MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

U 25-om broju «Vere» za prošlu godinu izašao je intervju sa arhimandritom Trifonom (Plotnikovim) o njegovim utiscima sa putovanja na Svetu Goru. To je u nekom smislu bio pokušaj da se uporedi život na Svetoj Gori i u jednom od severnih ruskih manastira – Antonijevo-Sijskom. Ali ono što vidi poklonik je samo pogled spolja. Da biste što bolje shvatili unutrašnji život Svetogoraca, objavljujemo dva intervjua sa ljudima koji taj život poznaju «iznutra». Prvi intervju je redakciji ljubazno poslao arhimandrit Trifon, koji je na Svetoj Gori razgovarao sa poslušnikom (danas je on verovatno već primio postrig) Vatopoedskog manastira Aleksejem. Drugi je sa srpskim piscem Pavletom Rakom koji je vodio naš dopisnik iz Sankt-Petersburga Ljudmila Iljunina.

Poslušnik Aleksej je jedini Rus u grčkom manastiru Vatoped. I bilo je logično da on bude naš vodič po manastiru te sam iskoristio mogućnost da ga detaljnije pitam o nekim stranama života na Svetoj Gori.

- Svaki manastir na Svetoj Gori, kako sam se uverio, ima neki svoj neponovljivi izgled: svaki ima svoju istoriju, tradicju, svetinje. Šta je karakteristično za Vatoped?

- Za naš manastir se može reći da se na poseban način nalazi pod zaštitom Majke Božije. Naša glavna crkva je posvećena Blagovestima, i kod nas se čuva jedinstvena relikvija, sačuvana još od ovozemaljskog života Presvete Bogorodice – a to je Njen pojas. Sedam ikona Presvete Bogorodice, koje se nalaze u manastiru, su se na ovaj ili onaj način proslavile po čudima. Iza Prestola naše saborne crkve nalazi se Ktirorska ikona Majke Božije, pred kojom se služi posebna služba svakog utorka. Ikona se na velike praznike iznosi u centralni deo crkve.

- S čime je povezano takvo poštovanje upravo te ikone?

- Njena istorija počinje iz davnih vekova. Naš manastir je jedan od najstarijih na Svetoj Gori. Prvo pismeno pominjanje Vatopeda je bilo dve godine pre krštenja Rusije: na dokumentima protata (svetogorska uprava – arh. Trifon) za 985 godinu stoji potpis igumana Nikolaja. Ali njegova istorija je još i starija, još za vreme cara Konstantina ovde se nalazio stari hrišćanski hram, za šta postoji i potvrda – arheolozi su ispod temelja našeg hrama pronašli temelje predjašnjeg.

Crkva je bila razrušena u vreme Julijane Odstupnice i ponovo izgradjena za vreme Teodosije u čast spasenja njegnog sina od brodoloma, a budućeg cara Arkadija. Saputnici su ga pronašli potpuno nepovredjenog, dok je mirno spavao pod žbunom na obali. Odatle i potiče ime manastira: na grčkom «vatos» - je grm, a «pedion» - dete.

Istorija manastira počinje od tada kada su trojica bogate braće kneževskog porekla – Nikolaj, Atanasije i Antonije iz vizantsijskog grada Andrianopolja, odlučili da postanu monasi, i došli su na Svetu Goru kod sv.Atanasija u lavru. Svaki od njih je doneo po tri hiljade zlatnika, želeći da to priloži manastiru. Ali sveti Atanasije im je rekao da je Božija volja da idu i obnove manastir Vatoped. Jedan od braće, očigledno Nikolaj, je tamo bio iguman što se vidi po potpisu na dokumentu iz 985 godine.

Prema predanju, manastir je u jednom od čestih naleta pirata bio potpuno razoren, ali je jedan od monaha – jerodjakon Sava – uspeo da sakrije dve njegove glavne svetinje: ikonu Majke Božije i krst cara Konstantina. Sakrio ih je u osušenom bunaru, zapalio pred njima sveću, zatvorio bunar i potom su ga pirati odveli na ostrvo Krit, koji je tada bio okupiran od strane Arapa (pirati su uglavnom bili Arapi). Bio je zarobljen oko 70 godina. Vratio se nazad već u dubokoj starosti i video da je manastir obnovljen i da je tu nova bratija. Vratio se nekako u vreme kada su tu bila trojica braće-ktitora – to je bilo krajem X veka. Upitao ih je da li znaju za svetinje koje se tu čuvaju, a braća su odgovorili da ne znaju. Sava je pronašao bunar, otvorio ga i svi su ugledali čudo: na dnu su stajali ikona i krst u istom tom položaju kako ih je i ostavio, a pred njima je gorela sveća, koju je prepodobni upalio pre 70 godina. Kao uspomena na to čudo u našem oltaru se nalazi veliki srebrni čirak na kome je iskovana slika tog dogadjaja, i gori sveća koja se ne gasi, prekriva se voskom, a negde u osnovi čiraka se čuva i ostatak te iste sveće. Kao što sam već rekao u znak sećanja na taj dogadjaj u sabornoj crkvi se svakog utorka služi Liturgija.



- Primetio sam da ikone celivate sa klobucima ...

- Mi poslušnici skidamo pokrivala za glavu kada celivamo sve ikone. Monasi celivaju ikone sa klobucima na glavama, a skidaju ih samo kada celivaju čudotvorne ikone, i mošti. Ako je u pitanju skufejka, nju svi skidaju.

- Da li je u manastiru bilo otaca koji su kasnije bili proslavljeni kao svetitelji?

- 45 Svetitelja Pravoslavne Crkve su na ovaj ili onaj način povezani sa Vatopedom. Naprimer, prepodobni Maksim Grk je ovde proživeo 10 godina, a potom je bila Božija volja da ode u Rusiju, gde je pošao putem ispovedništva. Kao što je poznato, prepodobni Sava Srpski, je primivši postrig u ruskom manastiru, prešao ovde i proživeo u Vatopedu od svoje 17 do 27 godine. A potom je ovde došao i njegov otac – prepodobni Simeon, bivši vladika Srbin Stefan, i oni su se ovde podvizavali jedno vreme. A potom su uzevši blagoslov igumana i Vizantijskog cara dobili teritoriju današnjeg Hilandara (to je bila jedna od vatopedskih kelija) i tamo osnovali srpski manastir. Od tada je naš manastir na poseban način povezan sa Hilandarom.

- Kako se to vidi?

- Na Svetoj Gori postoji posebna tradicija manastira-pobratima, kada na prestoni praznik jednog manastira dolazi iguman drugog da služi i obratno. Na naš prestoni praznik Blagovesti dolazi Hilandarski iguman (trenutno dolazi njegov predstavnik jer je iguman već star), i njega pominju na jektenijama kao trenutnog igumana. Isto se dešava na praznik Vavedenja u hram Presvete Bogorodice, kada naš iguman odlazi u Hilandar. Na Svetoj Gori je prihvaćeno da ukoliko iguman nekog svetogorskog manastira dolazi u goste u drugi manastir, njega već pominju na službi.

- U svetogorskim manastirima se u delu crkve ispred ikonostasa s desne strane nalazi nešto slično arhijerejskom mestu, katedri, medjutim njega ponekad zauzima iguman ...

- Da, po ovdašnjoj tradiciji, u vreme prestolnih i dvanaest Gospodnjih praznika, igumani oblače arhijerejsku mantiju i izlaze na tu katedru. Naši igumani imaju niz arhijerejskih privilegija, i to ne samo na liturgijskom planu, već i po planu vlasti. Stvar je u tome da svetogorski manastiri (čak štaviše moguće je da su zbog toga i preživeli i sačuvali mnoge tradicije) imaju veoma široku autonomiju to jest jurisdikcija Vaseljenskog Patrijarha se odnosi samo na nekoliko opštih pitanja: veronauke i nekih krupnih promena u manastirskom životu. Evo naprimer naš manastir je tek 1990 godine postao opštežiće. Pre toga tokom mnogih vekova je kao i mnogi drugi manastiri na Svetoj Gori bio idioritmički. Slična pitanja se rešavaju sa blagoslovnom Patrijarha, dok unutrašnja pitanja čak i pitanje hirotonije rešava iguman – on prosto bira kandidata i zove vladiku da to uradi.

- Primetio sam da iguman Jefrem daje mnoge pouke pozavršetku Bogosluženja i za trpezom ...

