MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

PITANJA SVEŠTENIKU - IV




19) Odgovorite mi molim vas na dva pitanja:
1. Zasto je Bog stvorio coveka?
2. U cemu je smisao vecnog zivota? (bez rodjenja i smrti, bez pitanja i odgovora itd.)
Andrej

26.11.2000

Dragi Andrej!

1. Bog je stvorio coveka radi vecne radosti i ljubavi..
2. Smisao vecnog zivota je u radosti poznanja Boga i sveta koji je On stvorio. U vecnosti ce covek vecno uzrastati u savrsenoj ljubavi.


S ljubavlju u Hristu,
Prot. Arkadij Satov

20) Idem u Crkvu vec dovoljno dugo, oko 10 godina otkako me je mama odvela kao i mnogi moji rodjaci, takodje vernici. U mladosti sam bila revnosna vernica, isla sam u nedeljnu skolu, pevala u horu, i svake nedelje odlazila u Crkvu. Ali sad primecujem da me Crkva nesto ne vuce iako ja i dalje idem u nju.Treba reci da bez obzira na moje odlaske u Crkvu pre nekoliko godina, ja nazalost nisam ni imala pravu veru. A sad imam sve vise i vise sumnji, pocela sam da se bojim smrti, pritom ne ada vec praznine. Ja ne mogu da zamislim da me odjednom nece biti. I ponekad stojim u Crkvi i mislim: ako Bog postoji, zasto je potrebno kadjenje, pokloni, sluzbe? Sta da radim ukoliko zelim da nadjem veru, jer je bez Boga veoma tesko, ja sam to vec shvatila, ali vere nema!

I zelim da Vam postavim jos jedno pitanje. Davno sam se bavila odgajanjem pasa. Ali su mi poznanici vernici, svestenici govorili da je to greh i da se pas uopste ne sme drzati u kuci, a kamoli time ozbiljno zanimati. Jer shvatanje o tome da je pas necista zivotinja se moze naci u Starom Zavetu, tako da ova zabrana gubi smisao. Citala sam o nastojatelju manastira u Vorobjevim planinama, koji drzi odgajaliste na manastirskoj teritoriji, i znam da se jedno odgajaliste nalazi u manastiru u Kolomni. Ali drugi svestenici kazu da se to ne sme raditi… Zelela bih da znam sta vi mislite u vezi toga i uopste zasto je moguce baviti se pcelarstvom, gajenjem cveca, zasto je moguce drzati macku u kuci a psa ne? Zelim da dodam da se ja prema zivotinjama ne ponasam kao prema ljudima, pas ne spava sa mnom u krevetu, ne ljubim ga u njusku, i on zivi onako kako treba da zivi jedan pas.

Molim Vas da mi odgovorite na moja pitanja. Hvala unapred.

7.12.2000

Cesto se kriza u veri javlja u mladosti, prelomnom uzrastu ili nesto kasnije. Kod nekih ljudi se u to vreme gubi decija vera, ali prebrodivsi tu krizu oni pronalaze drugu, osmisljenu, slobodno izabranu veru “odraslih”. Krize,periodi duhovnog pada i iskusenja se kod coveka mogu javiti u bilo kom uzrastu. Sveti pravedni Jovan Kronstatski je pisao da duhovna nauka nije isto sto i bilo koja druga nauka. Covek nauci tablicu mnozenja i on ne mora vise da se muci svaki dan pitanjem, koliko je dva puta dva. Za duhovni zivot je neophodan neprekidan podvig, trazenje Bozije pravde. Bog, prema recima Svetog Grigorija Bogoslova nam daje samo toliko mogucnost da Ga osetimo, da se uverimo u Njegovo postojanje, i kao da se ponovo udaljava od nas, kako bismo mi trazeci Ga, tezili Njemu i Nebu i duhovno uzrastali. O svojim sumnjama treba obavezno na ispovesti da kazete duhovniku, a u tesko vreme iskusenja i bezblagodatnog stanja se treba cesce ispovedati, pricescivati, usrdnije moliti. Bogu nisu potrebni ni nasi pokloni, ni kadjenje ni sluzbe. Sve je to potrebno nama jer mi sem duse imamo i telo. Nama su potrebni vidljivi znaci duhovnog sveta. Ti vidljivi znaci nam ukazuju na nevidljivu stvarnost. Pokloni su potrebni, jer dusa koja je povezana sa telom u naklonjenom telu bolje oseca potrebu za pokajanjem. Ako vam je veoma tesko, molite se i ovako: “Verujem Gospode, pomozi mome neverju!” (Mk.9, 24).

Budite obazrivi jer u takvim periodima covek ponekad cini veoma teske grehe. Bilo bi jako dobro porazgovarati sa duhovno iskusnim covekom i podeliti sa njim sve svoje sumnje. Baviti se gajenjem pasa i drzati psa u kuci, ukoliko on ima svoje mesto i ne dira domace svetinje - ikone, prosfora, duhovne knjige - je moguce. Posavetujte one koji kazu da je greh voleti pse da procitaju pricu o pustinjaku i vucici iz Otacnika Svetog Ignjatija (Brjancaninova). Vucica je takodje necista zivotinja ali ju je pustinjak hranio, i kada je ona posle kradje hleba molila za oprostaj, on joj je oprostio mazeci je po glavi.

“Pravednik se brine i o zivotu svoje stoke” (Price 12, 10).

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

21) Dobar dan oce, ja studiram na Tjumenskom Duhovnoj akademiji, prvi semestar.Svaki student treba da napise semestralni rad a moja tema je “Prirodni i natprirodni put Bogopoznanja”. Pomozite mi molim Vas.

Serjoza

29.11.2000

Dragi Serjoza!

Na zalost ja sam akademiju zavrsio odavno i ne znam kako mogu da ti pomognem u pisanju tvog semestralnog rada. Ako imas neka konkretna pitanja - napisi ih a ja cu se potruditi da na njjih odgovorim. Zamolio sam mog pomocnika Aleksandra da ti sastavi spisak literature koja ti moze biti od koristi u radu. Neka ti Bog pomogne u ucenju!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

Spisak literature:

1. Karl Hristijan Felmi: Uvod u savremeno pravoslavno bogoslovlje. ?., 1999=

2. Kalist, episkop Dioklejski. Preko tvorevine ka Tvorcu.., 1998.

3. I. Osipov. Put razuma u traganju za verom., 1997.

4. Arhiepiskop Makarije Bulgakov. Pravoslavno-dogmatsko bogoslovlje. ?., 1993.

5. Sveti Jovan Damaskin. Precizno izlaganje pravoslavne vere

6. V. Loski. Dogmatsko Bogoslovlje. Bogovidjenje.

7. Protoprezviter Mihail Pomazanski. Pravoslavno-dogmatsko bogoslovlje u skracenom izdanju. Dzordanvil, 1963.

8. Arhim. Alipije, arhim. Isaija. Dogmatsko Bogoslovlje. Sveto-Trojicna Sergejeva Lavra, 1994.

9. Arhiep. Makarije. Pravoslavno-dogmatsko Bogoslovlje, SPb 1868, kao i drugi udzbenici iz pravoslavno-dogmatskog bogoslovlja.

22) Medju mnogobrojnim porocima naseg veka postoji jedan koji je povezan sa visokom tehnologijom, a to je igranje kompjuterskih igrica, i “virtualna realnost”. Ja sam ranije njegovu pogubnost video u praznom prolazenju vremena, koje ometa ispunjavanje vaznijih poslova, i odvlaci um od molitve i od Bogomislija. Vec radi toga s njim treba voditi borbu! Ali predavsi se nedavno ponovo tom iskusenju da se poigram, cini mi se da sam otkrio strasniju posledicu bavljenja “virtualnom” realnoscu! Mesto radnje igre je bila drzava Acteka, pa samim tim i nacin njihovog zivota. Igrac se potpuno prenosi u taj svet. U toku igre, glavni akter koga vodi covek (a to sam ja) vrsi razlicite radnje: spasava drugove, skace, kupuje, razgovara, i kao primeran Actek PRINOSI ZRTVE paganskim acteckim bogovima. Tako sam i pomislio: igra - to je VIRTUALNA realnost, ali je ono sto dusa i igrac prezivljava ISTINITO. Covek oseca pravi gnev, zlobu, radost, strah. Ne cineci to u stvarnosti, na ovaj nacin, ljudska dusa ulazi u istinska, delimicno grehovna stanja, koju vecina igri i stvara. Po Recima Gospodnjim preljubu vec cini onaj koji sa zeljom pogleda tudju zenu. Iako nije bilo vidljive preljube, ali je dusa okusila greh.
Sta Vi mislite o ovome?

U trenutku kada je u toj igri akter ucestvovao u sluzenju paganskim bogovima Acteka, ja sam apstrakovao od igre, govoreci da to cini on, a ne ja. Ako to mene ne moze da opravda, onda sam ja pocinio BOGOODSTUPNISTVO i to treba da ispovedim na ispovesti kao greh.

Stanislav

20.11.2000

Dragi Stanislave!

Mislim da ste potpuno u pravu u svojim ocenama grehovnosti kompjuterskih igara. Cak i ako u toku igre ne sluzite paganskim bogovima, Vi ulazite u drugu ne Bogom stvorenu realnost: svet u kome delujete Vi - igrac, tvorac kompjutera, a ne Bog. Znaci ucesce u bilo kojoj kompjuterskoj igri - je napustanje Bogom stvorenog sveta, napustanje Boga - BOGOODSTUPNISTVO. Srecan sam sto ste tako duboko shvatili pagubnost vase grehovne navike.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

23) Ja posecujem pedesetnice. Medju njima ima supruznika, koji su oba preko 80 godina, bolesni i ne ustaju iz postelje. Njima je potrebna celodnevna nega.Sestre prema rasporedu brinu o njima. Pastorak je resio da ode kod dece tih ljudi (2 cerke i sin) i ako oni odbiju da predlozi vernicima kojima treba stan da koliko je to potrebno vode brigu o njima kako bi zatim dobili stan, sto je sve po zakonu. Zelim da znam da li je za hriscane to pravilno ili ne. Zar dobro ne treba raditi bez ikakve koristi a ne za stan?

