MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ovu viziju je zapisao Patrijarh Filotej Kokinos, letopisac svetog Grigorija Palame. Takođe, nju je ponovio jeromonah Atanasije iz Parosa u životopisu svetog Grigorija Palame

U Velikoj lavri Svetog Atanasija na Svetoj Gori živeo je asketa, savršen u svom podvigu. Provodio je vreme u samoći i molitvi; ovog isihastu niko nije ni video ni čuo, osim jednog ili dva monaha. Jednom je ovaj podvižnik imao želju da mu Bog otkrije stanje svetog Grigorija Palame, gde je i sa kim je ovaj sveti izabranik Božiji. Posle dužeg vremena i danonoćnih molitvi Bogu imao je sledeću viziju. 

Isihasti je izgledalo da se nalazi u Konstantinopolju, u velikoj i prelepoj crkvi Premudrosti Božije (Aja Sofiji), iako on u svom životu nikada nije video niti ovu crkvu niti Konstantinopolj. U centru crkve je video zasedanje Svetog Sabora. Među prisutnim Ocima prepoznao je velikog Atanasija, Vasilija i Grigorija, Jovana Zlatoustog, Grigorija Niskog, mudrog Kirila, i puno svetih bogoslova. Dok je njihova diskusija trajala, pobožni isihasta je pokušao da čuje o čemu razgovaraju, ali nije uspeo. Izgledalo je da se razgovor približava kraju. Onda je konačno čuo da su svi jednoglasno proklamovali: „Ne možemo da glasamo ili odobrimo sadašnju odluku bez Grigorija, jerarha Solunskog“. 
Odmah zatim jedan sveštenoslužitelj otišao je da pozove jerarha. Ubrzo se vratio i rekao da ne može da mu se približi i razgovara sa Njim, jer je jerarh stajao pored Carevog trona i lično razgovarao sa Carem. Teolozi su ponovo zapovedili svešteniku da se vrati i da čeka pogodnu priliku da mu se obrati. Kada je uspeo da razgovara sa njim, rekao mu je: „Sabor ne može da odobri svoju odluku bez Vašeg prisustva“.

Čim je jerarh čuo ove reči otišao je na zasedanje Sabora. Oni koji su uspeli da vide svetog Grigorija, ustali su i dočekali ga. Onda je on doveden da sedne među njih na glavno mesto, zajedno sa svetim Vasilijem Velikim, Jovanom Zlatoustim i Grigorijem Velikim. Svetac je glasao i time odobrio njihovu odluku.     

Na opštu slavu Crkve Hristove, rasprava se odnosila na učenje koje su Sveti Oci učili u ranijim godinama Hrišćanstva. U potpunosti su istaknuli da su ova učenja tačno formulisana. Tada su potvrdili da je sveti Grigorije Palama, inspirisan Svetim Duhom, marljivo sakupio njihove zapise, proučio ih i odlično ih objasnio, uspešno se boreći i posramljujući nove jeresi. Zatim, zajednički i individualno, dugo su mu ukazivali poštovanje. Na kraju su svi ustali sa svojih mesta i Sabor je završio svoje zasedanje. 

Sada na nebesima, On se raduje sa saborom blagoslovenih, jer je bio krotak, živi u zemlji koju krotki nasleđuju.
(Pohvale sv. Grigoriji Palami u drugu nedelju Velikog posta, glas prvi) 

Ti sada slaviš Boga sa svetim bogoslovima pokraj trona Svemilostivog Boga, jer si bio njima jednak načinom života, o mudri Grigorije, jerarhu Solunski, slavo episkopska, ukrašen počašću visokog sveštenstva.
Iz „Stubova Pravoslavlja“, Skit Svetih Apostola, (str. 579-581)

Prevod s engleskog: Vladimir Srbljak
29. 12. 2011.

Izvor: http://www.johnsanidopoulos.com/2011/11/saint-gregory-palamas-and-heavenly.html