MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Sada pravimo istoriju

Počinjemo od nule, ali su i narod i sveštenstvo i monaštvo pokazali veliku radost i volju da učestvuju u izgrađivanju nove eparhije, da izgleda kao da su to dugo iščekivali, kaže episkop Jovan, koga je Sveti arhijerejski sabor postavio za administratora novoosnovane Kruševačke eparhije.

- Meni je dato da izvršim odluku Svetog arhijerejskog sabora koji je na jesenjem zasedanju osnovao Kruševačku eparhiju i postavio me za administratora, kaže Njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski g. Jovan, od nedavno i administrator novoosnovane Kruševačke eparhije, sa sedištem u nekadašnjem prestonom gradu Kruševcu. To znači, kako sam kaže, da ga je je Sabor postavio da koliko je to moguće, za kratko vreme do majskog zasedanja, učini sve što može da ta eparhija dobije svoj oblik, svoje naznačenje, svoje ustanove, odnosno sve ono što je potrebno da bi funkcionisala kao zasebna eparhija. Počev od 13. februara kada je na praznik Svetih besrebrenika Kira i Jovana na svečan način nakon Svete liturgije u hramu Svetog Đorđa u centru Kruševca, formirana Kruševačka eparhija, episkop Jovan je počeo da izvršava ovaj zadatak, najpre sastankom sa celokupnim sveštenstvom Eparhije kruševačke, a potom i osnivanjem Crkvenog suda, Eparhijskog upravnog odbora i Eparhijskog saveta, odnosno tri tela bez kojih eparhija ne može da funkcioniše kao eparhija. O tim prvim poslovima Vladika kaže:

- Na tom sastanku smo se dogovorili o tome šta je najosnovnije da uradimo do postavljanja novog episkopa. Mi tu sad bukvalno počinjemo od nule. Nemamo, što kažu – krova nad glavom. Sada smo u prilici da vidimo šta možemo. Da li možemo bar neku prostoriju da dobijemo, da sede sekretari i obavljaju poslove. A posao se već odvija. Takođe smo iz tog razloga umolili predsednika, odnosno gradonačelnika Kruševca, da nam grad ustupi neki stan ili neku prostoriju, da bi mogli u tim prostorijama sedeti sekretari i svi ostali. To je proces o kome ne može da odluči sam gradonačelnik, postoji procedura, i mi njen kraj sada iščekujemo. Ja ću se truditi koliko mogu sa svojim sveštenstvom i monaštvom, da učinimo sve što možemo, da pripremimo za dolazak novog episkopa. Kolko ćemo uspeti videćemo. Ali je najvažnije da Eparhija zaživi kao celina, pošto je sastavljena iz četiri dela. Da sveštenstvo, monaštvo i verni narod Božiji osete da imaju svoju Crkvu Božiju u Kruševcu. I da liturgijski zaživi. I, zaista, kako su do sada tekli ti razgovori i dogovori sa sveštenstvom, monaštvom i narodom sve ide kako valja. Ono što mene jako raduje je to što sam, kad sam prvi put otišao tamo kao administrator, video tu veliku radost u narodu, u sveštenstvu koje kao da je bilo u iščekivanju ovakve odluke dugo vremena. Koliko ćemo uspeti ne znamo, ali, je sigurno da ću se potruditi što više mogu da bi pripremio i utro put, ako mogu tako da kažem, za funkcionisanje ove Eparhije kao Crkve i zajednice Božije.

Šta tačno predstavlja uloga administratora? I u kojoj se meri ona razlikuje ili sliči ulozi Episkopa?

To zavisi od toga kakva ovlašćenja Sinod da kada postavlja administratora u odnosu na Eparhijskog arhijereja . Ako ga postavlja sa svim pravima, dužnostima Eparhijskog arhijereja, on ima sva prava na to. Ako ga postavlja samo za administratora kako bi to trebalo da bude, onda bi taj episkop trebao samo da održava stanje postojeće Eparhije, do dolaska Eparhijskog arhijereja. Ovde je postojala potreba da se administrator pobrine o zasnivanju Eparhije kruševačke.

Već ste pomenuli radost naroda što je u njihovom gradu Kruševcu osnovana Eparhija koja će biti sedište novoosnovane Kruševačke eparhije. Šta je tačno navelo Sveti ahijerejski sinod da se opredeli za osnivanje nove Eparhije?