Larisa,

13.11.00

Draga Larisa!

Naravno da dobro treba ciniti bez ikakvog interesa, iz saosecanja. Ali celodnevna briga o dva tesko bolesna prestarela coveka - nije lako delo. Da li Vasi parohijani mogu to dugo da rade? Ako se nadju ljudi koji nemaju gde da zive, i oni se sloze da im sa ljubavlju pomazu, a kao odgovor na njihovu ljubav dobiju od starih ljudi stan - sta u tome ima lose?Pored toga mi dobijamo novac za svoj rad. Placa se i rad ljudi koji cine milosrdna dela: medicinske sestre, lekari, vaspitaci u decijem vrticu.Naravno ako neko to radi besplatno to je onda - njegov podvig vise. U Pravoslavnoj Crkvi postoji poseban cin svetih vraceva koji su besplatno lecili bolesnike. Ali ne mogu svi da cine takav podvig niti imaju mogucnost za njega. Treba od necega hraniti porodicu, oblaciti decu.Ako ste Vi sami i ako Vas obezbedjuju roditelji, ili imate dobar posao, kojim zaradjujete dovoljno novca i koji Vam ne oduzima svo vreme i snagu, onda Vama nije potrebna nikakva plata, stan. Ali ne mogu svi da urade tako. Ne osudjujte druge.

Zelim Vam svako dobro.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

24) U razgovoru sa mnom, nevernikom, poznanik musliman je prekoreo “nase popove” za to sto oni osvecujuci tenkove, puske i drugo oruzje idu protiv sopstvene Biblije i podsticu strasna ubistva. Kada mi postavljaju takvo pitanje ja kazem da se tenk osvecuje radi toga da bi tenkista ostao ziv. Zasto se osvecuje oruzje i kako je to osvecenje u saglasnosti sa Svetim Pismom i sa hriscanskim duhom? Hvala.

Jurij,

29.10.2000

Dragi Jurij!

Vi ste u pravu: svestenik se kropeci tenk svetom vodom moli da onaj ko se u njemu nalazi ne pogine. Generalno u Pravoslavnoj Crkvi nema cina osvecenja tenkova, pusaka i slicnog oruzja. Crkva blagosilja podvig zastite Otadzbine, vere, svojih rodjenih i bliznjih, ali ne osvecuje oruzje.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

25) Hvala za pismo. Pomozite mi molim vas. Moj muz se bavi K.Kastanedom. Citam clanke i knjige gde se govori o laznim pogledima ove ili one sekte, ali nikako nisam dosla do clanaka gde se govori o tome kako Pravoslavlje gleda na ucenje K.Kastanede. Ja nisam dovoljno ubedljiva u razgovorima sa muzem i uglavnom je on ostroumniji i na prvi pogled vise u pravu nego ja. Ali ja znam da je to sve laz. Meni je njega zao. Ne mogu nista da smislim. Molim se za njega ali posto zivimo zajedno onda se razgovori manje vise vrte oko vere.Posavetujte me sta da radim.

Olga,

15.10.2000

Draga Olja!

Ja nazalost ili na srecu nisam citao nijedno delo K.Kastanede i nije mi poznato to ucenje. Potrudicu se da nadjem nekoga u nasoj zajednici ko je citao njegove knjige. Ako ja uspem odgovoricu Vam. Oprostite sto nisam mogao da odgovorim na vreme.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

26) Prema recima apostola Pavla, zena se spasava radjanjem. Zasto je onda potrebna molitva za ociscenje 40 dana posle porodjaja? Zakljucuje se da najpre zena moli dete od Boga, a zatim po njegovom rodjenju ne moze da udje u Crkvu.Zar to nije protivurecno?

Marija,

19.10.2000

Draga Marija!

Molitva za ociscenje je potrebna zbog toga sto je radjanje dece (koje je samo po sebi dobro i spasonosno delo) u zemaljskom zivotu izopacenom grehom povezano sa plotskom pohotom, telesnom necistotom, krvlju, stradanjem.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. Satov

27) Da li se moze obracati isceliteljima i ekstrasensima, ukoliko oni kazu da lece
svetom vodom i molitvom?

N.,
10.11.2000

Danas se mnogi iscelitelji, magovi i ekstrasensi prikrivaju pod imenom Pravoslavne Crkve. A oni u stvari nemaju nista zajednicko sa Crkvom. Molitve pretvaraju u vracanje, svetu vodu upotrebljavaju magijski, a ne tako kako se radi u Crkvi. Odlazak kod takvih ljudi je greh zbog koga se treba kajati.

28) Kako postupiti po pravoslavnom hriscanskom obicaju ako beba umre prve nedelje zivota?

Mihail,
07.11.2000

Dragi Mihail!

Ako je beba bila krstena, onda ce opelo biti odrzano na poseban nacin, a ako nije onda se ono sahranjuje bez opela uz pevanje: “Sveti Boze, Sveti Krepki, Sveti Besmrtni pomiluj nas.�?

Izrazavamo duboko saucesce roditeljima umrle bebe. Neka im Bog pomogne da prebrode to tesko iskusenje bez roptanja! Uteha moze da bude usrdna molitva i vera u sveblagi Boziji Promisao.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A.Satov

 

29) Kako objasnjavate Jezekiljevo odricanje prvorodnog greha u Jez.18:19-20? Vi ponavljate gresku judeja, koji su prosto silno zeleli da “kod dece bude skomina na zubima�?. Oni su prosto zeleli da susedska nevina deca gresnika postradaju! Zeleli su neku “osvetu�?. Procitajte molim vas u Jez.18:1-17, stavljajuci umesto reci “IZRAILJ�? rec “RUSIJA�? i pomislite gde vodite ljude? Ne pogubljujte nevine, molim vas, jer je greh svesno delo, iako covek moze i da ne zna o BOGU. Molim BOGA da biste napustili svoju poslovicu o prvorodnom grehu i postali kao deca “jer je takvih CARSTVO NEBESKO�?!

Oleg,
29.09.2000

Dragi Oleg!

U vasim recima se oseca iskrena bol za sudbinu Rusije i sudbinu naseg drustva. Deleci Vasa osecanja, moramo medjutim da kazemo da se Vase shvatanje greha (pa samim tim i prvorodnog) ne slaze u potpunosti sa stavovima Crkve. Treba primetiti da ovde postoje 3 medjusobno povezana problema.

Prvo, Crkva uci o tome da se pod prvorodnim grehom samih roditelja podrazumeva i njihov greh, i pored toga to grehovno stanje njihove prirode, u kojem su se oni nasli zbog tog greha: a nama, njihovim potomcima je svojstveno jedno grehovno stanje nase prirode, sa kojim i u kojem se i radjamo. (Mitr. Makarije, Pravoslavno-dogmatsko Bogoslovlje, t.1, str.492, SPb, 1857). Na taj nacin govoreci o prvorodnom grehu, mi podrazumevamo nasledjenu “iskvarenu�? prirodu (sr Jov, 14: 4-5). Samo rodjenje od Duha (Jn.3, 6) ociscuje od tog greha. Apostol kaze da su u Adamu svi sagresili (Rim.5,12), ali kazna za taj greh nije pravna osveta, vec prirodna posledica. Adam je – otac celog covecanstva. “Iskvarena�? priroda se nasledjivanjem prenosi na SVE njegove potomke, na SVE ljude, projavljujuci se u njihovoj sklonosti ka grehu (Rim.7, 18-23).

Drugo, govoreci o grehu i kazni, treba se pozvati na Isaiju 20, 5-6: “Ja sam Gospod Bog Tvoj, Bog Koji revnuje, kaznjavaju decu za krivicu otaca do treceg i cetvrtog kolena koji su Me mrzeli, i cineci milost do hiljaditog kolena onima koji me vole, i postuju zapovesti Moje�?. Pre svega primetimo da cak ako pretpostvaimo da je jedno koleno samo 20 godina, onda je hiljadu kolena – 2000 godina: postoji li covecanstvo toliko vremena? (Po predanju starost covecanstva je oko 7.5 hiljada godina)..

Pritom krivica otaca pada na glavu deteta na dva nacina:

kao “nasledje�? putem prirode, koja je Adamovim grehom usitnjena na mnogo delova cija iskvarenost zavisi i od samih ljudi;

putem banalnog primera. Tako se deca alkoholicara cesto radjaju fizicki i psihicki nerazvijena i ugledajuci se na roditelje takodje postaju pijanice. Na taj nacin tretirajuci treci problem (Jez. 18, 19-20) vidimo da prorok ne odrice prvorodni greh, vec ukazuje na licnu odgovornost gresnika pred Bogom.Pritom sin ne nosi neposrednu kaznu za ocev greh i obratno. Ali posledice otackih greha padaju na decu. Jevreji su zgresili ne poslusavsi Boziju zapovest o osvajanju Obecane Zemlje, a deca su stranstvovala po pustinji 40 godina. Ali takav je zakon ljubavi da pravednik strada za gresnika, deca za grehe roditelja (Kor.12, 26). I najvisa projava tog zakona je stradanje Sina Bozijeg (1Petr.2, 22-23).

U zakljucku bih zeleo da navedem primere iz istorije Izrailja, bliske proroku Jezekilju, kada se poslovica o skomini nije ispunjavala: Jonatan, pravedni sin cara Saula, svrgnutog zbog greha (sm.1, Car, posebno 1 Car 20). Jedan od najboljih careva – Jezekija (4 Car 18, 1-12) – sin necasnog cara Azaha (16, 1-4) i otac necasnog cara Manasije (4 Car. 21, 1-9 I dalje).

