strastima. U Vasem slucaju je to bolje raditi kuci nego u manastiru. I zato ostanite da zivite sa majkom i potrudite se da budete prava cerka – hriscanka. Buducnost je u – Bozijoj Ruci. Gospod ce uvideti sta je vremenom sazrelo u Vasem srcu.

Monastvo nisu samo crne odezde, vec u prvom redu – covek skriven u svom srcu. A odeca odaje samo spoljasnost i ne pokazuje uvek sustinu. Zivite s majkom. Neka Vas Bog umudri!

Dragi o.T.!

Bog nas cak cuva i od intriga nerazumnih ceda. Ona samo sto pomisle lose, a meni je to vec poznato. Dragi moji, dok vas jos zovem tako, monaski jubilej je – dan smrti, a sve pre toga su svakodnevnice monaskog zivota: nevolja, unizenje i krst. I sve sto ste zamislili je za mene dvostruka nevolja i otezavanje mojih zemaljskih uza. Posto sam jos uvek daleko od Vas moglo bi se desiti da razmisljate o praznom, spoljasnjem. Zaboravite i na sve jubilarne albume, i na fantasticne ideje koje ste zamislili u svom mozgu.

Pomolite se i vratite se kod mene u jedinstvu duha. Propovedi treba da zazive ukoliko su blagoslovene od strane viseg svestenika jer je to svestenicko delo, ali sve sto Vi zaboravljate je delo neprijatelja, koji ne trpi nas savez ljubavi u Bogu.

Da toga ne bi bilo o.T… Uvek imajte na umu da mi stojimo pred Gospodom, i da je nasa duznost – samo poslusanje jer smo nepotrebne sluge Bozije. Sluge Bozije koje i svoj zivot ako treba polazu u Ime Boga: i to sve u dubini srca, a nista spoljasnjim pokazivanjem. Nadam se da ste shvatili moj problem u vezi sa Vasim razmisljanjima. I kako je tako nesto moglo uopste da Vam se vrzma po glavi?

Dragi u Gospodu M.!

Osvrnite se natrag kada ste sumnjali u Carstvo Nebesko. A sada se borite sa neprijateljem, i treba sve preziveti, proci kroz sve i trpljenjem savladati njegove zamke. Cesce se secaj svoje prve ljubavi, jer je ona Boziji priziv, jer se sada sve teskoce, napori, bolesti pobedjuju trpljenjem i cvrstom verom u Boziji Promisao. Docice vreme kada ces zahvaljivati Bogu od sveg srca, sto te je blagoslovio da prodjes monasku skolu.

Dragi A.A.!

Prizivam Boziju milost na Vas i molim Vas za velikodusno oprastanje mojih slabosti. Ocito da je prestalo vreme kada me nista nije sprecavalo da se u potpunosti odazovem na svaku zelju ljudi koji mi dolaze. Tesko je prihvatiti sva sadasnja ogranicenja koja mi nalazu godine, ali da bih nastavio svoje pastirsko opstenje sa mnogim duhovnim cedima, moram da ih se pridrzavam. Cesce cu Vam se javljati pismeno, i u tome vidim odredjenu korist i pogodnost i za pitanja drugih ljudi. Nastalo je takvo vreme da mnogi ljudi pamte stvari samo na kratko, jer licni interesi lako zaklanjaju istinu. Ali to naravno ne vazi za Vas.

Eto, za Vas i za mene je zavrsena jedna veoma naporna godina, u kojoj je trebalo da se odluci Vasa buducnost. Pred ocima mi je Vas licni izvestaj o ovoj godini, ali istovremeno mi je u ocima i na umu, u skrivenim delovima duse drugo naznacenje Vaseg zivota, koje mi ne analiziramo ni ne osmisljavamo. I po njemu, po tom drugom naznacenju, periodi promena u Vasem zivotu su na neki nacin odgodjeni. Zasto? Tesko mi je da odgovrim na to pitanje. Samo je jedan odgovor na moju nedoumicu:�?Tako treba!�?

A. treba da ostane muzicar, i nastavi delo na kojem je poceo zajedno sa K., kao sto i njegov hriscanski pogled na svet i zivot treba da bude lekoviti i zivi primer u specificnoj sredini muzicara, jer je i on sam i bio muzicar, koga je voleo i postovao veliki Deda (Patrijarh Pimen). Zato ja i ne izrazavam nista o odluci o Vama Svise.

To savetujem i Vama. Ostavite rasu podalje, i jeftinu i skupu, ogranicite se crkvenim podrasnikom, i ostanite omiljeni medju svima: i u crkvenoj sredini i u svetu muzike. Ne obavezujte se nikakvim zavetima, koji trenutno ni Vama ni drugima nece doneti koristi. I to vreme ce za Vas biti iskustvo poslusanja, koje se ne sme nikako zanemariti na putu ka monastvu. Naravno ukoliko govorimo o monastvu po duhu a ne po odezdi.

Ispovedite se opet podrobno kada dodje vreme da se razgovara o postrigu. A dotle cete se ispovedati u kratkim vremenskim periodima. I taj period je za vas veoma dragocen – period kada cete zaviriti u unutrasnjost svoga srca. Sve grubo i telesno je nestalo – postalo mrtvo, a nije bilo mogucnosti za pracenje duhovnih, tananih slabosti duse. Tako dragi A.A. Bog Vas blagoslovio i nista ne menjajte u zivotu dok Vam Gospod ne ukaze sta treba. Neka Vas Sam Gospod nauci da se molite, nadate, verujete, trpite, prastate i volite sve. “Raduj se Vladicice, Ti Koja nam projavljujes znak Svoje Milosti�?. Ostajte zdravo i neka Vas Bog cuva.