- To je bila, prosto da kažem, prirodna potreba Crkve. To je, kako bih vam rekao, kao kad se jedna porodica umnoži sa svojim čeljadima, pa se pravi druga kuća. To ne znači da je Kruševačka eparhija izašla iz okvira svoje majke Srpske crkve. Ali, bilo je potrebno da se uspostavi bolji kontakt između Episkopa, sveštenstva i naroda i bilo je prirodno da Kruševac kao grad ima jednu takvu Eparhiju. A drugo, imamo podataka iz 17 veka da je tu nekada postojala Kruševačka eparhija. Pominju se pojedini episkopi. Čak je bila u rangu Mitropolije. Ova nova eparhija, koju sada osnivamo, pokazuje se zaista potrebna. Nju već čini 89 parohija i 13 manastira.

Velika je čast predpostavljam zasnovati čak ili obnavljati jednu novu Eparhiju. Ali predpostavljam i da je velika obaveza, da donosi mnoge teškoće. Pomenuli ste da su to nekada bile crkve i manastiri u sastavu četiri različite Eparhije. Kako to sada može da se uskladi u zajednicu koju ste sami pomenuli kao cilj osnivanja nove Eparhije ?

- Ne bi to trebalo da bude problema oko zajednice za verujući narod, ako narod veruje da je Crkva zajednica Boga i ljudi. Da li će tu biti Eparhija ova ili ona, episkop ovaj ili onaj i nije mnogo važno. Važno je kakav je episkop, to je sigurno, ali nije važno da li će taj narod pripadati ovoj eparhiji ili drugoj, već da oseća tu zajednicu Boga i ljudi. A nje nema bez liturgijskog zajedničarenja. I to je ono što je jako bitno. Gledano sa ljudske strane sigurno nije lako prelaziti iz eparhije u eparhiju. Najvažnije je da suštinski nema razlike, da Crkva, episkop, sveštenstvo budu na korist spasenja i svoga i svoga naroda. To se naročito videlo na sastanku sa sveštenstvom. Mi smo dugo razgovarali. Ja sam lično nekako stekao utisak, da je to bilo kao da smo oduvek bili zajedno. Dakle blagotat je Božija ta koja čini i koja će činiti, da se neke ljudske osobine umanje da bi rasla Crkva Hristova.

Ima li ta Kruševačka eparhija dovoljno resursa da se ojača? Pomenuli ste malopre da sada morate da iznajmite neke prostorije ili da na neki drugi način dođete do prostorija za administrativne poslove? Zna li se gde će biti sedište Vladike, gde će biti Vladičanski Dvor?

- Za sada ne znamo. Zato je sve sada privremeno. Istina je i to da je grad Kruševac, negde oko 2 hektara zemljišta preneo u vlasništvo crkve Svetog Đorđa u Kruševcu. Otprilike bi tu trebao da bude Episkopski Dvor i Saborna crkva. Kruševcu je potreban jedan veliki hram. Tri hrama koja sada postoje u ovom gradu isuviše su mala da zadovolje potrebe vernika. E, sad da li će moći da se odmah krene u podizanje Sabornog hrama, ili će to morati sačekati drugo vreme, videćemo. Moje lično mišljenje, iako je za mene sve to novo, razume se što se tiče ove nove Eparhije, osim našeg namesništa koje je izašlo iz Šumadijske i ušlo u sastav Kruševačke, dakle moje lično mišljenje je da bi trebalo još nešto malo pridodati toj Kruševačkoj eparhiji. Pretpostavljam da će o tome biti reči na predstojećem Arhijerejskom saboru. Nije moje da odlučujem. Ali govorim ovako čisto geografski, ako bi se pridodali još neki delovi, kad bi se, na primer, dodao još Paraćin i okolina koja je veoma blizu, kada bi u tu Eparhiju možda ušao i manastir koji je vrlo značajan, Pokrova Svete Bogorodice u Đunisu, a koji je sada u sastavu Niške eparhije, bila bi to jedna od lepših Eparhija, koja bi sasvim lepo mogla da živi normalnim životom. No, iako ne bude to, ako se ostane na ovome što je sada, a bude se radilo sa narodom i narod Božiji bude u zajednici sa Crkvom i sveštenstvom biće dobro.

Šta su Vam u tom prvom razgovoru sveštenici novoosnovane Kruševačke eparhije prdstavili kao svoje potrebe, da ne kažem probleme, jer je rano za probleme?

- Mi nismo govorili o problemima. Pošto smo na pragu Velikog Uskršnjeg posta, dogovorili smo se najpre gde mogu da bogoslužim kao administrator. Sada ide i ispovest sveštenstva. Već smo odredili i dane i mesta gde će biti ispovest u pet namesništava koji sačinjavaju Kruševački eparhiju kao i ko će biti ispovednici. Takođe je bilo govora o tome ko će pisati i čitati referate. O problemima nismo govorili jer je isuviše rano. Ja o tome mogu da razgovaram kada budem išao po namesništvima da služim. Onda ćemo konkretno videti da li ima nekih problema. Ja ne želim tu ništa da drastično menjam, niti ima potrebe da se menja. A novi Episkop će sigurno činiti kako misli da je najbolje.