S postovanjem,

Djakon Jovan

30) Kada se pojavio krsni znak (to jest kada su ljudi poceli da se krste rukom i da krstom blagoslove druge ljude)?

Dimitrije,
29.09.2000

Tradicija osenjivanja krsnim znakom vodi poreklo od apostolskih vremena. U 1-2 veku krsni znak je bio opste prihvacen i osvecivao je moze se reci ceo hriscanski zivot. “Pri svakom uspehu i sreci, - pisao je Tertulijan, crkveni pisac II i pocetka III veka – pri svakom ulazu i izlazu, pri odevanju i obuvanju, pristupajuci trpezi, paleci svetlo, lezuci na pocinak, pocinjuci bilo koji posao, mi ogradjujemo svoje celo krsnim znakom�?. Medjutim, ljudi drevnih vremena su umesto naseg velikog krsta upotrebljavali male krstove, stavljajuci ih na razne delove tela odvojeno – na celo, na grudi, na usta, na ruke, na oci i na ramena.

U prvoj hriscanskoj Crkvi je bio prihvacen obicaj blagoslovljenja drugih krsnim znakom. To je podsecalo na blagoslov rukama koji je bio zastupljen u Palestini prilikom svecanosti (sm. Lev.9, 22, Lk.24-50).

S postovanjem, djakon Aleksej

31) Ako zena (koja je rodila dete) prilazi Casi za Pricesce bez nad njom procitane molitve posle 40 dana, da li to predstavlja greh I da li on prema crkvenim pravilima zahteva neke dopunske obrede ili procedure (pokajanje ili jos nesto)?
Drugim recima da li se to Pricesce prema crkvenim pravilima smatra “na sud I na osudu�? ili ne? Da li je ta molitva obavezna?

Olga,
1.10.2000.

Draga Olga!

Ako zena svesno i drsko prenebregava crkvena pravila – to je tezak greh za koji se treba kajati. Ako su pravila narusena iz neznanja i ako su od trenutka rodjenja deteta prosle godine, onda nikakvi dopunski obredi nisu potrebni. U svakom slucaju nepostovanje crkvenih obreda treba ispovediti duhovniku na ispovesti, i prepustiti resenje tog pitanja njegovoj odluci. Ako mi nevoljno, iz neznanja narusavamo neke kanone, onda se nadam da nam Svemilostivi Gospod prasta ako Pricescu prilazimo skrusena srca svesni svoje potpune grehovnosti.

S ljubavlju u Hristu, prot. A.Satov

32) Pozdrav! Potreban mi je odgovor svestenika po pitanju krstenja i veoma mi je vazan. Naime, imam prijatelja koji je pravoslavno krsten u Bugarskoj jos u detinjstvu. On ima potvrdu koju je izdala Bugarska patrijarsija. Ali u to vreme (komunisticko) nad mnogim ljudima nije vrsen potpuni obred Tajinstva, mnogo toga se izostavljalo, covek se samo osvecuje svetom vodom umesto potpunog pogruzavanja u kupelj za krstenje. Naravno i to nepotpuno krstenje se smatra kao vazece. Ali sam ja citala da se u takvim slucajevima Tajna Krstenja moze ponoviti tako da svestenik moze da dopuni i ispravi propusteno prvim nepotpunim krstenjem. Ako je to tako moze li se drugim potpunim krstenjem promeniti i ime coveka koje je dobio prilikom prvog?Da li taj novokrsteni moze stupiti u manastir kao poslusnik? Ja sam pravoslavka i bicu Vam veoma zahvalna za odgovore. Hvala!

Joanna,
24.09.2000

Draga Joanna!
Mi verujemo u jedno krstenje za otpustanje grehova. Krstenje se ne moze ponavljati. Njega moze dopuniti svestenik, ukoliko ga je izvrsio mirjanin zbog toga sto nije bilo svestenika, a coveku je pretila smrt.

U Bugarskoj, Rusiji i drugim zemljama bivseg socijalistickog rezima Crkva nije bila slobodna i mnogo toga se nije radilo u potpunosti i ne sasvim onako kako je trebalo.

Ali ako je Vaseg prijatelja krstio pravilno rukopolozeni svestenik koji nije pod zabranom; ako je on uradio oblivanje tri puta (ili cak kropljenje) uz pravilno izgovaranje formule za Krstenje; ako je posle toga izvrsena Tajna Miropomazanja – to Krstenje Crkva priznaje kao vazece. Znam da neki jerarsi u Americi nepravilno uce da se takvi ljudi kao sto je Vas prijatelj moraju ponovo krstiti. Ne verujte!To misljenje nije u saglasnosti sa misljenjem vecine bogoslova i staraca i ne odgovara istorijskoj tradiciji.

Cak ako je svestenik iz nepaznje ili lenjosti propustio nesto u cinu Krstenja, Tajna se smatra izvrsenom, svestenik ce pred Bogom odgovarati za svoje greske, a one ce biti dopunjene Bozijom Blagodacu i nece imati uticaja na novokrstenog.

U nekim pravoslavnim Crkvama se na Krstenju daje ime nekog Svetitelja, a u drugima opet to moze da bude bilo koje ime koje se ne odnosi ni na jednog Svetitelja, ili neku vrlinu. Ako Vas prijatelj zeli da sledi prvu tradiciju on treba da zamoli svestenika da mu promeni ime, ali zbog toga ne mora da se prekrstava.

Nevolja pravoslavnih koji zive u Americi je u tome sto tamo nema jedinstvene crkvene tradicije, a obredi koji su prihvaceni u raznim nacionalnim crkavama ponekad nisu istovetni.

Ne treba se smucivati time, vec iza razlicite spoljasnje forme videti jedinstvenu pravoslavnu veru i verovati u Jednu Svetu i Apostolsku Crkvu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot.A.Satov

33) Sta je to duhovnost? S obzirom da se danas vrse razne spekulacije tom recju od strane novinara, pisaca, publicista, zelela bih da razjasnim ne samo sebi vec i braci i sestrama u Hristu to slozeno pitanje.

Elena,
22.09.2000

Draga Elena!

Prava duhovnost se razlikuje od lazne po tome sto je ona zivot u Duhu Svetom. Duhovnim se moze nazvati ne samo Svetitelj vec i onaj koji marljivo, usrdno trazi svetost, kaje se za grehe, revnuje u duhovnom zivotu. Cilj naseg zivljenja je – sticanje Dara Duha Svetoga, i to je put duhovnog zivota.

34) U nase tesko vreme – vreme neverja – sluzbe u vasoj Crkvi i cela ta atmosfera donosi divan osecaj i spokojstvo u dusi. Kada vidim mlade, tako svetlih lica, koji zive s verom u Gospoda, shvatam da nas Gospod ne ostavlja I da jos nije sve izgubljeno. Neka Gospod ukrepi sve sluzitelje u Crkvi i neka procveta vasa zajednica. Spasi Gospode!

N.,
21.09.2000

Objavili smo Vase pismo i obracanje sluziteljima nase Crkve ne zbog tastine vec da posvedocimo da sve sto pisete o nasoj Crkvi se odnosi i na sve ostale Pravoslavne Crkve ako u njih ulazis sa verom, strahopostovanjem i strahom Bozijim. Srdacno zahvaljujem za lepe zelje.

35) Radim u velikoj firmi, u kojoj caruje ovozemaljski duh i duh srebroljublja. Duhovni otac mi je blagoslovio taj posao. Svkaog dana sve vise upadam u uninije, a pored toga shvatam da me novac potpuno iskvario. Da li je moguce spasti svoju dusu iduci tim putem? Kako se uopste moze spasti, ako tvoju porodicu cine neocrkovljeni ljudi, a samo ja odlazim u Crkvu ne vise od jednom nedeljno, pri cemu se desava da ne mogu uvek da porazgovaram sa svestenikom? I jos jedno pitanje. Treba li citati molitve pre jela za zajednickom trpezom? Veliko Vam hvala.

Elena,
14.09.2000

Draga Elena!

Za zajednickom trpezom je najbolje molitve kratko ocitati u sebi, a sto se tice svega ostalog – nemojte misliti da biste radeci u Crkvi ili ziveci u manastiru izbegli nevolje, teskoce, grehe i strasti. Veoma je dobro sto imate duhovnika koga slusate. Nedostatak opstenja s njim se moze dopuniti molitvom i citanjem duhovnih knjiga. Ja mogu da pogresim posto Vas ne poznajem i ne znam cime se rukovodio Vas duhovnik kad Vam je blagoslovio taj posao, koji Vi smatrate stetnim po dusu. Kad bih se ja nasao u takvoj situaciji ja bih poceo usrdno da se molim za te ljude koji rade sa mnom, i potrudio bih se da im ispricam o pravoslavnoj veri.

Ako imate visak novca treba ga dati onima kojima je potreban, ali ne obavezno profesionalnim prosjacima. U svakoj parohiji postoje slabostojece i mnogoclane porodice. To je bolje raditi tajno. Usrdna molitva za clanove Vase porodice ih moze privesti k Bogu. Svedocite o svojoj veri sa ljubavlju. Vi mozete da pomognete svojim rodjenim da se spasu. Ako odlazite u Crkvu jednom nedeljno – to je sasvim dovoljno, a u ostale dane se mozete vise moliti kod kuce.

U Vasem pismu Vi pisete u kakvom ste okruzenju, i o spoljasnjim okolnostima u Vasem zivotu. Ali to ne odredjuje covekov zivot, vec ono sto je u coveku.

Kako su se u XX veku spasavali oni koji su dospeli u logore i zatvore? Kako je postao svet car-mucenik Nikolaj II iako je posedovao bogatstvo i bio opterecen mnogobrojnim obavezama?