- Da, on objašnjava po jevandjelskim tumašenjima. Stvar je u tome što je naš iguman učenik starca Josifa, koji živi pored manastira. A starac obično dolazi kod nas dva puta nedeljno na zajednička monaška okupljanja i poučava nas, ali ne knjiškim, već živim rečima iz svog duhovnog iskustva, a mi tome pridajemo veliki značaj. Iako starac ima samo osnovno obrazovanje i sada ima 80 godina on govori kao profesor, i bez podsetnika. Autor je 14 knjiga. Nedavno je u Rusiji izašlo žitije starca Josifa Isihasta – to je on napisao knjigu o svom učitelju.

- Recite nam nešto detaljnije o tome.

- Većina starije bratije iz Vatopeda je prešlo ovde iz «Novog skita» Rodjenja Presvete Bogorodice, koji se nalazi blizu svetogorskog manastira Svetog Pavla. Tamo, u Novom skitu se upokojio starac Josif Isihast. Naslednik njegove kelije je postao naš starac Josif, i naš iguman Jefrem je tamo primio monaštvo i prvo vreme je nosio poslušanje kod njega. Vi ste možda čuli za poznatog grčkog prozorljivog starca Porfirija? On je iako se nije lično poznavao sa našim starcem Josifom rekao mu da je Božija volja da ide i obnovi manastir Vatoped – tako se i desilo. Naš jeromonah Jefrem je u 34. godini po poslušanju starcu postao iguman Vatopeda.

- U kom smislu da «obnovi»? Da li je Vatoped bio razoren?

- Ne, Vatoped je bio u duhovnom nazadovanju, a i u materijalnom: zgrade su bile stare, a unikatne freske makedonske škole iz XIV veka pocrnele. Ovde je bila druga bratija, uglavnom starci, koji su živeli po svom tipiku, svakodnevnih službi u crkvi nije bilo, kao ni zajedničkih trpeza. Ovde je bila zastupljena idioritmija, to jest svako je živeo sam za sebe. Idioritmija je nastala u vreme turskog jarma, i ona pruža mogućnost onima koji žele da se podvizavaju da to čine još strožije, dok onima koji to ne žele ostavlja mogućnost nerada. Za 14 godina je sprovedeno mnogo radova, i mnogo toga je obnovljeno. Danas je Vatoped podignut kako na duhovnom planu tako i na svim ostalim planovima. Poznajem tačno i situaciju i u ruskim i grčkim manastirima. I zato smatram da je Vatoped jedan od najboljih manastira i to ne samo na Svetoj Gori, već možda i u celoj Pravoslavnoj Crkvi. Naš manastir je jedan od najmnogobrojnijih: u njemu živi 92-94 ljudi. Bratija je mlada, obrazovana a i mnogonacionalna, ali nema nikakvih problema. Polovina monaha su Grci-Kiprani. To je tradicija u pitanju – stvar je u tome što je starac Josif Kipranin, a i sam iguman Jefrem je sa Kipra. Ima Grka, 12 Rumuna, dva Francuza, jedan Brazilac, Amerikanac, Srbin, ja sam – Rus, a došao je i još jedan poslušnik iz Gruzije ...

- A kako ste se vi našli ovde?

- Učio sam najpre u Moskovskim duhovnim školama, a potom sam upućen da studiram u Atinu na bogoslovskom fakultetu. Još za vreme studija često sam dolazio na Svetu Goru, boravio u Vatopedu u vreme raspusta i praznika. I već sam rekao da je izbor pao upravo na taj manastir.

- Na Svetoj Gori se nalazi čitav niz manastira, skitova, kelija. Kakva je njihova jerarhija?

- Danas na Svetoj Gori ima 20 manastira i prema ustavu Svete Gore ne može ih više ni biti. I zato je nemoguće naprimer pretvaranje skita u manastir ili formiranje novog manastira – teritorija Atonskog poluostrva je već podeljena izmedju manastira. Šta je to skit? – tradicionalno to je skup kelija (svaka ima svoju crkvu gde se služi Liturgija), koje objedinjuje saborna crkva. U njemu se služi služba subotom, nedeljom i na velike praznike. Iguman ne postoji, već se jednom godišnje bira predstavnik tih kelija – dikeos («časni otac»), koji rešaa neka zajednička pitanja pa tako i pitanje primanja poklonika. Postoje i opštežiteljni skitovi, slični našem Andrejevskom skitu ili rumunskom skitu Jovana Preteče, - oni se po svojoj organizaciji skoro ni po čemu ne razlikuju od opštežiteljnih manastira, samo po statusu su potčinjeni nekom od manastira.



