MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Na sledećem zasedanju Sabora SPC biće više reči o pojedinostima proslave 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta – nadam se da će arhijereji uzeti u obzir krizu i naći meru u ovoj proslavi jer teret obaveza pašće na crkvu, dok su drugi zauzeti ovozemaljskim stvarima

Danas treba prepoznati podvig savremenog hrišćanina, pogotovu u gradskoj sredini – taj podvig treba da bude oslobođen moralističkog, odnosno religijsko-kaznenog mentaliteta i prepoznat u raznovrsnosti vrline.

Napisane reči deo su besede kojom se vladika Jovan (Purić) obratio patrijarhu, arhijerejima, sveštenstvu, monaštvu i pastvi, primivši od patrijarha Irineja, kojeg je nasledio na tronu episkopa niških, arhijerejsko žezlo. U besedi izgovorenoj na ustoličenju u niškoj Sabornoj crkvi, pozvao je sveštenike da propovedaju i rečju i ličnim primerom, da u životu ispunjavaju jevanđelsku nauku, „pa makar nijedne reči ne kazali”.

Odlukom sa poslednjeg zasedanja Svetog arhijerejskog sabora, iguman manastira Ostrog i vikarni episkop dioklijski izabran je za vladiku niškog i na ovoj arhijerejskoj dužnosti je od avgusta prošle godine.

„Služba u Ostrogu me je, nadam se, pripremila za eparhijsku službu, koja je mnogo teža, sa više obaveza i odgovornosti. Tek treba sagledati službu u ovoj drevnoj i istorijskoj eparhiji. Svaki istinski rad prate iskušenja bez kojih nema spasenja. U tome se sastoji iskustvo i saznanje, ali i izazov i kreativnost”, kaže vladika Jovan.

U Nišu bi 2013. godine trebalo da bude organizovana velika proslava 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Kako se Eparhija niška priprema za proslavu tog važnog jubileja? Da li biste već sada mogli da opišete obim proslave?

Povodom proslave jubileja u Nišu pripreme su počele još ranije u samom gradu i na nivou pomesne crkve. Sveti arhijerejski sabor doneo je odluku o nivou te proslave. Osnovani su odbori koji rade na tome. Na nivou eparhije mi se pripremamo. Izdali smo monografiju „Ikona Hrista”, u pripremi je i monografija o Svetom caru Konstantinu. U toku je snimanje serije o Konstantinovom putu (nasleđu). Pokrenuli smo dva sajta, pored postojećeg – obnovljenog: o bogosluženju kao centru hrišćanske kulture i o Svetom Jovanu Zlatoustu. Organizuju se predavanja, konferencije (jedna je već bila u Nišu), povodom koje je objavljen zbornik radova. Takođe, organizovaćemo i izložbe ikona u saradnji sa Akademijom SPC i Hrišćanskim kulturnim centrom. Već je svima poznat Muzički edikt i Smotra horova duhovne muzike koja se već tradicionalno održava. U planu su dva naučna simpozijuma, kao i pokretanje niških pravoslavnih novina. Što se tiče samog svečarskog i prazničnog dela proslave javnost će biti blagovremeno obaveštena, posle sastanka odbora na nivou crkve. Takođe, na sledećem zasedanju Sabora SPC biće više reči o pojedinostima te proslave. Nadam se da će arhijereji uzeti u obzir ekonomsku krizu i naći meru u ovoj proslavi. Sve u svemu ovaj teret obaveza pašće na crkvu, dok su drugi zauzeti ovozemaljskim stvarima.

Do sada ste imali nekoliko sastanaka sa gradonačelnikom Niša Milošem Simonovićem, na kojima je, između ostalog, razgovarano i o gradnji novih crkava. Kakva je vaša dosadašnja saradnja sa gradskom upravom i koji su glavni ciljevi koje ste vi i gradonačelnik postavili u zajedničkom radu?

Sa gospodinom gradonačelnikom više puta sam se sreo. Potpisani su ugovori o saradnji oko izgradnje novih hramova u Nišu, gde bi trebalo još tri lokacije overiti potpisom, bar za početak. Usvojili smo na savetu plan i program proslave na nivou crkve, grada i univerziteta. Nadamo se da će povodom jubileja biti unapređeno školstvo: jednom gimnazijom u kojoj će biti zastupljen bogoslovski smer (hrišćanska kultura), kao i radom neke forme Bogoslovskog fakulteta i naučnog Instituta u Nišu. Zajednički cilj svih nas je da grad pripremi uslove za proslavu, a eparhija da daruje dušu kulturi naroda. Centralna proslava će biti tamo gde je donet edikt, kao što će se i u drugim mestima obeležiti ovaj praznik, kako na regionalnom, tako i na svetskom nivou. Mi proslavljamo rođenje, duhovno rođenje cara Konstantina, uz isticanje značaja carice Jelene.

Nišlijama ste održali veliki broj predavanja, a u crkvenim krugovima i među vernicima važite za vrsnog besednika. Kako ljudi danas prihvataju reči duhovnika? Slušaju li njegove pouke?