Trudite se da vise paznje obratite na svoju unutrasnjost jer su tamo nasi glavni neprijatelji. Ako Bogu bude ugodno on ce Vas preko svestenika prizvati na sluzenje Crkvi, na podvig bracnog ili monaskog zivota, ali ne mislite da ce Vam tada biti lakse. Neka Vas draga Elena Gospod sacuva od svih ovozemaljskih iskusenja kao cistu i neoskvernjenu, radosnu i smirenu!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

36) Zdravo! Recite mi molim Vas kako mogu da se razvencam od svoje zene? Ona je otisla od mene drugom coveku skoro pre godinu dana. Ni moji napori, ni moje molitve nisu pomogli da je vratim. Istina Gospod je odlucio da je nisam dostojan…Hvala.

N.,

11.09.2000

Dragi N!

U Crkvi nema obreda razvencavanja brakova: “I ono sto Bog spoji, covek da ne razdvaja�? (Mk.10,9). Tajna braka moze biti narusena od strane samih supruga, pre svega – grehom preljube. Crkva preko episkopa moze da konstatuje da je brak narusen i da

Vam da blagoslov za novi brak I novo vencanje.

Sudeci po Vasem pismu, niste Vi nedostojni Vase zene vec je ona nedostojna Vas. Iskreno saosecam s Vama u Vasoj nevolji. Istina prevara se podnosi najteze od svega. Mozda ste i Vi bili u necemu krivi pred njom? Dobro je sto ne ropcete i sto ste svesni svojih greha. Neka Vas Gospod utesi!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

37) Nedavno sam na mrezi naisla na stranicu koja je posvecena “parohijskoj etnografiji�? i raznim pricama iz zivota pravoslavnih parohija. Meni se mnogo svidela. Od nje se osecao neki svezi vetar: bio je to prvi put da sam videla realan I ziv prikaz parohijske delatnosti. Ali se ljudi razlicito odnose prema tome (na primer “knjiga posetilaca�? na tom sajtu). Zelela bih da znam kako se treba odnositi prema kritici u Pravoslavlju. I sta je lose u tome ako se autor nasmejao necemu smesnom.

Angelina,
28.08.2000

Draga Angelina!

Postoji poslovica – “dobri smeh, nije greh�?. Moze se nasmejati necemu smesnom. Prema kritici u Pravoslavlju se treba odnositi sa zahvalnoscu. Ali se desava da i “zao�? smeh i sale budu proste i banalne. Dobar smeh se lako sjedinjuje sa ljubavlju i neznoscu, dok zloban smeh ranjava i deluje bolno. Predmet prostih sala je obicno to sto je kod coveka ispod pojasa, i pametni ljudi te sale vide kao prljave i niske.
Postoje reci i sale koje se upotrebljavaju samo u firmama u kojima rade samo muskarci a postoji i tzv, “vojnicki humor�?. On je veoma ogranicn i primitivan. Postoji bogohulni humor, satanisticki, zatim sarkazam, zla ironija, koja se granici sa pakoscu. Na stranici o kojoj pises ima mnogo toga zlog, niskog i prljavog. Zao mi je sto ti to ne osecas. Zelim da te upozorim da je takav “humor�? stetan za dusu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

38) Kako je nastalo “bacuska�? i “oce�? kad je receno da nikoga na zemlji ne nazivate ocem?

Denis,

19.09.2000

Dragi Denise!

Kako Vi zovete coveka koji je muz Vase majke? Naravno “papa�?.  Ali su Rusi ranije svoje roditelje nazivali “majku�? i “oca�?, “matuska�? i “bacuska�?. “Papa�? je – sinonim reci “otac�?. Znaci i Vi i svi Rusi (pa ne samo Rusi vec i ljudi na celoj zemlji) narusavaju jevandjeljsku zapovest? Nju je prema Vama narusio i apostol Pavle (Rim.4,11,12,16; 1Kor.4, 15; Ef.6,4) i apostol Jovan (1 Jn.2,8)?

Vi cete reci jedna je stvar telesni otac, a druga svestenik? Ali svestenik je – duhovni otac – i kao takav se u najvecem stepenu moze nazivati tim imenom, jer su odnosi sa njim u najvecem stepenu slicni odnosima coveka sa Bogom Ocem.

Hristos recima “svojim ocem ne nazivajte nikoga na zemlji�? (Mt.23,9) podseca da je nas Jedan otac prvenstveno; u punom smislu te reci, Otac s velikim slovom “O�?, a svi ostali su telesni ocevi, a duhovni ocevi su ocevi po naznacenju.

Da li neko moze nazivati bogom, sem samog Boga? A u Pismu se kaze: ali ne bogovima po sustini vec po podobiju. Nije stvar u razumskoj formi u smislu kako mi objasnjavamo ovu ili onu rec.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

39) Napisite molim Vas sta moze da se jede i u kojoj kolicini sredom i petkom?

Olga, grad Seversk

26.07.2000

Draga Olga!

Prema crkvenom ustavu sredom i petkom u toku cele godine nije razreseno uzimanje masne hrane i mlecnih proizvoda, ribe i biljnog ulja. U nekim manastirima zajednicka trpeza tim danima je samo jednom. Ako praznik Hristovog Rodjenja ili Bogojavljenje padne u sredu ili petak post se prekida u potpunosti. Sredom i petkom se ne posti tokom takozvanih trapavih sedmica, posle nedelje o mitaru i fariseju, i sedmice posle Vaskrsa i Duhova. U poslednju nedelju pred Veliki Post se moze jesti sve sem mesa. O tome kada se praznuje Vaskrs, Trojica, kada nastupa Veliki Post, kao i kog dana je te godine Nedelja mitara i fariseja, mozete da saznate iz svakog crkvenog kalendara. Kolicina hrane nije odredjena ustavom. Neko jede mnogo i ne najede se, a drugi neko jede malo i sit je. Zelim da Vas upozorim, draga Olga, kako na prenebregavajuci odnos prema postu, tako i na previse strogo, zakonsko postovanje posta. Post se moze ublaziti za starije, bolesne, trudnice, putnike, pocetnike u veri. Post treba da bude sjedinjen sa molitvom, smirenjem i drugim hriscanskim vrlinama. Post nije cilj sam po sebi, vec sredstvo za postizanje savrsenstva u ljubavi. Meru posta je najbolje odrediti prema savetu duhovnika, a ne samostalno. Treba zapamtiti da su ljubav i poslusanje vazniji od posta. Neka Vas Gospod cuva!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

40) Pitanje koje cu Vam postaviti nije besmisleno – stvar je u tome sto ja treba da postanem lekar i mogu da dodjem u tu situaciju. Sa abortusima “prema socijalnim pokazateljima�? to jest po soptsvenoj zelji je sve jasno. A sta raditi ako se majcin zivot (pa samim tim i zivot deteta) nalazi u realnoj opasnosti(naprimer pri vanmatericnoj trudnoci – koja je apsolutni medicinski pokazatelj pobacaja, iako su poznati slucajevi (1 na 1000000, a mozda i redje), kada se ona srecno zavrsavala) ili pri teskom trovanju sa grcevima itd.). Da li treba zrtvovati zivote hiljada zena (i dece) radi spasenja jednog zivota?

Olga, 25.07.2000

Crkva kaze da se u trenutku zaceca detetu daje dusa, i prema njemu se odnosi iako jos nije rodjeno kako se i ja odnosim prema Vama. U slucaju vanmatericne trudnoce je dozopljena operacija, jer dete ne moze da se razvija van materice. To je bilo moguce u jednom od miliona slucajeva. Svi ostali teski slucajevi (tesko trovanje, infekcije, traume itd.) ne mogu biti osnova za ubistvo deteta kome je Bog darovao zivot. Zar i samoj majci, ukoliko je ona zaista majka tog deteta, ne bi bilo strasno da se sa time slozi? Bolje je onda da se slozi da umre sama, ili cak i zajedno sa detetom, nego da postane njegov ubica. Objasniti to ljudima, koji ne veruju u Boga, u vecni zivot, za koje postoji samo ovaj svet, i za koje su kriterijumi pravilnosti postupaka njihova sopstvena shvatanja o dobru i zlu – je nemoguce.

Za njih su crkvena pravila nehumana, nelogicna, surova u odnosu na majku. Verujucem coveku, majci, lekaru je sama pomisao o ubistvu deteta strasna, i za njih ne postoji nikakvo opravdanje. Postoji apsolutna zabrana – “ne ubij�?. Pomiriti dva stava koja se zasnivaju na potpuno razlicitim ovozemaljskim principima – je nemoguce. Zato je pravoslavnom coveku veoma tesko, skoro nemoguce raditi kao lekar ginekolog, akuser zajedno sa kolegama, neocrkovljenim ljudima, u savremenim klinikama, po jos u sovjetsko vreme utvrdjenim pravilima.

Naravno pitanje o realnom ugrozavanju zivota majke i deteta – nije jednostavno. Svaka konkretna situacija treba da bude ponaosob razmotrena. Ovde su potrebna i medicinska znanja i iskustvo i duhovno rasudjivanje. Ali u svakom slucaju treba zapamtiti da za coveka koji veruje u vecni zivot smrt nije najstrasnija vec je najstrasniji smrtni greh kakav je ubistvo.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

41) Cula sam da je prepodobni Sergej Radonjeski bolovao od kicme. Od koje je zaista bolesti on bolovao?

Maksim,

01.07.2000

Dragi Maksime!

U zitiju prepodobnog Sergeja Radonjeskog nema nista o tome da je on bolovao od kicme. Prepodobnom Serafimu Sarovskom su razbojnici prebili kicmu, i on je isao pognut, oslanjajuci se na stap.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

42) Zelela bih da znam kada covek treba (po svojoj volji) da se krsti. Da li u nekom odredjenom trenutku od rodjenja, ili mu treba ostaviti pravo da sam odluci hoce li u daljem zivotu sebe posvecivati Gospodu Bogu? Unapred zahvaljujem.

