MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Podaci, koji su dobijeni tokom istraživanja sprovedenog krajem januara tekuće godine od strane Sveruskog centra za izučavanje javnog mnenja su dovoljno optimistični: tri četvrtine stanovništva Rusije su pravoslavni. Ali iz nekog razloga se oseća da u Moskvi nema dovoljan broj crkava, i to posebno nedeljom. Da, ima malo mesta ali to nikako ne može da se uporedi sa brojem ljudi koji dolaze na praznik Bogojavljenja i Vrbicu.

Zamolili smo rukovodioca sociološkog odeljenja Instituta za društveno projektovanje Mihaila Askoljdovila Tarusina da prokomentariše rezultate istraživanja VCIOM.

- Mihaile Askoljdoviču, samo što su objavljeni rezultati istraživanja VCIOM prema kojima je 75% stanovništva Rusije pravoslavno. Koliko se može verovati tim istraživanjima?

- Taj broj malo šta pokazuje. Savremeni sociolozi do dan-danas ne mogu da se dogovore koga da smatraju pravoslavnim. Nema kriterijuma po kome se može odrediti religioznost. 70-75% je samo procenat ljudi koji su na pitanje: «Da li pripadate nekoj religiji?» - odgovirili: «Da, ja sebe smatram pravoslavnim». Te cifre malo govore o čovekovoj religioznosti. Osnova u datoj samoidentifikaciji leži u nacionalnoj tradiciji, u porodičnim tradicijama, u kulturi. Ako se ti podaci mogu i smatrati pokazateljem bilo čega onda je to samo savremeni ruski nacionalni identitet, ali ne i realna religiozna pripadnost.

- A koji je realan procenat pravoslavnih ljudi u Rusiji?

- Pitanje je opet po kom kriterijumu? Ako «crkvenim» pravoslavnim ljudima smatrate one koji jednom-dvaput godišnje učestvuju u Tajnama ispovesti i Pričešća, onda njih ima 18-20%. Dalje se mogu praviti gradacije po najrazličitijim parametrima.

Po toj osnovi, oko 60% anketiranih nisu pravoslavni ljudi. Oni ako i idu u crkvu, to je nekoliko puta godišnje da bi uzeli Bogojavljensku vodicu, osveštali kulič (vrsta kolača kod Rusa – prim.prev.)...A neki od njih ni tada ne idu, pa čak i više od toga – mnogi mogu i u Boga da ne veruju, ali pritom sebe nazivaju pravoslavnim.

- Prema podacima VCIOM 66% ispunjavaju religiozne obrede ...

- 66% od kog broja? Od svih anketiranih? Ili od 75% koji se nazivaju pravoslavnim? I koje obrede oni ispunjavaju? Pričešćuju se? Osvećuju kuliče? Krste se kada grmi? I pritom ne znaju uvek kojom rukom to treba da urade. Pitanje o religioznim obredima i o vezi izmedju obrednosti i religioznosti nije jednostavno i ne trpi nepromišljene zaključke. Još jednom ponavljam: 75% pravoslavnih prema istraživanju VCIOM je znak nacionalnog identiteta, to što danas objedinjuje naciju. A koliko kod nas ima ocrkovljenih pravoslavnih ljudi – to je sasvim drugo pitanje.

- S čim je po Vašem mišljenju povezana takva nepreciznost istraživanja?

- Povezana je sa činjenicom da je sociologija do dan-danas ateistička nauka. Istraživanjima o religiji se bave ljudi koji nisu profesionalni u religioznim pitanjima. Socijalna komponenta religije je poseban mir i odredjena naučna oblast koja danas nažalost nije dovoljno razvijena.

- Koliko nam je poznato, takva istraživanja se u Zapadnoj Evropi kompetentnije sprovode. Iz kog razloga? Da li su tamo verujući sociolozi?

- Sociolozi nisu uvek religiozni, oni takoreći čuvaju naučni neutralitet. Ali u Evropi je metodologija bolje razradjena. Pored toga, broj od 1500-2000 ljudi je za Rusiju još ne uvek dovoljan broj po kome se mogu praviti zaključci po pitanju raznih procesa u raznim socijalnim grupama. Pored toga, pravoslavlje je danas postalo toliko važan deo našeg društva, da je prosto neophodno ozbiljno i promišljeno se baviti njegovim svestranim istraživanjem. Tada će biti manje senzacija i više dubljeg razumevanja.

Prevod sa ruskog dr Radmila Maksimović
 

Izvor: