MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

o.Gavrilo Čoveku koji strada zbog grižnje usled svoga greha nije važno preko koga će se osloboditi tog tereta. Samo da što pre ispovedi svoj greh i dobije olakšanje.

Vrlo je važno pojasniti da na ispovest ne idemo zbog razgovora. Važno je razlikovati ispovest od duhovnog razgovora, i bolje je da se obavljaju odvojeno jedno od drugog. Zato što razgovor može da raseje, rashladi onoga koji se kaje, uvuče ga u bogoslovski spor, oslabi osećaj pokajanja. Ispovest nije razgovor o nedostacima i sumnjama, dvoumljenjima, to nije „pobožni običaj“. To je goruće kajanje srca, žeđ za očišćenjem, umiranje za greh i oživljavanje za svetost.
Za onoga ko se kaje važan postupak je ispitavanje svoga srca. Za to su neophodni dani pripreme za Svetu Tajnu ispovesti. „Videti svoje grehe u njihovoj veličini i svoj sramoti, to je dar Božji“, govorio je sveti pravedni Jovan Kronštatski. Ali obično ljudi razmišljaju ovako: „ništa posebno“, „kao kod svih“, „samo sitni grehovi“, „nisam ukrao, nisam ubio“ – takav je obično početak ispovesti.

A samoljublje, okorelost, čovekougađanje, slabost vere i ljubavi, lenjost - zar to nije greh? Zar možemo reći da smo bezgrešni? Da smo dostigli blagost, negnevljivost i smirenost? Ako ne, u čemu se onda sadrži naše hrišćanstvo? Čime objasniti našu samouverenost za vreme ispovesti ako ne okorelošću.

Na kraju pokajanja je osećaj lakoće, čistote, radosti, kada je greh postao težak i nemoguć kao što je pre bila daleka ta radost. Eto, o tome mašta svaki čovek. Pritom, on je spreman odmah sve da da samo da se taj teret „svali s njegovih leđa“. I ne samo da je spreman, već i radi sve što mu padne napamet. No često ti pokušaji ostaju beskorisni. Zato što postoji samo jedan put ka olakšanju – pokajanje. I upravo taj put predlaže Crkva. Od čoveka se traži samo jedno – da savlada psihološke prepreke, reši se i krene…

Prevod s ruskog: Mila Mišić, 2. 11. 2011.

Aleksandra Saška Gordić Pomaže Bog, blagoslovite oče Gavrilo. Ne znam da li se išta može opisati i porediti kao kad se čovijek iskreno pokaje i ispovidi, kao da ti kamen padne sa srca i duše. Samo iskreno kajanje i iskrena ispovjest, mogu da spasu dušu i čovijeka.


Saša Lazić Pitali jednom jednog iskusnog starca svetogorca, starče koji je greh najveći, da li ubistvo, samoubistvo ili ?? A on odgovori: neispovjeđeni !!! Znači nema grijeha koji se ne može ispovidit ako se čovjek srcem pokaje i iskreno bez okolišanja ispovidi ma šta to god bilo...a ako se ne pokaje i ne ispovidi i najmanji greh postaje teret koji sa vremenom sve više u čovjeku jača i širi korijenje...


Danijel Bobar Meni je odmah pala na pamet ona izjava: "Hvala ti Gospode sto nisam kao drugi", umjesto da stavimo u dane posta prst na celo i dobro promislimo o tome ko smo, sta smo i sta smo radili do tog trenutka!!!

Joka Lakic Ex Sailovic nazalost..mnogima upravo taj "prvi" korak nedostaje...Da savladaju sopstveni ego i priznaju da je lakse i bolje kad se ponize!!( pred Gospodom, naravno)...Ali, dace Bog.....!



Ignjat Stanojevic kad bi mi prestali da se ogovaramo jedne druge vise bi bilo ljubavi medju ljudima. pocevsi od sebe, izbjegavajuci neke price.



Dunja Neda Bože daj nam uvek krotost,poniznost,razum i nezaboravnost,pa da iskreno pristupimo ispovesti pa da čistog srca stanemo pred Svetu čašu,amin.Bože daj! Hvala Oče.Slava Bogu!