Za ovo kratko vreme služenja u Eparhiji niškoj primetio sam neverovatnu žeđ za jevanđeljskom naukom i veliku posećenost i zainteresovanost naroda za duhovnost. Narod upija svaku reč i želi da se oplemeni i utvrdi u veri i kulturi. Dakle, nije tačna tvrdnja o mentalitetu ovoga kraja. Treba imati u svemu nade i optimizma bez obzira na siromaštvo i slabu brigu centrale za ovaj deo države.

Kakvi su Srbi vernici? Grade se nove crkve i one su o velikim praznicima pune, ali većina nema baš naviku da redovno odlazi na liturgiju...

Svima nama je poznato da naš verujući narod nije dovoljno crkven. Zato smo mi najodgovorniji, kao i objektivne okolnosti u kojima se narod nalazi. Postoji razlika između pobožnih i religioznih ljudi. Ima krštenih ljudi koji, na žalost, ne primaju sveštenika. Mi kao narod smo crkva, kao jedan organizam koji se ostvaruje na Svetoj službi. Iz toga proizlazi organizacija. Onaj koji ne prihvata zajednicu kao crkvu, ne može se spasti kao pojedinac bez učešća u njoj. Da bi se sve ovo ostvarilo potrebno je vreme i strpljiv rad na novoj hristijanizaciji Srba. Uostalom, hrišćanstvo je uopšte mlado, tako da je pred nama ogroman rad i trud. Konkretno, potrebni su nam mnogo bolji misionari u Nišu, koji će se baviti savremenom misijom, kako unutrašnjom tako i spoljašnjom.

Da li je crkva dovoljno bliska mladima? Može li ona da im pruži odgovore na njihova pitanja i dileme koji se rađaju iz našeg, modernog vremena?

Crkva ima sve najvažnije odgovore na vapaje savremenog čoveka. Nadam se da možemo kroz darovite ljude da odgovorimo na sve izazove i dileme modernosti. Mi služimo Svetu službu u kojoj imamo sve odgovore na „prokleta” pitanja. Najvažnije je da imamo odgovor na problem smrti i zla, jer u liturgiji dobijamo lek besmrtnosti. Izlaženjem iz bogoslužbenog osveštanog vremena hrama naša svakodnevica je tako osmišljena kao liturgija posle liturgije.

Deset godina ste bili nastojatelj manastira Ostrog, jedne od svetinja Srpske pravoslavne crkve koja privlači veliki broj poklonika, vernika, ali i turista. Koja su najveća iskušenja sa kojima ste se nosili kao iguman jednog od najpoznatijih pravoslavnih manastira, svetinje koju godišnje, prema procenama, poseti oko 600.000 ljudi?

Jedno od najtežih poslušanja u crkvi je služba u velikim svetinjama, kao što je Ostrog. Po mom skromnom mišljenju najveće iskušenje je svođenje pokloništva na „verski turizam” ili na sami turizam, koji prati sujeverje. Svetinje treba da nas objedine, a ne da se materijalno koristi na slabljenje ljubavi.

Svake godine iznova čitamo priču u Bibliji o rođenju Hristosa i svake godine izvlačimo iz nje nove-stare pouke. Čitajući je i ovog Božića, šta naročito treba iz nje da zapamtimo, približimo srcu, živeći u ovom smutnom vremenu, dobu ekonomske krize, vremenu velikog pada moralnih i duhovnih vrednosti?

Suštinski treba prihvatiti svoju egzistenciju u svoj ranjivosti ne bežeći od nje; u kolevci Bogomladenca naći utehu. Svoju borbu na ličnom i svenarodnom planu oduhoviti na taj način što treba podneti nevolje, ispunjeni blagodaću Roždestva Hristovog. Jedino tako ćemo izbeći bes novo-stare „Irodove zlobe” koja je pratila i danas prati samog Bogomladenca i Njegovu crkvu. Ti i takvi neprijatelji hrišćanstva ne vole proslavljanje čovekovih sposobnosti, u kojima čovek može da bude bolji nego što jeste, i da zaista može da doživi mir i radost Božića. Kroz otvoreni prozor praznika ulazi Svetinja istinskog – večnog života, što je moja želja i za sve čitaoce „Politike”. Neka uđe blagoslov Božića u sva srca ljudi verujućih i onih ljudi dobre volje.

----------------------------------------------

Smanjiti slavske troškove, okrenuti se duhovnosti

Dolazak velikih crkvenih praznika neminovno nam nameće i temu „komercijalizacije vere”. Da li je potrošačko društvo i materijalizam zahvatilo i našu veru? Ima li ga i u našoj crkvi?

Čovekovu sposobnost za praznik prate iskušenja „praznovanja” samo u jelu i piću, baš zato što je ekonomska kriza, trebalo bi smanjiti tu potrošnju za slave, i okrenuti se osmišljenju ljudskog tereta i bola na duhovan način. U tom smislu pokrenuli smo brigu o najugroženijima u eparhiji (osnivanje narodnih kuhinja). Pri svemu je najvažnija molitva i sećanje na te ljude.

Jelena Čalija
objavljeno: 06.01.2012.

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Crkva-ima-odgovore-na-vapaje-savremenog-coveka.lt.html