MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Autor: Protojerej Igor Pčelincev

Predskazivanje kraja sveta je bilo moderno u sva vremena. Svaki manje ili više okrugao datum je propraćen mnoštvom “proročanstava”. Mnogi se i danas zanose Nostradamusom. Da li treba da se bojimo kraja sveta ili da ga očekujemo sa nestrpljenjem?

- Ja kao pravoslavni sveštenik mislim da mi uopšte ne treba da slušamo Nostradamusa. Ko je on? Astrolog, filozof i mag nemaju ništa zajedničko sa hrišćanstvom. Stari Zavet pod pretnjom smrti zabranjuje astrologiju, magiju, gatanje. Tome u hrišćanstvu nema mesta. Sfera okultnih nauka se odnosi na paganizam, i zato za nas nijedan astrolog sa njegovim predskazanjima ne može da bude autoritet.

Za hrišćane je najveći autoritet Gospod Isus Hristos, Koji je rekao: “O tom danu ili času niko ne zna, ni Angeli nebeski, ni Sin, već samo Otac” (Jevandjelje od Marka, 13:32). Znači ne možemo da predskažemo kada će nastupiti kraj sveta zato što je to u vlasti Oca Našeg Nebeskog, i to nije moguće zaključiti ni iz kakvih pojava vidljivog i nevidljivog sveta.

- Ali čak su i u Svetom Pismu naznačeni neki znaci kraja sveta: Jevandjelje će biti propovedano svima, zacariće se antihrist i svi će mu se pokloniti, pojaviće se lažni proroci sa Hristovim Imenom na usnama, nastupiće ratovi, glad, poplave …Zbog čega ne možemo na ovo da se oslonimo?

- Možemo na to da se oslonimo, ali samo kao na znake jer je Gospod rekao da kada se na drveću pojave listovi blizu je leto.

Černobil i druge katastrofe su samo pojedinačni znaci, koji ne čine kompletnu sliku. I oni nas dovode do spoznaje da se možda nalazimo u poslednjoj fazi postojanja sveta. Ali to ne znači da je već nastupio poslednji dan.

- Pravoslavni Svetitelj Serafim Sarovski je takodje predskazao vreme kraja sveta. Kada on predje iz Sarova u Divjejevo, otvoriće se “četvoro moštiju” i on će biti medju njima, “tada će uskoro nastati kraj sveta”. A on je već u Divjejevu!

- Otvaranje moštiju podvižnica mati Aleksandre i drugih osnovateljica manastira je takodje znak kraja. Ali mi treba da shvatimo da su i sveti pa čak i Baćuška Serafim mogli da pogreše. To nipošto ne podriva njihov autoritet. Ali samo je Gospod Isus bio Bogočovek, a sveti su – samo ljudi. I mnogi su mogli da pogreše u odgovorima koje zna samo Gospod. Čak štaviše, Baćuška Serafim nije ni naveo datume kraja.

Medjutim svi ti znaci kraja mogu za nas da budu znak da se okrenemo ka sebi.
Znam recimo da je bila anketa javnog mnjenja. Razne ljude su pitali: “Šta ćete raditi ako nastupi kraj sveta?”. Većina njih su rekli da će piti, šetati, veseliti se. Uopšteno govoreći nasladjivaće se poslednjim danima života. I niko nije rekao da će se zamisliti nad svojim životom, pokajati za grehe, i potruditi da poslednje dane proživi drugačije.

- A da li hrišćani treba da se raduju približavanju kraja ili da ga se boje?

- Nema razloga za strah! Znamo iz Jevandjelja da će to biti uništenje ovog čemernog života i početak novog. Pri čemu će to za pravednike biti srećan i blažen život sa Bogom. Čemu tu strah?

Iz celog hrišćanskog učenja sledi da treba da živimo svaki dan tako kao da je on za nas poslednji. I svaki dan treba da budemo spremni da damo odgovor za svoja dobra i loša dela pred Bogom. U tome je smisao hrišćanskog filozofiranja o kraju sveta.

Gospod je upozorio da će biti tako velika nevolja, kakve nije bilo od samog nastanka sveta (ratovi, bratoubistva, bolesti…) i On se nada da će videti hrabrost verujućih. Ali Gospod će sačuvati verujuće zbog njihove vere.
Kada se čovek radja majka se muči, ali se potom raduje jer je novi čovek došao na svet. Tako je i ovde: prelazak iz ovog sveta povredjenog grehom ka novom životu u kome neće biti ništa nečisto biće praćen nevoljama. I ako ih pretrpimo – a hrišćanstvo uči trpljenju i smirenju – zadobićemo nešto što čak ne možemo ni da zamislimo u ovom životu.

- Ali mi smo slabi, grešni i nikako ne možemo da izadjemo na kraj sa situacijama u ovom životu. Da li to znači da nećemo videti spasenje?

- U Pismu je rečeno da će se spasti svako ko prizove Ime Gospodnje. Ponekad možemo da čujemo: “Ja sam pijanica, bludnik, ni za šta nisam sposoban…”. I tu nema ni vere, ni molitve i čovek gine za budući život. A ako kaže: “Ja sam ništavan Gospode spasi me! Ti možeš da me spaseš!” – Bog pomaže takvom čoveku. To mogu da potvrdim na osnovu svog iskustva.

- Oče Igore, a kako se odnositi prema tome kada nas pozivaju da se kajemo u odredjeno vreme, naprimer, pred kraj sveta? Koliko su ti ljudi u pravu?

- U nekom stepenu. Ali tu nije u pitanju konkretan datum. Svaki čovek na kraju svakog dana osvrnuvši se i proanaliziravši svoje postupke treba da se pokaje pred Gospodom.

Medjutim da biste pozivali na pokajanje, treba za to imati pravo. Naprimer ja sam sveštenik i deo mojih svešteničkih obaveza je da propovedam, svedočim o istini vere i da pozivam ljude na spasenje. Čovek koji nema čin treba najpre da počne od sebe – da poziva sebe na pokajanje i da se pokaje. Može se viknuti: “Pokajte se! – i otići piti votku.

Sveti Oci su smatrali: pokaj se sam i videvši tvoje pokajanje, hiljade drugih će se spasti.