Slavica Radjevic NIsta ne moze na brzinu,i duhovno sazrevanje je vremenski period,ucenje,slusanje,pokoravanje,pokajanje, uspostavljanje duhovne ravnoteze,najteze je ispovediti se prvi put,jer nama su nasi gresi najveci!Boze mili,pomozi svima pa i meni gresnoj1


Milovan Simeunovic ja sam 10.10 2009 pao u nesvest posle toga sam imao jak potres Mozga a pre toga od svoje 15 godine sam bolovao od teskih Depresija razmisljanja o samoubistvu je bilo mnogo, Hodza i Hadzija sam sa Roditeljima dosta obisao pa Njemackoj , Austriji i BiH ali nema nigdje Spasenja , a posto su u familiji bili za vreme tog Komunizma mnogi zaludeni pa naravno i mi Crkva se slabo posecala, tako da smo svugde bili samo tu ne , pa sam nakon te duge i teske bolesti najzad poceo 23.12.2009 god prvi put da Postim i da se ispovedam 04.2010 u Manastiru Sv. Vasilija Ostroskoga u Bijeljini dje posle Ispovesti izlazim potpuno zdrav . Slava Bogu...

Dusica Zivojinovic Slava Bogu, Koji uvek hoce da se svi ljudi spase! Sveti oci kazu, da je sveta tajna pokajanja i ispovesti, velika kao i Sveta tajna Krstenja, a nekada i veca, jer se tako oslobadjamo od uciinjenog greha. Kada pocnemo da se molimo Bogu, cesto i iskreno, onda osetimo svoju gresnost, i zelju da se oslobodimo grehova koje smo ucinili i koje cinimo. Vidimo da su oni(gresi nasi) prepreka, do Boga i do naseg spasenja. Ko se ispoveda prvi put, mislim da je najbolje da zapise svoje grehe i da procita svesteniku, u supotnom pola ce zaboraviti. Slava i Hvala Svemilostivome Bogu, jer posle prve Ispovesti(ko se iskreno i ne sakrije nista, pa makar bilo i mnogo sramno), osecamo se kao novorodjeni, cisti i nezlobivi!

Mis Zuzi A šta se desi kada sveštenik bukvalno prepriča vašu ispovijest u besjedi nakon liturgije i svi koji vas poznaju, jer ste redovni u crkvi, znaju tačno da je o vama riječ? A sve to jer je njegova sujeta povrijeđena? Radovaće me ako bi o. Gavrilo odgovorio na ovo pitanje?


Dragica Mamić Pomaže Bog oče Gavrilo,blagoslovite! Da bi pristupili ispovijedanju, potrebno je neko vreme provesti uzdižući se duhovno, kroz dušekorisne razgovore, i prikladnu pravoslavnu literaturu,kako bi mogli na pravilan način sagledati naše grijehe kojih ima mnogo, bez obzira koliko dobro mišljenje imamo o sebi.Samo ako iskreno dođemo do pokajanja za učinjene grijehe nadajmo se da ćemo dušu našu, očišćenu osloboditi tereta i radosno približiti Gospodu.U samom trajanju ispovijesti pred sveštenikom bi trebalo, da kratko i jasno iznesemo ono zašto tražimo oproštaj , iznoseći suštinu grijeha kako bi sveštenik sagledao naš problem i pristupio Svetoj tajni.Ispovijedanje nikad ne bi smjelo biti formalizam, bez istinskog pokajanja,niti predugo razmišljanje da li smo grešni ,a pogotovo pravdanje pred sveštenikom koje često godi našoj sujeti...

Jelena Mirkovic Puletic hvala Oce



Ljubomir Ilic da



LJiljana Botić Vilotić Pomaže Bog oče Gavrilo !Pokajanje je naše spasenje.Pročitali smo to i u Svetom Pismu kada Gospod reče bludnici : Sve ti je oprošteno ,idi i više ne griješi .Znači šta je bitno kada se iskreno pokajemo da ne ponavljamo taj grijeh .Starac Siluan je rekao: Nije strašno pasti ,nego je strašno ostajati u tom blatu ,kada padnete odmah ustanite i uzdajte se u Milost Gospoda. Gospode oprosti mi sagrešenja moja učinjena mislima, željom i djelom. Amin.



(ova tema ima 11102 poseta )