Marija,

09.07.2000

Draga Marija!

Da li dete treba uciti dobru i upozoravati ga na zlo ili ga treba pustiti da ono samo odlucuje i razabira kada poraste sta je dobro, a sta lose?
Da li dete treba uciti da vidi i voli vecnu lepotu, ili mu ne treba pokazivati nista lepo, ne davati mu da slusa dobru muziku, vec ga pustiti da odraste i da samo resava sta je bolje – stihovi Puskina ili tekstovi pop pesama?

Nasa obaveza je da dete ucimo svemu dobrom. Ljudska priroda je takva da su deca narocito u detinjstvu prijemciva i da vecinu toga sto znaju primaju od roditelja i ucitelja. Ucimo dete tablicu mnozenja, ucimo ga da pere zube, zavezuje pertle, da razgovara, cita, pise. A kako da ga ne naucimo Najvaznijem Znanju da Bog postoji? I o tome de je On – Ljubav?

Dete ce onda ostati slobodno. Kada ono odraste, samo ce razmisliti o svemu sto je saznalo od roditelja i slobodno ce se sloziti ili ne sa tim sto su ga oni ucili. Religiozno vaspitanje ne treba da bude nasilje. Mi ne treba da ucimo dete Zakon Boziji na usti nacin kako ga ucimo tablicu mnozenja. Znanje o Bogu – je najveca radost i uteha, to je osnova za shvatanje toga sta je istinsko dobro i vecna lepota.

Zasto lisavati dete Krstenja, ako Sam Gospod kaze: “Pustite decu i ne branite im da Mi prilaze�? (Mt.10,14). Krstenjem i drugim crkvenim Tajnama covek se sjedinjuje sa Hristom. Ako on bude lisen opstenja sa Bogom, on moze da bude nezasticen pred zlom, koga je tako mnogo u svetu. Ranije se u Rusiji krstavalo na 8-i dan, a danas se krstava ne kasnije od pola godine od rodjenja.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

43) Posavetujte me molim Vas sta da radim. Mama mi je kupila lepu kosulju, na kojoj je spreda nasiven naziv poznate firme – proizvodjaca: engleska rec TRESPASS. Ta rec se prevodi kao “zloupotreba�? I tome sl. Meni se nije svidela ta rec I odbio sam da nosim kosulju zbog cega sam veoma razljutio mamu – ona moj postupak smatra kao neshvatljivu glupost. Nova kosulja stoji vec vise od godine. Sta da radim s njom? Zahvaljujem na odgovoru.

Maksim,

01.07.2000

Dragi Maksime!

Ti si u pravu sto neces da nosis na sebi nesto sa takvim nazivom, koji oznacava nesto lose. Tuzno je sto te mama ne shvata i sto se tako mnogo ljuti. I ja i ti svojim gresima narusavamo tudju imovinu i predajemo se od vlasti Bozije pod vlast djavola, i naravno zloupotrebljavamo Boziju ljubav i dugotrpeljivost. Mozda mama ne bi bilo toliko razocarana ako bi obukao tu kosulju nekoliko puta pripisujuci nasivenu rec svojoj grehovnosti?

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

44) Zanima me Vase misljenje prema vojnickoj obavezi. S jedne strane “Ne ubij�?, a s druge – polozi dusu za bliznjeg svog.

Pavle,

21.06.2000

Dragi Pavle!

U citatima iz Biblije koje ste naveli nema protivurecnosti. Moguce je dati dusu za bliznjega nikoga ne ubijajuci, a sami umiruci za sebe. Tesko je istina sagalsiti se sa zapovescu “ne ubij�?, ukoliko se ona prihvata bez pogovora, i odnosi na sluzenje u vojsci za vreme ratnih dejstava kada se ona svodi na fizicko unistavanje protivnika. Ta protivurecnost se razjasnjava na osnovu tumacenja teksta Svetog Pisma: zapovest zabranjuje da se ubijaju licni neprijatelji, zabranjuje osvetu i vracanje zlom za licnu uvredu, ali ne zabranjuje da se s oruzjem u rukama brani Otadzbina, vera, bliznji. Cak su monasi i svestenici, koji po kanonima ne smeju da ubijaju ni zivotinje, ucestvovali u bitkama kada je Otadzbina bila u opasnosti. To se retko desavalo u istoriji, ali se desavalo.

Jevandjelje ne zabranjuje vojnu obavezu. Sveti pravedni Jovan Preteca nije zabranio vojnicima koji su mu prisli da se bave svojim opasacima, vec je rekao: “Nikoga da ne zlostavljate niti koga da opadate, i budite zadovoljni svojom platom�? (Lk.3, 14). Mnogi vojnici su pribrojani Crkvi kao Svetitelji. Naravno Crkva se negativno odnosi prema svim negativnim pojavama u savremenoj vojnoj sredini i naravno pravoslavni vojnik ne treba da se nadahnjuje mrznjom i zeljom za osvetom, vec teznjom da zastiti slabe, i da ako treba pogine za istinu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

45) Oprostite mi molim vas. Ja sam pogresno objasnila zasto me je interesovalo pitanje staroobrednistva. Ti ljudi su u necemu bili u zabludi, ali su cvrsto stajali za svoju veru, spremni da budu verni do smrti. Da li je Gospod primio njihovu zrtvu kao stradanje za veru, u Njegovo Ime?

Kako gledati na to ako radim nesto iz neznanja, u zabludi, ali Boga radi i prosto ne shvatam da Ga time rastuzujem?

Imam jos jedno pitanje. Da li je od znacaja ako gresis reci molitve, a govoris po svome (jednom slucajno ili ako si nepravilno zapamtio i sve vreme govoris drugacije nego sto je u molitvi)?

Julija,

14.06.2000

Draga Julija!

1. Staroobrednici su bili neposlusni Patrijarhu i Saboru. Sveti Oci kazu da se greh raskola ne cisti cak ni mucenistvom. Kako ce im Bog suditi? Mi to ne znamo, ali znamo da ne treba ici protiv Crkve. Pored toga ne sme se verovati u nepromenljivost obreda. Spoljasnje forme su se u Crkvi menjale. Pre odluke sabora nije bio greh krstiti se sa dva prsta, udvojiti “aliluja�?, i tako su radili mnogi podviznici i sveti, ali se posle odluke sabora takvo vrsenje obreda smatra grehovnim, samovoljnim. Jednog velikog Svetitelja, koji je bio u najtezem podvigu stajanja na stubu, su starci resili da ispitaju misleci da je on samovoljno uzeo taj podvig na sebe. Oni su poslali nekoga da mu kaze da taj podvig nije ugodan Bogu kako bi on sisao sa stuba. Kada je on odlucio da sidje, poslani ljudi su ga molili da ostane na stubu, jer su ih straci upozorili da ukoliko on ne poslusa odluku sabora, znaci ni njegov podvig nije samovoljan, vec Bogougodan. I zato se trudi draga Julja da se ucis poslusanju. Roditeljima, duhovniku, muzu, ako ga imas ili ces ga imati, direktoru na poslu. Uci se da odbacujes svoju volju i da trazis Volju Boziju. Samo tako je moguce ugoditi Bogu. Ti si savrseno u pravu sto se bojis da uradis nesto iz neznanja ili u zabludi. Jednog svetog, koji je drhtao pred Sudom Bozijim su ucenici upitali: “Oce, zar se i ti bojis?�? Starac je odgovorio: “Ja sam se uvek trudio da postupam po savesti, ali ne znam kako ce me Bog primiti. Drugaciji je sud ljudski, a drugaciji Boziji�?. I zato sve sto radimo treba da radimo sa smirenjem i Strahom Bozijim.

2. Ako si nesto rekla nepravilno slucajno – to nije nista, ali ako si primetila gresku, onda treba obavezno da je ispravis. Neka te Gospod cuva!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

46) Za vreme mog puta ka Pravoslavlju kuci mi se nakupilo mnogo literature od Reriha i Gurdzieva do Lazareva i udzbenika zdravog nacina zivota slicnih Malahovom i Satalovoj, a vec da ne govorim o umetnickoj literaturi tipa Ricarda Baha ili Konkordije Antarove (“Dva zivota�?). Da li treba sve to da unistim i ne bi li to bio akt vandalizma? To su ipak radovi ljudi koji su trazili istinu, a njena zrnca su svuda razbacana.

Irina,

29.02.2000

Draga Irina!

U Apostolskim Delima se govori o tome da su posle propovedi apostola Pavla u Efesu “mnogi od onih koji se zanimahu carolijama, sabrase knjige svoje i spaljivahu ih pred svima; i proracunase i nadjose da im je vrijednost pedeset hiljada srebrenika�? (Dela 19, 19). Da li je to bio akt vandalizma? Zrnca istine su razbacana svuda i cesto pomesana sa lazi. Hocete li Vi cuvati teglu meda ukoliko je u nju upala kasika katrana? Zlo je cesto prikriveno dobrim. Ostavimo na savest tih “trazitelja istine�? koje ste nabrojali u njihovim iskrenim zabludama ili ocitim obmanama. Bog ce im suditi! Ali se meni cini da ne treba konzervisati odabcene zablude. Ta literatura koju Vi cuvate moze nekoga odvesti od Pravoslavlja i zasmetati mu na putu ka Istini. Naravno postoje dela koja su usla u riznicu svetske literature, ali su njihovi autori bili u zabludi u pogledu traganja za istinom. Ali ja ne govorim o takvim knjigama. Neka Vas Gospod urazumi.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

47) U Tajni Krstenja se oprasta prvorodni greh i licni gresi do Krstenja. Objasnite molim Vas – ako se od krstenih roditelja rodi dete, kako ono nasledjuje prvorodni greh ako oni vec nemaju isti?

Olga

18.04.2000

Draga Olga!