Pomenuli ste da Vas je narod lepo dočekao. Da li očekujete isti takav prijem u lokalnoj zajednici, lokalnoj samoupravi, pošto znamo da posebno u ovo vreme kada je kriza Crkva mora da sarađuje sa državom?

- Nisam sa lokalnom zajednicom još imao veći kontakt za ovih nekoliko dana koliko sam tamo, izuzev sa gradonačelnikom grada Kruševca. Kod njega sam video dobru volju kao verujućeg čoveka i čoveka crkve. Nadam se da tu neću imati nikakvih problema. On sam je obećao da će se zauzeti da dobijemo neki svoj krov nad glavom. Jedino što znam da nikada nismo imali problema sa lokalnim zajednicma u opštini Varvarinu koja pripada Temnićkom namesništvu, koje je nekada bilo u sastavu Šumadijske eparhije a sada pripada novoj Kruševačkoj eparhiji. Ostalo je da se sretnem sa predsednicima opštine Trstenik, Aleksandrovac, Brus. To je ono što sačinjava Kruševačku eparhiju. Nadam se da će i oni pokazati razumevanje za naše potrebe. Već se javljaju ljudi koji žele da pruže pomoć, ljudi koji žele da Eparhija zaživi svojim životom.

U sastav Kruševačke eparhije ušao je i manastir Naopare kome je nedavno u procesu restitucije vraćeno više stotina hektara zemlje. Šta će biti sa tom zemljom, može li ona da posluži finansijskom jačanju Eparhije?

- Kao što rekoste, mi smo imali sastanak u utorak u manastiru Naoparu sa predstavnicima „Srbija šuma“ i lokalnih vlasti Kruševca. Na tom sastanku smo potpisali ugovor o povraćaju zemlje manastiru Naopara. Kako sam čuo to je mesecima bio problem, ali Bogu hvala našli su se dobri ljudi da to shvate i razumeju. Tako smo mi to priveli kraju i potpisali. Ja sam dao nalog da se odmah u katastar unese ta zemlja i to je učinjeno. Manastiru je vraćeno 1.479 hektara šume i oranica. Ostalo je još spornih osam hektara . Klauzulom je predvićeno da se i tih osam hektara vrati. Sigurno da je velika radost za Crkvu Božiju što se vraća zemlja, i ja sam presrećan ako sam išta doprineo tome. Poređenja radi našoj, Šumadijskoj eparhiji, najmanje je vraćeno, iako kada su nam tražili podatke o oduzetoj imovini, mi smo uredno dostavili sve podatke i bili prva Eparhija u Srpskoj pravoslavnoj crkvi koja je dostavila sve podatke. Na prste možemo izbrojati šta je vraćeno Šumadijskoj eparhiji. Vraćeno je nešto malo manastiru Grnčarici, takođe našto malo manastiru Jošanici, manastiru Pinosavi i manastiru Svojnovu.

Za kraj ovog razgovora bih Vas pitala da li bi ste želeli nešto da poručite svojim eparhijanima u Kruševcu, pošto verujem da će se ovaj intervju, ako ne slušati a onda čitati širom naše Crkve?

- Sve što sam rekao sveštenstvu i monaštvu na našem sastanku mogu i sada da poručim narodu. A to je da je u Crkvi veličina u služenju. Pozvao sam svoje sveštenstvo i monaštvo Kruševačke eparhije, kažem svoje jer sam sada administrator tamo, a i samoga sebe, da učinimo sve što možemo da poslužimo Bogu i Crkvi. Jer što god budemo više služili Bogu i Crkvi veću ćemo nagradu pred Bogom imati, i opravdati svoje postojanje, a i time opravdati potrebu Crkve koja je našla za shodno da se osnuje Kruševačka eparhija. Sad je prilika pred početak Velikog posta da pozovem i sve nas na smirenje, na pojačanu molitvu, pojačanu ljubav, pojačanu nadu. Svi treba da shvatimo da je ovo istorijski momenat. I svi zajedno, i sveštenstv, i monaštvo, i verni narod, zajedno sa svojim episkopom, treba da shvatimo da ulazimo u istoriju osnivanja Kruševačke eparhije. To je dostojanstveno i veliko, ali, i odgovorno.

Gordana Jocić

Izvor: http://radiosvetigora.wordpress.com/