Zelim Vam svako dobro.

Vas ubogi bogomoljac

Gle ti si, monahu V.!

To je moguce, ali kako cemo i s cime doci? Kazes, da si pobegao od zivota ni nepocevsi ga i ne shvativsi nista u njemu – dosao si da bi se sakrio od nosenja spasonosnog zivotvornog Krsta koji vodi u Carstvo Nebesko. I mislis da ce nas s takvim odgovorom pustiti tamo? A nece li nas umesto odgovora upitati sta smo u zivotu uradili za Boga, za Crkvu i za ljude? Znaci monah V. Imas plan da nastavis zivot ne po svojoj volji vec po Bozijoj. A nas Otac je – Bog, i sudice nam – Bog. Kod vas u Valaamu je raj, kao i kod nas u manastiru, a u nasoj dusi i srcu sve vise lici na pakao.

O.Maksime, o.Maksime!

Sta si to uradio? Sta sve govoris o Bogu i sta sve radis, ukoravajuci pritom sve sto ti niko nije otkrio ocinski zavet i nije naucio da zivis? Kakve ljudske zavete zelis kada si vec primio Oceve te zato prinesi tri jasna i prosta zaveta Ocu svome – Bogu: poslusanje, nesticanje, celomudrenost.

Zaveti su jednostavni ali su deo celokupnog monaskog zivota. Ti se tome ucis svaki dan i u tom delu nema propustenih dana. Nas sadasnji starac Boziji, shiiguman Luka Valaamski je cesto govorio:�?ja nisam naucnik, ali sam malen�?, smatrajuci to kao najbolju akademiju gde je Ucitelj – Sam Gospod.

Da li verujes Bogu, da li verujes da se u zivotu nista ne desava bez Bozijeg Promisla, pa tim pre u Crkvi? I svoje zavete nisi dao duhovniku, ni meni, vec Samom Gospodu. I ne treba imati mnogo pameti da bi se shvatio smisao izgovorenih reci, njihovo ispunjavanje svojim zivotom – monaski trud je - dug, i ti si bio na samom pocetku tog puta.

A ja sam obavezan da ti posvedocim da su moji odgovori tebi i tvoj odlazak u manastir bili po Bozijoj Volji. Ta skola, koju si pohadjao pod rukovodstvom duhovnika, i iz koje si pobegao je bila skola monaskog zivota, gde su se postavljale osnove trpljenja, i smirenja, i poslusanja.

Ti se se pokazao lenjim ucenikom, i tvoja samovolja te je izvela iz manastira. Odbacio si Bozije zapovesti, i odstupio od vernosti zavetima, zamenivsi ih praznim razgovorima sa ljudima, cije rukovodjenje niko nije od tebe zahtevao, postajuci narusitelj njihovih zivota a ne njihov pomocnik. Ne treba ici daleko ako zelimo da navedemo primer:

- sta je sa tvojim obecanjima kolegi na poslu? Sa tvojom nebrigom o sakatom coveku, koja nije dugo trajala? – sa tvojim bezzakonjima uz “pomoc�? K. radi njenog napustanja roditeljskog krova? I kako se sve to zavrsilo? Kakvo ponizenje si samo naneo njoj i njenim roditeljima, a ne mozes nista da joj das. I ne mozes a da to ne znas. Monah, a tim pre jeromonah, ne moze da se zeni. I sta ona postaje s tobom – bludnica, zrtva ada.

Ti ukoliko ne prekines sa svojim bezzakonjima i ne uspes da se pokajes za svoja dela i tako umres, postajes ravan samoubici i lisavas se pravoslavnog pogreba. To je kraj tvojih sadasnjih dela, a sta te ocekuje u Vecnosti – o tome necemo ni da govorimo.

Tako pozuri. Pokloni se Svetlani, trazeci od nje oprostaj; trazi oprostaj i od prijatelja koji su zbog svoje neupucenosti posli za tobom, i vrati se s pokajanjem u svoj manastir.

Ali pre svega pripadni u pokajanju ka Hristu preko svoga sadasnjeg Arhijerejsa. i postavi pocetak svom spasenju. Procitao si toliko svetootackih knjiga, i veoma cudno sada zvuce tvoje reci o potpunom nepoznavanju osnovnih stvari monaskog zivota.

Nije bilo bez razloga to sto si dve godine bio crkvenjak u hramu, kako bi izucio sluzbu i pripremio se za svestenicke duznosti. I tvoj duhovnik nije pogresio kada te je predlozio za rukopolozenje. Sve bi bilo dobro, kad ne bi… I moram dragi oce Maksime da ti otkrijem uzrok tvog pada – to je tvoje “Ja�?. Taj greh ti je pomracio um.

Za njim je sledila raskalasnost volje, koja je u potpunosti izopacila tvoju savest. I poslednje, cime se uvek zatvara taj lanac je - obescascivanje tela.

Duboko proanaliziraj sve i pocni da iskorenjujes iz svog zivota smrtonosno trnje, koje te je obasulo. Pocni od poslednjeg - obnovi cistotu tela. I opet ce za to sve biti potrebno vreme i trud i trpeljivost u odnosu na bol i nevolje. I one nece biti od ljudi, vec kroz ljude od Boga. U prvom redu se sam sazali na sebe. Gospod ne moze da te spase bez tvog ucesca.

Arhimandrit Jovan (Krestjankin)

12.09.2003.

http://www.pravoslavie.ru/cgi-bin/put.cgi?item=6r1450r030912122333