U Krstenju koje je cin po slobodnom izboru (cak iako se krsti dete koje je u odredjenom uzrastu ono prima ili odbacuje dar Krstenja) od prvorodnog greha se ociscuje samo priroda date licnosti. Dete koje se radja od krstenih roditelja treba obavezno samo da bude krsteno kako bi licno dobilo oprostaj prvorodnog greha. Pored toga, covek se od grehova ociscuje u raznom stepenu u zavisnosti od pokajanja. Krstenje ne daje savrsenu svetost. Dar Svetog Duha je zalog koji covek treba da umnozi podvigom hriscanskog zivota. Krsten covek strada, oboljeva, njegov zivot se zavrsava smrcu, a njegova priroda se preobrazuje tek po Vaskrsenju. Nasledjem se moze predati mnogo toga. Ali dar iskupljena Hristos daje svakom coveku posebno u Tajni Krstenja.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

48) Recite mi molim Vas kako da nadjem duhovnog oca?

Olga,

16.06.2000

Draga Olga!

Od svih svestenika koje poznajes treba da izaberes onoga ciji ti saveti i pouke najvise pomazu u duhovnom zivotu. Treba se ispovedati samo kod tog svestenika, moliti za njega, slusati ga, moliti Boga da ti se preko njega otkrije Volja Bozija. Ne zuri da nazoves tog svestenika duhovnim ocem pre nego sto bolje uvidis kako ce on rukovoditi tobom – tek tad na njemu zaustavi svoj izbor (ukoliko ce ti njegovo rukovodstvo pomagati u spasenju tvoje duse). Duhovnik treba da bude strog prema svojim duhovnim cedima, dovoljno iskusan i on sam bi trebalo da ima duhovnika ili starca koji bi rukovodio njegovim zivotom. On mora da ima dovoljno vremena da odgovara na tvoja pitanja i da jednom ili dva puta mesecno cuje tvoju ispovest. Duhovnik ne treba da bude formalista i treba da savetuje strogo, ali s ljubavlju. Ako ne mozes da nadjes takvog svestenika onda se ispovedaj kod raznih svestenika, i moli Boga da ti ukaze na duhovnika. Raspitaj se kod poznanika da li oni znaju za nekog dobrog duhovnika u Odesi i okolini. Nemoj da budes lenja, otputuj negde ukoliko ti kazu da tamo ima neki dobar svestenik. Budi oprezna! Duhovnik ne mora obavezno da bude cudotvorac – on treba da bude skroman, smiren tih. Danas ima mnogo “laznih staraca�?, mnogo mladih jeromonaha, koji stavljaju na ramena stada “bremena neprijatna�?. Moli se Majci Bozijoj, citaj Joj svaki dan molebni kanon, moli se usrdno da te ne ostavi bez duhovnog rukovodioca, jer je u tvom uzrastu bez duhovnog rukovodstva lako poginuti, idi s verom i Gospod ce ti sigurno poslati duhovnika! Neka te Bog cuva!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

49) I pre i posle reforme Nikona je bilo mnogo divnih Svetitelja. Sta je znacio prelazak na novu veru? Da li su pravilno radili oni koji su ginuli za staru veru? Nije li se time narusavalo crkveno nasledje od apostola? Pitam o ovome sa ciljem da shvatim kako se treba odnositi prema novim talasima. Povodom srafiranih kodova je jasno: Patrijarh moli da se ne uznemiravamo. Medjutim istovremeno neki svestenici su po cenu zivota protiv novotarija, i nas pozivaju na to. Mi naravno u svemu slusamo Sveti Sinod. Ali treba i samostalno rasudjivati sta od toga novog prihvatiti a sta ne (ako neko ne bude u mogucnosti da sazna njegovo misljenje).

Julija,

05.06.2000

Draga Julija!

Te ljude, koji su istupili protiv reforme patrijarha Nikona je pravilnije nazivati ne “starovercima�?, vec “staroobrednicima�?. Pravoslavna Crkva cuva nepokolebljivo dogmate i Tajne, i sustina pravoslavne vere ostaje nepromenjena, a spoljasnja forma, u koju se smesta sustina dogmata i Tajni se moze menjati. Znamo kako su u istoriji postajale tacnije dogmatske formule, i kako su se menjali obredi. Staroobrednici su obred pretvorili u dogmu i radi ocuvanja spoljasnjeg su posli u raskol i neposlusanje saboru i patrijarhu. Danas Pravoslavna Crkva dozvoljava pracenje starog obreda. Te hriscane koji opste s nama, ali se krste sa dva prsta i postuju druge stare oblike crkvenog zivota nazivaju jednovercima.

Prema svim novotarijama se treba odnositi veoma oprezno, i one se ne smeju dozvoljavati bez blagoslova svestenika i bez saborne odluke. Bojim se da neces moci samostalno da rasudjujes sta prihvatiti a sta ne. Za to je potrebno duhovno iskustvo.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

51) Hristos je bio raspet I umro je za nas. Drugim recima, da On nije umro, mi se ne bi mogli spasti. Zasto? Kakva je veza izmedju Njegove smrti na Krstu i naseg spasenja? Zasto je za spasenje sveta Bog morao da postane covek i da umre?

Елена,

9.05.2000

Draga Elena!

Covek je svojim grehom tako iskvario svoju prirodu, da je Bog morao da je uzme na Sebe, kako bi je ispravio, sjedinio sa Sobom i ocistio. Ako neko za svoj prestup treba da umre, a drugi uzme na sebe njegovu krivicu i bude kaznjen umesto njega, onda prestupnik moze da izbegne kaznu. Mi smo trebali da budemo kaznjeni za nase grehe, ali je Gospod umesto nas primio krsnu muku.

Draga Lenocka! Ti mozda ne shvatas u potpunosti kako je strasan ljudski greh, i kako je strasno i veliko zlo. Njega je mogao da pobedi samo Bog koji je postao covek. I to ne spolja, vec unutar ljudske prirode. Pobedio ga je ne nasilno, vec krsnom zrtvenom ljubavlju. Bog je postao covek, i ja i ti sada mozemo da se sjedinimo s Njim u Svetim Tajnama, primajuci Njegovo Telo i Krv. On je umro na Krstu, i ja i ti sada muceci se i stradajuci pobedjujemo svoju malodusnost snagom Krsta, i ukrepljujemo se Njegovom silom radi borbe sa zlom. Ukoliko ti moje pismo nije sasvim jasno i ukoliko te moje reci ne zadovoljavaju, onda mozes da nadjes odgovore na tvoja pitanja u “Katehizisu�? i u udzbenicima iz dogmatskog bogoslovlja. Neka te Gospod cuva!

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

52) Kazite mi molim Vas da li postoje klubovi za upoznavanje pravoslavnih ljudi. Ako da – recite mi koji. Hvala.

Anastasija,

03.04.2000

Draga Anastasija!

Cuo sam da na Internetu postoji pravoslavna agencija za poznanstva, ali Vam ne savetujem da se tu obratite. Ta je agencija otvorena za sve i neko se moze nasaliti s Vama, a moze se desiti i nesto gore. Najbolje je pomoliti se Bogu i reci svom duhovniku za svoju zelju za stupanje u brak, kako bi Vas on posavetovao sta treba da radite. Ja znam iz iskustva da najcesce u brak stupaju ljudi koji nesto rade u Crkvi. Pevaju u horu, pomazu u bolnici, rade u nedeljnoj skoli, ucestvuju u misionarskim ili poklonickim putovanjima – sve to daje mogucnost upoznavanja sa drugim ljudima i nalazenje zivotnog saputnika. Gospod pomaze da se stupi u brak samo onima koji su spremni za to i koji shvataju da je porodicni zivot – podvig samopozrtvovanja, podvig krsne ljubavi. Samoljublje, lenjost, telesne strasti, gnev i razdrazljivost, uninije – sve to treba iskoreniti u sebi pre stupanja u brak. Moguce je i treba svoje zelje otkrivati Bogu, ali molitvu treba zavrsavati recima: “neka bude Volja Tvoja�?.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

53) Pomozite mi molim Vas da razjasnim nesto. U Pravoslavnoj Crkvi se pravilo pokrivanja glave odnosi na sve zene, nezavisno od uzrasta i bracnog stanja. (Cula sam misljenje da device ne moraju da pokrivaju glavu. Da, i jos u knjizi o.Gleba Kalede sam procitala da je on blagoslovio mladim devojcicama da budu u Crkvi bez marame).

Marija,

21.04.2000

Draga Marija!

Apostol Pavle pise da “… zato zena treba da ima vlast na glavi radi andjela…�? (pokrivalo) (1Kor.11, 10). Prema ovim recima neudate device ne moraju da nose maramu, ali u ruskoj Pravoslavnoj Crkvi postoji obicaj da sve osobe zenskog pola pa cak i devojcice pokrivaju glavu sa maramom. Taj obicaj ne postoji u Grckoj, Americi, Evropi. Nabolje je pridrzavati se tih obicaja koji postoje u Vasoj Crkvi kako ne bi bilo nekih sitnih nezadovoljstava medju bracom i sestrama u Hristu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

54) Zelela bih da saznam o odnosu Crkve prema kozmetickim procedurama pa samim tim i plasticnim operacijama (“zatezanjima�?) i uopste o teznji zena da izgledaju mladje nego sto su inace. Unapred zahvalna.

Elena,

10.04.2000

Draga Elena!

Apostol Pavle poziva da zene “u pristojnom odijelu, stidom i cestitoscu da ukrasavaju sebe, ne pletenicama, ni zlatom, ni biserom, ni haljinama skupocjenim, nego dobrim djelima�? (1Tim.2, 9-10). Zasto bi Vi i ja izgledali mladje nego sto izgledamo, zasto ne bismo licili na same sebe? Naravno, plasticne operacije su dozvoljene ukoliko postoji neka fizicka anomalija, dozvoljena je lekovita kozmetika, ali ne zato da bi se neko ulepsao, i ne tastine radi: “kako sam se dobro ocuvala�?, vec zato da bi postedeli druge i da ne bismo oskvernili izgled drugog coveka strasnom bezobraznoscu.