- Kako se u Vatopedu služe Bogosluženja?

- ...U našoj sabornoj crkvi službe se služe na neki praznik i utorkom u čast Ktirorske ikone Majke Božije. Polunoćnica, jutrenje i prvi čas se služe u sabornoj crkvi zajedno, a potom se sveštenik, crkvenjak i deo bratije razilazi i u paraklisima (malim hramovima – arh. Trifon) služe se treći i šesti čas i Liturgija. Potom se okupljaju na zajedničku trpezu. To je dobro jer tako jeromonasi mogu i češće da služe i više da pominju. Drugim danima se po malim manastirskim hramovima služi 5-7 Liturgija.

- U koliko sati počinju službe kod vas?

- U svim manastirima službe počinju u različito vreme. Kod nas radnim danom službe počinju u 4 sata ujutru po grčkom vremenu – prvi čas, potom drugi časovi i Liturgija. Nedeljom, kada je neki polijelejni praznik, služba počinje ranije u tri sata, pošto je duža. U zimsko vreme večenja služba počinje u tri sata, a leti kada je dan već dug – u četiri, pola pet. Potom se služi deveti čas, večernja, trpeza, a dalje – povečerje u crkvi, i bratija se razilaze po kelijama.

- Da izvrše kelejno pravilo?

- Da, ono je kod nas uveče, a u nekim manastirima ujutru, sat pre početka Bogosluženja. Naše molitveno pravilo je – 1200 Isusovih molitvi sa krsnim znakom. Kod nas se ne prave zemni pokloni kao u Rusiji, i pravilo se čita brzo, jer podržavamo tradiciju starca Josifa Isihasta i čita se kratka varijanta molitve: «Gospode Isuse Hriste pomiluj me». Opšte svetogorsko pravilo su brojanice i 100-200 zemnih poklona.

- Da li se u Grčkoj slavi praznik Pokrova? Čuo sam da se ne slavi.

- Slavi se, samo se ne služi polijelej, i služba je manje praznična. Kod nas u Rusiji se Pokrov od vremena Andreja Bogoljubskog posebno poštuje. Ali van Svete Gore, u Grčkoj, praznik Pokrova je bio prebačen na drugi dan, u čast spasenja Grčke od okupacije za vreme rata, i taj dan oslobodjenja su oni spojili sa praznikom Pokrova.

- Još jedno pitanje koje ne može a da ne uznemiri pravoslavne u Rusiji. Da li vas smućuje to što Evropska Unija finansirajući Svetu Goru zahteva promenu avvatona, to jest pristupa žena na ovu za njih tradicionalnu nedostupnu teritoriju?

- Da, današnji manastiri praktično nemaju sredstava za obnavljanje. Ali Evropa ne izdvaja novac samo za svetogorske manastire. Grčka je turistička zemlja i ne raspolaže sredstvima za restauraciju tako velikog broja spomenika. Tako da se većina spomenika u Grčkoj obnavlja novcem Evropske Unije, pa čak i putevi. I zato se ne sme tvrditi da upravo nas žele da «kupe», ne to je uobičajena stvar. U Rusiji kažu da je trenutno na Svetoj Gori nazadovanje, svuda je modernizacija, sve je kupljeno. A u stvari nazadovanje je na Svetoj Gori bilo od 30-ih do 70-ih godina XX veka, kada su svetogorski manastiri praktično opusteli, ovde su živeli samo straci, sve zgrade su oronule, a sve kelije opustele. A poslednjih decenija se na Svetoj Gori dešava neki preporod, došli su novi monasi, obnovilo se opštežiteljstvo u svim manastirima, (do 90-ih godina više od polovine su bili idioritmički). I zato smatram da su reči o nazadovanju neka vrsta histerije od strane zilota. Svetogorski ziloti, koji žive u manastiru Esfigmen, za to krive Patrijarha Vartolomeja ... On se možda ne svidja mnogim Svetogorcima, medjutim očevi smatraju da se bez arhijereja ne može. Ovde se više uvažava institucija Vaseljenske Patrijaršije, nego pojedinačna ličnost.

- Zahvaljujem vam za razgovor.