MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Kako se crkva odnosi prema magiji, tačnije prema beloj magiji? Jer sila dolazi od Boga i čovek je usmerava (koji se bavi istinskom belom magijom, a ne šarlatanstvom kao mnogi) na dobra dela, služenje čoveku i Bogu. Ta sila je uporediva sa veoma velikim mirom, vrlinama. Unapred zahvalan za odgovor. Andrej

Pomaže Bog Andrej!

Crkva se negativno odnosi prema beloj magiji. Uostalom kao i prema svakoj drugoj magiji. Nema značaja da li je ona bela, ili crna, ili crvena, ili zelena. Magija je magija. Ona nema ništa zajedničko s Bogom. I Vi ste duboko u zabludi misleći da sila belog maga dolazi od Boga. Gospod je još u Starom Zavetu upozoravao bogoizabrani narod od bavljenja magijom i okultizmom, davši zapovest: “Ne gatajte”. Bavljenje magijom se kažnjavalo smrću: “Gatare ne ostavljaj u životu”. A već u Novom Zavetu iz Dela Apostolskih saznajemo o tome da su se pod uticajem apostolske propovedi “oni koji su se bavili čarodejstvom i astrologijom sakupili svoje knjige i spalili pred svima” (Dela 19:19).

Na taj način su posvedočili nespojivost vere u Hrista sa magijom i astrologijom. I znajte da čovek ne može da kontroliše (usmerava) Božiju silu. Gospod nije neki službeni duh, kome treba ukazati gde da usmeri Svoje dejstvo. Možda ćete upitati ko magovima daje slične mogućnosti. Odgovor je jednoznačan: djavo. Njega nazivaju ocem laži. I zato nije čudno što on radi iskušavanja čoveka predstavlja mu mnoge stvari u njemu potrebnoj svetlosti. A pošto se mali broj ljudi saglašava da se bavi magijom, znajući da je ona plod nečastivog, onda se pojavljuje pojam kao što je bela magija.
Ali unutrašnji smisao ostaje isti – obraćanje nečastivom. Biblija kaže da “sam satana uzima oblik angela svetlosti, i zato i njegove sluge primaju vid sluga pravde” (2 Kor. 11, 14-15). Znajte, da nečastivi može na odredjeni način da deluje ne samo na psihu, već i na čovekovu fiziologiju. Tim pre ukoliko mu sam čovek otkriva svoje srce misleći da je ta sila od Boga. I zato svi osećaji koje ste opisali (mir, vrline) mogu u potpunosti da budu samo stvoreni od strane djavola. I zato ne pravite razliku izmedju crne i bele magije. U oba slučaja magija ostaje djavolsko delo. A zar od djavola može doći nešto dobro? Sami odgovorite na ovo pitanje. Mislim da se Vaš odgovor slaže sa mišljenjem Crkve. Neka Vam Gospod bude u pomoći!

S poštovanjem, sveštenik Dionisije Svečnikov

Počela sam da se osećam loše fizički. Jedna slabost prodje i pojavi se druga. Pomislila sam da su me možda urekli? I da li u pravoslavlju postoji pojam uroka? Šta treba da uradim u Crkvi? Želim ranije da znam kako da se za to spremim. Ekaterina

Pomaže Bog Ekaterina!

Posavetovao bih Vas da se najpre obratite lekaru jer su uzrok fizičkih slabosti obično razne bolesti. One se ponekad javljaju u skrivenom obliku i nikako se ne ispoljavaju, i zato nam se čini da se slabost javlja bez ikakvog uzroka.

Hajde da sada predjemo na razmatranje Vaše pretpostavke po pitanju uroka.

Odmah ću Vam reći da u Crkvi takav pojam ne postoji. Isto kao što ne postoji ni pojam urokljivo oko, generacijsko prokletstvo, i drugi njima slični. Svu tu terminologiju su izmislili oni koji se bave okultnim naukama ili obični šarlatani. Ali Crkva priznaje da postoje ljudi koji se bave magijom. Bilo bi glupo negirati tu činjenicu, tim pre što se u Starom Zavetu više puta pominju gatari i vračari.
I više od toga, Gospod je dao zapovest da se zabranjuje svakojako opštenje sa takvim ljudima. Samo po sebi je razumljivo da je to od nečastivog. Ipak je interesantno zbog čega su mogući magijski uticaji na čoveka? Odgovor je jednostavan: čovek koji ne živi crkvenim životom i ne poštuje Božije zapovesti je najviše podležan sličnim uticajima. Stvar je u tome što se čovek koji ne pribegava spasonosnim crkvenim Tajnama lišava te blagodatne zaštite, koja je u crkvi prisutna u izobilju.

Ali postoji još i uzrok zbog koga Gospod može da dopusti da čovek postane žrtva magova i gatara. To su neokajani gresi. Oni mogu da budu uzrok bolesti i nevolja. I uopšte nije obavezno slučaj da vam neko gata. Greh koji su praroditelji učinili u rajskom vrtu je ostavio trag na celom ljudskom rodu. I više od toga, čovek je postao smrtan. Isto tako i svaki čovek koji greši sve se više udaljava od Boga. Tada je moguća pojava različitih bolesti i slabosti.

Evo sada smo došli i do toga kako se može boriti sa svim tim. Naravno, samo sa Božijom pomoću!

Prava čistosrdačna ispovest pred duhovnikom i pričešće Svetim Hristovim Tajnama mogu u trenutku da razveju sve nalete nečastivog i da pomognu da se savladaju različite nevolje i bolesti. Postoji mnogo primera kada su se ljudi posle brojnih ispovesti i pričešća isceljivali od neizlečivih bolesti.