Koliko vremena, snage, paznje, novca trosi tkz. “lepsa polovina�? ljudskog roda, kako bi izgledala jos lepse. Kada bi se sve to vreme i sva ta snaga upotrebila na ispravljanje duse! Kako su ruzne duse savremenih lepotica! Draga Elena! Telo ce ostariti, umreti i truliti u grobu, a besmrtna dusa, koju nismo znali ispraviti u toku zivota, odbija svojom bezobraznoscu Andjele, Svete i Samog Boga. Pobrinimo se da podmladimo svoju dusu.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

55) Zelim da idem u manastir ali ne znam sta je za to potrebno: neki dokumenti, obrazovanje, mozda jos nesto… Objasnite mi molim Vas.

Vitalij,

12.04.2000

Dragi Vitalij!

Tvoja zelja da odes u manastir je sama po sebi pohvalna, ali se sa 15 godina jos moze biti nezrela i neoformljena licnost. Za odlazak u manastir nisu najvazniji dokumenti (iako naravno treba da imas pasos i bilo bi dobro da imas neku za manastir korisnu struku), vec priziv od Boga. Ako su svi ljudi bez izuzetka prizvani na ispunjavanje jevandjeljskih zapovesti, za primanje monaskog zaveta je samo mali broj njih. Da li se i ti ubrajas u njih? Da bi se to utvrdilo potrebno je vreme i savet iskusnog svestenika, koji bi te upoznao poblize i pomogao da resis to najvaznije pitanje: koji podvig da izaberes – brak ili monastvo.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

56) U nasim eparhijskim novinama sam procitala clanak koji objasnjava molitvu za umrle. U njemu se kaze da se moze moliti samo za one koji su umrli u pokajanju i “u okrilju Crkve�?. Zbog masovnog neverja, koje je bilo prisutno u SSSR-u, vecina mojih rodjaka i poznanika su umrli bez pravog pokajanja. Oni se dugo nisu ni pricescivali, ni ispovedali. Moj deda je bio komunista, iako je bio krsten. Umro je od infarkta u bolnici. Kako ja mogu da znam da li je on umro u pokajanju ili ne? Jer covek moze da prinese pokajanje sekundu pre smrti kao sto je to ucinio razbojnik iz Jevandjelja, ali kako ja mogu da znam za to? Slicna je situacija i sa nekim mojim poznanicima. Meni nije poznato da su oni imali unutrasnji mir u trenutku smrti, ali osecam da njima trebaju molitve, a pritom ima osnova da to kazem, da mnogi od njih cak i nemaju drugih rodjaka koji bi odlazili u Crkvu i molili se za njih. Kako ja treba da postupim?  Da li mogu da se molim za njih i da dajem njihova imena da se pominju na Proskomidiji ukoliko su oni krsteni – to je inace sve sto znam o njima?

Evgenij,

04.04.2000

Dragi Evgenij!

Vi ste potpuno u pravu, mozete da se molite i da dajete imena za Proskomidiju za sve Vase umrle krstene rodjake i poznanike, ukoliko oni nisu bili otvoreni bogoborci i bogohulnici.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

57) Otkako sam poceo da idem u Crkvu imam nedoumice. Svestenici su sve vreme zauzeti, tako da na ispovesti jedva uspem da dam papir, poslusam savet i to je sve. A sta da radim sa nedoumicama koje se javljaju neprestano?

Vasilije,
11.04.2000

Dragi Vasilije!

Zaista, svestenici ponekad imaju jako mnogo posla: predavanja, sluzbe, administrativni posao i na zalost malo snage da detaljno porazgovaraju sa svakim. Meni i mojoj sabraci ce biti zadovoljstvo da Vas vidimo u nasoj Crkvi i razjasnimo Vase nedoumice.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

58) Da li ce u buducem zivotu biti iskusenja kao u prvom raju? Da li je tamo moguc pad slabih ljudi koji ovde na zemlji nisu uvek uspeli da se izbore sa grehom, ali su verovali u Boga i kajali se u ovom zivotu?

Julija,

13.04.2000

“Jer kad iz mrtvih vaskrsnu, niti se zene ni udaju, nego su kao andjeli na nebesima�? – odgovara nam Gospod (Mk.12, 25). Vaskrsli za vecni zivot ce biti slicni andjelima, koji su “od Duha Svetoga osveceni, nesposobni za slo�? (Kanon besplotnim, pesma 4). U nebeskom gradu nece biti iskusenja jer “nece uci u njega nista necisto, ni koji cini gadost i laz, nego samo zapisani u Jagnjetovoj Knjizi zivota�? (Otkr.21,27). “I noci vise nece biti i nikakvoga prokletstva�? (Otkr.22,3-5), vec ce Hristos biti “sve i u svima�?. A da bi dospeli u taj blazeni grad mi se i borimo sa grehom svim snagama u ovom ovozemaljskom zivotu. “Pomeni nas Gospode kad dodjes u Carstvo Tvoje!�?

S postovanjem,

Petar.

59) Kako se treba odnositi prema bavljenju aerobikom, narocito u vreme posta, ako je to jedini dostupan vid sporta posle mnogo godina “oslobodjenja od fiskulture�? i bolesti?

Irina,

22.03.2000

Draga Irina!

Ako je bavljenje aerobikom zaista jedini nacin zdravih fizickih vezbi, koje je lekar propisao, onda se njime moze baviti i u vreme Velikog Posta, sem u prvoj, Strasnoj i Krstopoklonoj sedmici. Ali zasto ne zameniti aerobik sa gimnastikom ili fiskulturom? Jer aerobik podrazumeva vezbanje uz savremenu muziku, melodiju i ritmove koji uticu pogubno na dusu, budeci u njoj grehovne strasti i stetne uspomene.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

60) Da li je pogibiju u avio nesreci moguce nazvati iznenadnom smrcu? Kakav je duhovni smisao (ako postoji u hriscanstvu) “iznenadne smrti�??

Olga

20.03.2000

Draga Olga!

Pogibiju u avionskoj nesreci je moguce nazvati iznenadnom smrcu. Tako mi nazivamo smrt, kada ona dolazi iznenada i covek nema vremena ni mogucnosti da se pripremi na susret sa njom. Svaki hriscanin bi zeleo da umre posle Pricesca, posto se pokajao za grehe, pomirivsi se i oprostivsi sa svima. Da li je iznenadna smrt kazna za gresnike? Duhovni smisao pojava je cesto sakriven od nas i razumljiv samo duhovnim ljudima. Ponekad je takva smrt zaista Bozija kazna za grehe, a ponekad se to desava iz drugih razloga.

Ako je neko od nasih bliznjih poginuo iznenada, mi treba usrdno da se molimo za njega. Takva smrt je narocito teska nasem srcu, ali ne treba da padamo u uninije, vec da se smirujemo pred Voljom Bozijom. Razdvajanje sa nasim umrlima je privremeno, jer cemo se s njima sresti u vecnosti. Ovde na zemlji, kada se u Crkvi sluzi Liturgija i kada se mi molimo za nase umrle rodjake i bliznje, oni su sa nama jer nas molitva sjedinjuje sa njima. Ljubav je jaca od smrti, samo da se posle izlaska iz ovog zivota ne nadjemo tamo gde cemo biti vecno sami – u adu. Ako zelimo da nas cak ni iznenadna smrt ne zatekne nepripremljene, treba da smo uvek spremni na susret s njom. Ziveti po savesti, ne zanositi se mastanjem i strastima, ne gresiti, cesto se ispovedati i pricescivati, stalno se moliti Bogu i ne zaboravljati mudru izreku iz vremena pre Hrista: “memento mori�? – “secaj se smrti�?.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

61) Recite mi molim Vas o metodi lecenja bolesnih kao sto su ekzorcisticke molitve. Koliko mi je poznato njima ne lece svi pravoslavni svestenici. I pored svega kako sam cula taj nacin lecenja je efektivan. Sta Vi mislite o tome? Molim Vas da mi odgovorite. S postovanjem,

I.

22.03.2000

Takav navin lecenja kao “ekzorcizam�? ne postoji. “Ekzorcizam�? ili pravilnije, cin isterivanja zlih duhova se vrsi nad covekom, koji je njime posednut, a ne bolestan od necega. Svi mi smo u nekom stepenu izlozeni djavoljem dejstvu, ali je stepen posednutosti razlicit. Vrsenje toga cina je neophodno samo u slucajevima kada su zli duhovi u potpunosti preuzeli covekovu volju, i deluju kroz njegovo telo, i govore njegovim ustima. Taj cin treba da vrsi iskusni svestenik nad jednim covekom, koji je zaista posednut zlim duhom. Masovni “ekzorcizmi�? su se pojavili u poslednje vreme kao narusenje crkveno prihvacenog poretka vrsenja tog cina. U njima je opasno ucestvovati i zbog duhovnog i zbog psihickog zdravlja.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

62) Da li biste mogli da mi odgovorite na sledeca pitanja jednog mog poznanika: kako se hriscanstvo odnosi prema transfuziji krvi (dobrovoljnom davanju krvi), a kako prema transplataciji organa? Da li po hriscanstvu postoji neka veza izmedju krvi i duse? S postovanjem,

Olga,

7.02.2000

Draga Olga!

Transfuzija krvi, kao oblik medicinske pomoci postoji u nasoj zemlji jos od 1830 godine. Pravoslavna Crkva se nije izrazavala i ne izrazava se protiv transfuzije krvi. Vazno je samo da donor da svoju krv svesno, dobrovoljno i sa dobrim zeljama.

