MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ideja profesorke Pete beogradske gimnazije da se gradivo približi đacima putem popularne elektronske mreže zainteresovala i Unesko

„Vuče, moram vam nešto reći... Vaša Mina je jednako lepa kao i reforma jezika koju ste sproveli!” „Branko, o čemu vi to zborite? Nemojte, molim vas da kvarite naše prijateljstvo...”

Ovakve dijaloge, ulazeći u likove pesnika srpskog romantizma preko Fejsbuk stranice, vode učenici Pete beogradske gimnazije. Nije reč o šali već o domišljatosti Violete Kecman, profesorke srpskog jezika i književnosti, da na zanimljiv način približi gradivo učenicima. Tako su se na popularnoj socijalnoj mreži našli Vuk Stefanović Karadžić, Branko Radičević, Laza Kostić, Jovan Jovanović Zmaj, Đura Jakšić... A pre dva dana ova ideja istaknuta je i u Organizaciji ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko) u Parizu.

– Tamo su Jasna Matić, ministarka za telekomunikacije, i Žarko Obradović, ministar prosvete, predstavili projekat korišćenja društvene mreže Fejsbuk u nastavi, a iz Pariza u Srbiju stigla je vest da je Unesko zainteresovan da preporuči ovaj model nastave u svim zemljama članicama Uneska – objasnila je za „Politiku” Violeta Kecman.

Ideja se rodila kada je ova profesorka uvidela koliko vremena deca provode na Fejsbuku.

– Shvatila sam i da profesor koji radi u 21. veku mora da se prilagodi informaciono-tehnološkom razvoju. Tako sam podelila odeljenje u grupe koje su potom odabrale po jednog predstavnika srpskog romantizma – kazala je naša sagovornica.

Učenici su prvo na papirima kreirali profil romantičara, a onda su to prebacili na Fejsbuk. Tako su ih praktično oživeli.

– Napisali su, na primer, biografske podatke, zatim koja su najpoznatija dela tog autora, pod čijim je uticajem radio, i na koga je on sam uticao... Takođe, profil su obogatili i fotografijama, ali i raznim zanimljivostima iz života. Kod učenika je to probudilo kreativnost i divergentno razmišljanje, kao i funkcionalno znanje – istakla je Violeta Kecman.

Na ovim časovima Vuk Stefanović Karadžić i Branko Radičević, kao savremenici, komuniciraju na Fejsbuku. Učenici, potom u razgovor uključuju i Minu, Vukovu ćerku, u koju je Radičević bio zaljubljen. Za Minom na ovu internet stranicu dolazi i Đura Jakšić. Tako se krug srpskih romantičara širi, a učenici lakše pamte gradivo.

– Ovaj model može se primenjivati u nastavi svih društvenih predmeta, a tako u međusobnoj komunikaciji školarci obrađuju razne teme. Pri tom, bez ikakvih troškova modernizuje se nastavni program – navodi Violeta Kecman.

Jelisaveta Kuzović, učenica treće godine Pete beogradske gimnazije, s oduševljenjem priča kako su izgledali ovi časovi.

– Bilo je jako interesantno. Ceo razred je bio uključeni u rad, pa smo tako više i bolje zapamtili nego na običnim časovima – objašnjava Jelisaveta i dodaje da je to izuzetan način približavanja gradiva učenicima „u vremenu kada je 98 odsto školaraca na Internetu, a knjige se izbegavaju u širokom luku”.

Po rečima Borisa Grgurovića, takođe učenika trećeg razreda ove gimnazije, pravljenje profila zahtevalo je dosta istraživačkog i kreativnog rada.

– Učestvovali smo svi do jednog, izostanaka nije bilo. Siguran sam da i sada srpske romantičare znamo mnogo bolje od ostalog gradiva – kaže Boris.

V. Dugalić

[objavljeno: 04/02/2010]

 

Izvor: