MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Razgovor sa neuropsihijatrom Akademikom dr Petrom Bokunom

U tranziciji živimo jedan siromašan život a na udaru su posebno mladi ljudi, kaže neuropsihijatar dr Petar Bokun.

"Kao čovek od nauke želim da sistematično počnemo, tranzicija je nastala kada je globalizacija, dakle, mondijalizacija imala potrebu da se proširi po celom svetu i da nacionalne identitete smanji, ujednači, uniformira, e to je osnova tranzicije. Moglo bi se reći da je tranzicija prelaz iz onog prethodnog sistema, društvenog sistema, u staroj terminologiji društveno političkog sistema u jedan novi, za nas ovde to je nekakav prelaz iz socijalizma u kapitalizam grubo rečeno, iako taj termin danas ne postoji, jer se sve promenilo, ali u osnovi radi se o prelasku iz jednog stanja u drugo stanje", kaže dr Petar Bokun i dodaje da čovek po svojoj prirodi ima strah od promena.

"E sada u toj tranzicijskoj nesigurnosti najveći problem je gubitak identiteta i to mnogi ne znaju ali podsvesno osećaju da je tu problem. Recimo, engleski jezik je univerzalan, internet je dostupan svima, to su te neke mondijalističke, globalističke karakteristike koje nas čine da se univerzaliziramo. Takvim tendencijama se mnogo više opiru oni narodi koji su imali neke svoje spcifičnosti, nego narodi koji su bili amorfni, koji nisu imali neke svoje specifične karakteristike, tako recimo, Francuzi zakonom zabranjuju engleske reči u svom jeziku. Postavili ste mi pitanje zašto je Srbija toliko na udaru, imala je sankcije, bilo je bombardovanje....Srbija ima svoje specifičnosti, a to su ćirilica, slava, svaki Srbin zna svoju kućnu slavu, krsti se sa tri prsta, dakle to su sve neke osobenosti koje su potpune drugačije od onoga što glabalizacija nudi. Tako je i sa pojedincima, što je čovek manje specifičan, što ima manje individualiteta to ga je lakše uniformirati. Što čovek ima više izražen karakter to ga je teže uniformirati", kaže dr Bokun.

- Neki kažu da je Amerika uspela da prevaziđe nacionalne podele. Šta Vi mislite o tome?

- Amerika ima melting pot, ona je lonac u kome se melju svi, ali to je pogrešan pogled da tamo ne postoje nacije. Tamo ćete naći Italiju u malom jer Italijani žive skupa, pa kineski kvart gde žive Kinezi, naći ćete poljsku emigracaiju skupa isl. U Americi ljudi žive jedan pored drugoga, ne treba se zavaravati nekom lažnom slikom i idilom. Amerika želi naravno to poželjno mišljenje, kako bi stvorila melting pot, da svi budu Amerikanci, međutim, ljudi žive jedni pored drugih i svako zna svoje korene. A pogotovo u Evropi koja vidite ima želju da se ujedini, ali ne ide to tako lako, još ni ustav nije donet. Dakle, na tom većem, državnom, nacionalnom planu ne ide tako glatko pa tako ni na individualnom, nije lako uniformirati ljude. Svaki čovek je specifičan, poseban, narodi i nacije takođe imaju osobenosti, posebnosti, karakteristike kojih se ne treba odricati", kaže naš sagovornik.

Težnjama mondijalista da uniformiraju svet ide na ruku i to što je danas u svetu sve manje ljudi od integriteta, a možda je to i posledica tih težnji. Svakako jedno sa drugim je u tesnoj vezi. O tome dr Petar Bokun kaže: "U svetu imamo nedostatak harizmatskih ličnosti, imamo jako mnogo činovnika, eto, recimo ko se seća one trojke, dvojke, koji su dolazili da kroje naše balkanske granice, pa i danas svakih šest meseci se menjaju oni koji dolaze ovde da rešavaju naše probleme. Ali zato mogu navesti našeg patrijarha Pavla, on je jedan od retkih uzora moralnog autoriteta, on je vanvremenski, on govori večne istine. Zašto danas imamo manjak takvih ličnosti? Zato što upravo tranzicija skida glavu svakome ko odskače, njoj odgovaraju mediokriteti, dakle, mali, sitni prosek a ne odgovaraju joj osobe izražene samosvojnosti, personalitetom. A znamo da svaki čovek želi da se ostvari kao ličnost, da bude prepoznatljiv. Tranzicija ga u tome ometa, ona mu je donela nesigurnost, najpre materijalnu nesigurnost, imamo milion nezaposlenih, s druge strane, plate nisu takve da može da se kupi lek, ode na letovanje, dete školuje. Dakle, nemamo ono što smo nekad imali. Živimo u tranziciji jedan siromašan život. Imamo i veliko raslojavanje, stotinak bogatih i veliku većinu osiromašenih ili siromašnih, sad druga je priča kako su se bogati obogatili. Tako mi u tranziciji hteli ne hteli gubimo jedan deo svog integriteta, odričemo se nekih suštinskih stvai i odričući se gubimo deo onoga što treba da nas čini ličnostima, samosvojnim, prepoznatljivim. Iz tog temeljnog sociopsihološkog jarka izviru razne bunjike tipa stres, depresija, alkoholizam, narkomanija, pojačani broj razvoda brakova, psihosomatske bolesti, povećanje malignih bolesti, jer psihoimunologija je danas baza za razumevanje zloćudnih tumora. Medicina tako beleži posledice našeg otpora globalizaciji, mondijalizaciji. Ja ne ulazim u političke implikacije, govorim samo sa stanovišta psihijatrije, dakle, mi praktički imamo kliničke posledice naših društvenih promena, koje se globalno zovu tranzicija", kaže dr Bokun.

NA UDARU SU MLADI

"Mondijalizam ide na to da razbije porodicu, koja je već dvehiljade godina osnova ne samo za život pojedinca već se na njoj bazira pravo, državno zakonadavstvo. U Americi danas imate 42 posto stanovnika koji žive singl, sve više se čak pravi i pakovanja hrane za jednu osobu, za samce, ne za familiju. U Evropi je nešto drugačije, još uvek ima više tradicionalnog, porodica se još uvek nije tako raspala kao što je slučaj u Americi. Kada sve to pratimo, onda vidimo da nije slučajno što zakonodavstvo mondijalista teži da se legalizuje homoseksualizam, forsiraju se gej filmovi a sve sa pokušajem da se razbije porodica kao simbol patrijarhalnog odnosa na kome se temeljila tradicionalna država. Neoliberalizam kao pravac temelji se na individui, pojedincu kao nukleusu na kojem počiva zgrada mondijalističke organizacije i strukture društva. Pa, pogledajte koliko danas imamo žute štampe u kojoj se ne forsira porodica, sreća, prva pričest, krštenje, nego ko je s kim bio, šta je radio i to sve na granici patologije u smislu psihoseksualnom. Dakle, sve su to male psihološke bombe koje destruiraju, razaraju porodicu kao takvu i nije slučajno što dolazi do jednog značajnog sukoba generacija. Mladi se guraju u individualnost, pogledajte recimo samo danas mlade u klubovima kada igraju, nema da mladić ode po damu pa da pleše sa njom, ne, nego se svi guraju u grupi i svako đuska za sebe iako su u masi.