Za presadjivanje organa je tesko dati uopsten odgovor. Sve zavisi od konkretne situacije. U nekim slucajevima je presadjivanje moguce. Naprimer, u slucaju smrtne opasnosti, je moguce presadjivanje parnog organa (bubrega) od zivog davaoca, koji je izrazio cvrstu resenost da bez ikakvog interesa pomogne odredjenom bolesniku: rodjaku ili poznaniku, ili nekom drugom poznatom licu.

U drugim slucajevima Crkva ne moze da blagoslovi presadjivanje organa. Naprimer, u slucaju da nije poznato u kojim okolnostima je uzet organ od zivog davaoca ili lesa. Davac je cak mogao biti ubijen sa ciljem uzimanja njegovih organa za presadjivanje. Crkva je takodje kategoricki protiv koriscenja fetalnog tkiva (fetalna terapija) jer je dobijanje tkiva i organa na taj nacin uglavnom posledica abortusa to jest ubistva deteta.

Jos jednom zelim da kazem da je savremena medicina veoma slozena i zbog toga se pravilan odgovor moze dati samo u konkretnom slucaju.

Zaista, u starozavetna vremena je postojala predstava da se covecija dusa nalazi u krvi, pa se mesanje krvi zabranjivalo. Prema hriscanskom ucenju, dusa je povezana sa celim telom, a ne samo sa jednim njegovim delom.
S postovanjem,

Dr Aleksandar Vladimirovic Flint,

Direktor Sveto-Dimitrijeve ustanove sestara milosrdja

63) Koliko su tacne informacije da je svestenstvo ne samo bilo u redovima KGB-a, vec je i ucestvovalo u gonjenjima. Kako gledate na prorokovanje da ce u poslednja vremena veci deo duhovnistva otpasti od Istine? Ne potvrdjuje li to ekumenisticki pokret?A sta je sa ucescem nasih jerarha na njima bez obzira na osudu takvih skupova od strane Vaseljenskog Sabora? Neka Vas cuva Gospod!

Elena,

7.02.2000

Draga Elena!

U XX veku su na Rusku Pravoslavnu Crkvu vrsena gonjena, nevidjena ranije u istoriji po svojoj masovnosti, trajanju i surovosti. Bezbozna vlast ne samo da se trudila da fizicki unisti svestenike, streljajuci ih i muceci ih u konclogorima, vec ih je i moralno mucila. Veoma veliki broj svestenika je pozivan na razgovore sa predstavnicima organa drzavne bezbednosti, pribegavajuci razlicitim metodama saradnje. Krajem 30-ih godina je izdato naredjenje da se primenjuju veoma surova i poostrena mucenja. Neki svestenici nisu izdrzali i davali su informaciju goniocima. Mi ne mozemo da ih osudjujemo jer ne znamo sta bi bilo s nama da se nadjemo na njihovom mestu. Bilo je slucajeva kada su svestenici saradjivali sa organima drzavne bezbednosti zeleci da to iskoriste na stetu Crkve iako su se po pravilu takvi pokusaji tragicno zavrsavali.

Neki svestenici su zaista saradjivali sa goniocima iz koristi: zar se cak i medju apostolima nije nalazio Juda, onda je za ocekivati da su se i medju svestenicima nalazili neposteni ljudi, koji su bili spremni da izdaju Crkvu. Medjutim njihova sudbina je u vecini slucajeva bila tuzna: cim je KGB gubio interes za njima, njih je stizala sudbina koju su pokusali da izbegnu izdajom. Medjutim uvek je bilo i bice svestenika koji su spremni da beskompromisno sluze Hristu i Njegovoj Crkvi. Iako ce se to konacno znati tek na Strasnom Sudu, ali mi mislimo da je procenat izdajnika bio beznacajan u poredjenju sa brojem celokupnog duhovnistva. Uglavnom se duhovnistvo tih godina nemilosrdno unistavalo, i mnoga naredna svestenicka dela za koja se saznalo poslednjih godina nam predocavaju zadivljujuce likove ispovednika i mucenika, koji nisu odstupili ni pred kakvim iskusenjima. Rezultat sedmogodisnjih istrazivanja Sveto-Trojickog Bogoslovskog instituta je da su vise od 315 000 svestenika, od kojih vise od 500 arhijereja, postradali tih strasnih godina.

Ja ne znam o kom Vi prorocanstvu govorite, ali je meni poznato sledece prorocantsvo prepodobnog Serafima. “Gospod mi je otkrio, - govorio je prepodobni, da ce doci vreme kada ce arhijereji Zemlje Ruske i druga duhovna lica prestati da cuvaju cistotu Pravoslavlja i za to ce ih stici gnev Boziji. Tri dana sam stajao i molio Gospoda da ih pomiluje, govoreci Mu da je bolje da mene, ubogog Serafima lisi Carstva Nebeskog, nego da njih kazni. Ali Gospod nije primio molbu ubogog Serafima, rekavsi da “iako ce izucavati nauke i zapovesti ljudske, njihova srca ce biti daleko od Mene�?. (Citirano iz Svestenickog prirucnika, Tom.3, str.601-602. Izdaje Moskovska Patrijarsija, Moskva 1978). Mislim da prema tome treba da se odnosimo kao i prepodobni Serafim – da ne osudjujemo, a da se molimo za njih.

Za pitanje o ekumenizmu pogledajte jedno od pitanja iz 1999 godine.

S ljubavlju u Hristu,

Prot. A. Satov

64) Ja sam pravoslavac i verujem u Gospoda Boga Isusa Hrista. Krstio sam se tek 30.07.99. godine. Pre krstenja sam bio na ispovesti. Na mom duhovnom putu je bio strasan period, kad sam upao u mrezu sekte “svest Krisne�?. Bio sam vegetarijanac, bavio se mantra-meditacijom, prinosio svoju hranu kao zrtvu “Krisni�?, spavao svega tri sata i odnekle je u mene ulazila neka sila radi svega toga loseg sto sam radio! Sada ne mogu da se oslobodim lenjosti i ravnodusnosti prema svemu sto me okruzuje. Zbog toga imam veoma veliki problem – greh uninija. Sto vise zelim da ispravim svoj zivot, to sve vise i vise upadam u neuspehe. To ne bi bilo toliko strasno da se radi samo o meni! Ali zbog toga stradaju i moji bliznji (zena, roditelji, prijatelji,…).

Pred san ili u toku besanih noci osecam gorcinu i stid pred Bogom za sve sto sam uradio ili pomislio. Ali zelim da ispravim svoj zivot. Zelim da usrecim, a ne da rastuzujem svoje bliznje. Sta da radim ? Od cega da pocnem?

Jovan,

6.03.2000.

Dragi Jovane!

Vi ste vec uradili ono sto je najvaznije – krstili ste se.  Od trenutka pokajanja pred Krstenjem je poceo Vas duhovni zivot. Medjutim, ispraviti se odmah i postati svet je nemoguce. Ako covek ima ranu na ruci, tu ruku treba leciti, i sto je teza rana, to je teze lecenje. Zamislite da je covek pao sa cetvrtog sprata i slomio noge. Naravno da on ne moze da hoda u prvo vreme, ali i dalje ima nadu u iscelenje. Tako je i u duhovnom zivotu: dok ste bili u sekti Vasa dusa je bila izranjavljena i slomljena prekomernim podvizima i nepravilnim duhovnim vezbanjem. Iako ste stali na spasonosni put zivota s Bogom, posledice laznog duhovnog iskustva su ostale u Vasoj dusi. Snaga za vrsenje laznih duhovnih podviga se crpi iz ljudske gordosti, naravno uz ucesce palih duhova, koji pomazu coveku da ide pogibeljnim putem. Kada se covek obraca Bogu, tada zli duhovi pokusavaju da nas ubede da je nemoguce spasti se, izazivajuci osecaje lenjosti, ravnodusnosti i uninija. Ali sa tim gresima se moze i treba boriti: najvazniji nacin borbe je – cesta ispovest i Pricesce Svetim Hristovim Tajnama. Potrebna je naravno i cvrsta vera da Vam je Gospod po Svojoj bezgranicnoj Milosti oprostio sve grehe koje ste pocinili pre tog cina. Ne treba zaboravljati na svoju celokupnu grehovnost, ali se ne treba ni smucivati ni tugovati zbog ranijih grehova. Uzrok tog smucenja je – neizivljena gordost. Veoma je vazno naci duhovnika, koji bi Vam pomagao na putu ka Bogu. U borbi sa gresima je veoma vazno citati dela Svetih Otaca, u kojima nas oni uce putu izbavljenja od strasti. Dole navodimo reci Svetog Teofana Zatvornika, koji je ziveo u proslom veku, o borbi sa uninijem, koje je po recima prepodobnog Jovana Lestvicnika, raslabljenost duse, iznemoglost uma, prenebregavanje hriscanskog podviga, klevetanje Boga kao nemilosrdnog i necovekoljubivog.

Uninije, tuga

Moguce da Bog Sam to salje da bismo se naucili da se ne uzdamo u sebe. Nekada uzimamo puno na sebe i mnogo ocekujemo od svojih snaga, metoda i napora. Tada Gospod i uzima Blagodat i ostavlja coveka samog, kao da mu govori: “Pokusaj, da vidis koliko imas snage�?. Sto vise covek ima prirodnih talenata tim mu je vise potrebna ova nauka. Kada postanemo svesni toga, trpecemo. To se nekada salje i kao kazna za eksploziju strasti, koje nisu osudjene i pokrivene pokajanjem.

Pisete da Vas muci tuga i dosada. Nemate nikakvih vidljivih, spoljasnjih nevolja?! To je onda neprijateljsko delo. Neprijatelj ne voli mirna srca … i zuri da ga na neki nacin pritisne i istisne iz njega slatki mir. Molite se Gospodu i Majci Bozijoj … i procice… Neprijatelj ceVas onda kusati ali b

Pročitano: 16783 puta