MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Gospode Isuse Hriste, Sine Bozji pomiluj me gresnog. Amin.

Vera, Nada, Ljubav, tri sveopisujuce reci od kojih je ljubav najveca. Jer Bog I jeste ljubav. Zbog vestackih I magicnih slika sa kojima se moderni apaticki covek susrece, veoma je tesko opstiti sa Tvorcem. On cak I nezeli da cuje rec Bog a I kada je cuje pomisli na besmislenu televiziju I neke propovednike na njoj. Danasnja Anti-Hriscanska doba ispiru covekov um, jer to je ono sto I sam Lukavi zeli, da ispere nas um. Mi pak treba da budemo deca apokalipse I vesnici pobede Hristove nad Anti-Hristom. Stradanje za Hrista sadrzi svu punotu takvih vrlina kao sto je cvrsta vera, nepokolebljiva hrabrost, smirenje I pokajanje. Ikone Bozje su prozori od Raja I kroz njih mi vidimo Boga. Sada cu vam ukratko ispricati o jednom cudu koje se meni nedostojnom sluzi Bozjem dogodilo.

Zovem se Aleksandar Djeric I zivim u Portlandu. Inace sam rodom iz Republike Srpske a poreklom sa Kosova. U Boga sam verovao od svojih malih nogu nesumnjajuci u veru Hriscansku Pravoslavnu. Krsten sam tek u 18toj godini u crkvi Svetoga Arhidjakona Stefana u Milwaukiu. To je bila volja Bozja. Oca Nikolu sam uvek postovao smatrajuci ga zastupnika nase parohije pred Bogom. Pre nego sto smo dosli u Portland ja, tata, mama I sestra obisli smo crkvu u Loznici. Videli smo divno naslikanu ikonu Sv. Djordja naseg zastitnika I mama je odlucila da je kupi. To je bilo u Maju, 2003 godine. Dosavsi u Portland naravno okacili smo je na zid u nasem prvom apartmanu. Otac Nikola je te godine I dosao u Portland po sluzbi pa je od te godine pa sve do dan danas dvaput godisnje dolazio u nasu kucu, jednom za slavu a drugi put da je osvesta. Nista uobicajno se nije desavalo do 2008 godine.

Te 2007 godine odlucio sam da odem do obliznje Grcke Pravoslavne crkve Sv. Jovana Pretece u Beavertonu. Bila je sreda, mesec Jul/Avgust nisam siguran ali zeleo sam da kupim ikonu I stavim u svoju sobu. Kupio sam ikonu Presvete Majke Bozje sa Spasiteljem u narucju u levoj ruci. Isao sam u crkvu redovno I kod kuce sam se nekad molio ali ne stalno. 2008 trenirajuci u teretani povredio sam testikularne misice do vrha stomaka. Dobio sam neke Moreuzove vene nemogavsi ustati iz kreveta. Bol je bio uzasan. Kao da me neko probadao nozem 20 puta u isto vreme. Nekoliko puta sam padao u san misleci da cu da se rastavim sa telom. Doktori nisu znali sta da rade sa mnom, davali su mi duple doze ibuprofina, I nista u vezi moje bolesti I zasto toliko uzasan bol osecam im nije bilo jasno.

Uzeo sam ikonu Majke Bozje I svaki dan I noc plakao nad njom. Suze su se lile niz nju a ja sam ih brisao. Mati moja Nebeska cujes li moje molitve, da li su uzaludne. Gospode spasao si me od utvara bezbroj puta pa zar sada kada si mi najpotrebniji da me se odreknes. Milostiv budi prema meni gresnom. Mnogo puta sam izgovarao Molitvu Bogorodici, Molitvu Gospodnju, moleci se u obliznjoj sumi, nemajuci nista sem ikone natopljene suzama, prislonuvsi je prema grudima ili stavljajuci glavu na nju. Klececi do kasnih sati. Pomislio sam na sve osobe koje sam ikada povredio I molio se za njih. Molio sam se za svoje zdravlje I molio Bogorodicu da me lisi bolesti I da jos neko vreme provedem na Zemlji. Posle od prilike 6 meseci, posle svih molitvi bol je nestala.

Nisam mogao da hodam a sada cak I radim. Povredio sam se pred svoju krsnu slavu Sv. Djordja, 5 Maja 2008 godine a bol je nestala odprilike u Novembru pred moj dan rodjenja. Veoma je vazno da napomenem da sam se molio za sve koji su mi na um pali pa cak sam osecao zalost prema Demonima I shvatio nasta sve Bozje stvorenje moze spasti. Od prilike u Decembru 2008 sam osecao kako blagougodan miris izlazi iz ikone Presvete Majke Bozje I mirisalo je neovozemaljski, nesto poput kada se kuca osvesta tamjanom. Miris je potom ubrzo nestao. U February 2009 godine morali smo da se selimo u drugi obliznji apartman zbog gradnje. Vrativsi se iz skole, tata I mama poceli su da pricaju o cudu. Prenosili su stvari iz starog apartmana u novi. Nista uobicajeno se nije desilo. Proveli su malo vremena u novom apartmanu popivsi kafu, odmarajuci se. Kada su se vratili nazad u stari apartman sav je mirisao poput tamjana, ikona Sv. Djordja Pobedonosca koja se nalazi u kuhinji I ikona Bogomajke koja se nalazila u mojoj sobi su tako jako mirisale da se cak I kupatila osecala neovozemaljskim mirisom. Oboje su osetili miris. Dosavsi iz skole oko 4 posle podne ispricali su mi uzbudljivo o tome. Slava Gospodu. Otisao sam da se sam uverim I osetio sam isti miris koji su opisali.

Unevsi ih u novi apartman miris je isceznuo. Jula 3ceg, 2009 oko 9 navece vracajuci se sa posla usavsi u sobu osetio sam isti miris samo malo manje. Pazljivo sam se priblizio ikoni I osecao se miris tamjana. Zvao sam sve ukucane od kojih je bila I rodica. Tata je usao I osetio miris, kao I rodica ali mama I sestra nisu nista osetile. Nedostojan sam cak I da pricam o cudu a kamoli da dozivim. Ali ovo je zivi dokaz da je Hristos uvek uz nas, cak I kada mi to nemislimo I da ponekad dopusta da prolazimo kroz muke I bol, da se opametimo I ustanemo iz palosti, jer nije greh pasti vec je greh neustati. Da Gospod pomiluje po velikoj milosti Svojoj sve one koji su se molili za mene. Oca Nikolu Todorovica, Oce iz manastira u Arizoni, Sestre iz manastira Sv. Jovan Preteca u Goldendejlu I sve one koji se mole za mene a I one koji me mrze I osudjuju. Juna 5tog odlucih da poklonim ovu cudotvornu ikonu Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi Sveti Arhidjakon Stefan u Milwaukiu tako da svi mogu da je celivaju poklanjujuci joj se. Slava Ocu I sinu I Svetome Duhu sada, uvek I u vekove, vekova. Amin.

Aleksandar Djeric, 5 juli 2009 godine