Na žalost, mi imamo i sve starije društvo. Kod nas se sve manje rađa, svake godine gubimo 28.000 stanovnika, jedan čitav grad. Očito, mlada generacija je ciljna grupa mondijalista i oni joj nameću putem medija sve i svašta, recimo, sluša se satanistička muzika a mladi ljudi to ne znaju i identifikuju se sa pogrešnim vrednostima i to jednako u Dizeldorfu, Johanezburgu, Buenos Airesu i Sirogojnu. I to uspeva jer se muzika shvata predpsihički, ne racionalno, nego na jednom podsvesnom mehanizmu i preko toga se prenosi poruka o bezvrednosti porodičnog, tradicionalnog, patrijarhalnog a o velikoj vrednosti individualnog. A opet, ne mogu svi da se prilagode promenama i javlja se stres. Šta znači stres? Stres može biti i pozitivan, ali mi pod stresom podrazumevamo ono stanje koje nadilazi adaptibilne sposobnosti organizma. Danas ima mnogo zahteva koje čovek treba da ispuni a ne može, jer su drugačije od onih na koje je navikao i eto stresa. Dodatno, mi smo zadnjih šesnaest godina ugroženi jer živimo u crnoj rupi. Mi smo zatvoreni šengenskim zidom a sve pod vidom nekakvog humanizma. Mi smo zatvoreni šengenskim zidom daleko većim od berlinskog protiv koga su se svi bunili i vi danas imate situaciju da osamdeset posto mladih iz Srbije nisu putovali ni do Segedina ili Temišvara. Praktički i fizički je naša omladina zakinuta za jednu širinu, kosmopolitizam, uklapanje upravo u ovo što oni hoće, da smo svi globalno jednaki. Današnji ribari ljudskih duša, svi ti globalistički pokreti funkcionišu na principu da svuda imaju neku zemlju, kao crnu ovcu, na koju se pokazuje i govori ostalima...ako ne budete prihvatili šta vam se nudi bićete kao Srbija, ne budete li dobri ne možete izaći izvan svojih granica isl.

E sad, individualno to se izražava povećanim brojem depresija. Pravih duševnih bolesti nema više, ali neuroza i ovih situacionih, dakle reaktivnih ima. Šta znači reaktivno duševno stanje, to su ona koja su nastala kao reakcija na spoljni, egzogeni događaj, kao što je bombardovanje. Ali same šizofrenije, depresije, manije nema više, to je u svakoj populaciji 0.2, 03. odsto, kao što imate uvek određeni broj psihopata. Ali, vidite, šta rade te zemlje koje diriguju tranzicijom, one su svoje psihopate obukle u uniforme, dale im pare i poslale ih na Kosovo, u Irak, i umesto da svoju agresiju ispoljavaju u Minhenu, Lionu, Londonu, oni se iživljavaju na Kosovu ili ubijajući Iračane. A mi naše držimo ovde", kaže dr Petar Bokun.

OJAČATI SE KAO POJEDINAC I KAO GRUPA

"Svako treba da neguje svoju individualnost kroz brigu o vlastitoj ličnosti a tako ćemo se ojačati i kao grupa. Znate onu priču o sedam prutića, kad su skupa teško ih je slomiti, tako i mi, kad se ojačamo kao grupa niko nam neće ništa moći, prolaze sistemi i ideje. Hitler je pravio hiljadugodišnje carstvo a gde je sada to carstvo. Mnogi su pravili velike imperije i one su propadale. Pa i ove individualnosti koje forsira globalizam kroz tranziciju imaju ograničeno vreme trajanja. E sad, to ograničeno vreme trajanja nekada je i dva ljudska veka, ali onaj ko dovoljno dugo bude živeo videće koliko sam u pravu, uveriće se, treba samo biti strpljiv i čuvati svoje osobenosti. Stvari će doći na svoje mesto, kada ljude sudbina šamara kukaju, nemaju strpljenja govore da zli vladaju nad dobrim, čini nam se da je zlo prevladalo, ali nije tako. Onaj ko dovoljno dugo živi videće da se sve složi i dođe na svoje mesto i prave vrednosti, etičke, moralne, vrednosti dobrote one uvek pobeđuju, kao što je rekao Dostojevski, pobediće lepota", kaže dr Petar Bokun.


Ljiljana Sinđelić Nikolić