Očigleno je nastupilo vreme da se uputite u Božiju crkvu. Tamo možete da saznate kako da se spremite za ispovest i pričešće. Setite se takodje šta Gospod kaže u Jevandjelju da se svi napadi nečastivog razvejavaju postom i molitvom. Dakle, postite, molite se, ispovedajte se, pričešćujte se, jednom rečju živite kako dolikuje pravoslavnom hrišćaninu. Tada vam neće biti strašni nikakvi uroci, a bolesti mogu imati čisto fiziološke uzroke. Neka Vam Gospod bude na pomoći!

S poštovanjem sveštenik Dionisije Svečanikov

Šta je to prokletstvo, kako ga odrediti i šta se može uraditi da bi se ono skinulo.

Ja prvo moram da Vam postavim sledeće pitanje: a šta će Vam to? Mogu da pretpostavim da nešto u Vašem životu nije u redu i Vi za to tražite objašnjenje. To je potpuno logično ali zašto ići tako daleko. Zbog čega pretpostavljati da Vas je neko prokleo ili ceo Vaš rod.

Tražite uzroke neuspeha u sebi samoj. Setite se kada ste se poslednji put ispovedili i pričestili. Živite li crkvenim životom, koliko često odlazite u Božiji hram? Postavljati slična pitanja i nabrajati grehe se može veoma dugo. Ali duhovno rukovodstvo je nemoguće preko Interneta. Čovek se može izbaviti od grehova samo na ispovesti kod sveštenika. A Pričešće Svetim Hristovim Tajnama ukrepljuje ne samo čovekove telesne već i duhovne snage.

Verujte da tamo gde je Gospod nečastivi odstupa. A čoveku koji živi u saglasnosti sa Božijim zapovestima i vodi život pravoslavnog hrišćanina nisu strašna nikakva generacijska prokletstva, uroci itd. Uzdajte se u Boga za Koga je prorok David rekao: «Gospod je prosvećenje moj i Spasitelj moj. Koga ću se bojati?». Neka Vam je Gospod u pomoći.

sveštenik Dionisije Svečanikov

Opraštaju li se na ispovesti zaboravljeni gresi?

Treba se potruditi da se setite zaboravljenih grehova. Za to postoje knjige kao «Pomoć onima koji se kaju» i slične. Neophodno je znati da «nije svaki greh na smrt». To znači da ukoliko ste na ispovesti rekli sve svoje najteže grehe kao i manje ozbiljne postupke i ako razmatrajući svoj život propustite nešto manje značajno zbog toga Vam ne preti lišavanje Večnog Života.

Kako pobediti stomakougadjanje?

Pomaže Bog oče! Recite mi molim vas kako da smanjim svoju potrebu za hranom? Meni se neprekidno jede. posebno slatko. Čak i ako ne želim da jedem ja ipak jedem. Shvatam da je to greh, ali kako da ga pobedim?
S poštovanjem Ina

Vozljubljena u Hristu sestro Ina! Vaša neprekidna želja de jedete, hipertrofirana prirodna težnja svih živih bića ka hrani se iz prirodne potrebe pretvorila u strast. I ta strast se naziva stomakougadjanje. Vi i sami shvatate da je to nenormalno i protivprirodno – želja za neprekidnim jelom, a tim pre i onda kada same želje ni nema. Hrana nam je data da bismo održavali telesni život, a ne radi neobuzdanog zadovoljenja svojih ukusa. Ovde je očigledno to da ne samo da je telo iznad razuma već i sam razum je poražen strašću i služi joj. Šta raditi?

Pre svega treba da shvatite da bez Božije blagodati ne možete da pobedite tu nevolju. I to znači da treba ne samo da spoznate grehovnost takve situacije, već i da se naoružate molitvom i strpljenjem i da molite Gospoda da vam pomogne. Milosrdni Gospod će vam pomoći i primetiti vaš trud kao što je primetio trud mitara Zakheja u njegovoj želji da vidi Gospoda Isusa Hrista. On će vam oprostiti i opravdati vas kao što je opravdao mitara koji se kajao u hramu, koji nije smeo ni da podigne oči ka nebu, već se samo udarao u grudi i molio: “Bože milostiv budi meni grešnom”.

Tako da biste oslobodili svoju dušu od ropstva stomakougadjanja, to jest strasti, a telo obuzdali kao konja potreban je napor. Treba poželeti spasenje od strasti, spasenje duše, treba poželeti Hrista, i želeti videti Ga kao što je Zakhej želeo da Ga vidi. Tada će duša uz slobodnu volju i Božiju pomoć početi da pobedjuje svoje strasti. Što se tiče tela ono je kao divlji konj: s njim treba postepeno i oprezno. Ukoliko se previše strogo odnosite prema njemu onda ne samo da nećete moći da sednete na njega već nećete moći ni da mu pridjete sa uzdom: on će pobeći i neće vas pustiti da mu pridjete. Takva je naša pala priroda. Sve treba raditi postepeno. I prići oprezno imajući nameru da ga obuzdate. U tome se sastoji sticanje iskonske dobrodetelji uzdržanja. Zatim kada stavite uzdu dajte mu vremena da se navikne na nju. To su prvi koraci ka prisilnom samoograničavanju. Potom sa velikim oprezom treba staviti i sedlo. S tim se uz ukrepljenje prvim uspesima posta pojavljuje mogućnost za veću kontrolu duha nad telom. Kada se i tu telo pobedi onda na sedlo seda njegov domaćin – duh – kao na ukroćenog konja.

Postepenost i upornost sa rasudjivanjem čija je začetak želja za ispunjavanjem Hristovih zapovesti su zalog uspeha u borbi sa strastima, od kojih je jedna stomakougadjanje. Neka vam Bog pomogne u dobroj nameri da se izborite sa strašću.

protojerej Oleg Kitov