MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Pitanje: Na koji način televizija šteti duhovnom životu?

Odgovor: Sveti Oci kažu da smrt ulazi kroz prozor, misleći na smrt duše koja proizilazi od greha, a koja ulazi u dušu kroz pet čula: vida, sluha, mirisa, dodira i ukusa. Zato je osnov teorije i prakse pravoslavnog podvižništva „urazumljavanje“ čula, tj. čula moraju biti pod kontrolom razuma i reči u širem smislu značenja. Npr. jedemo da živimo, a ne živimo da jedemo. Prvo je zadovoljenje biološke potrebe, a drugo je zadovoljenje želje, kojoj je cilj naslada. Sveti Jovan Bogoslov nam ukazuje u Prvoj sabornoj poslanici na tri jednostavna ali sadržajna pojma šta znači svet, tj. svetovni način razmišljanja, a koji sačinjavaju: pohota očiju, pohota telesna i nadmenost života. Danas televizija pokušava da bez ikakvog oklevanja prikazuje teme koje zadovoljavaju svetovni um, jer je većini ljudi dovoljno da vode svetovni život, što znači daleko od Boga i ispunjavanja njegovih zapovesti koje vode do osvećenja i oboženja. Oni daju prednost materijalnom nad duhovom, privremenom zadovoljenju čula umesto božanskoj večnosti i uživanju Božije blagodeti, a što je moguće još u ovom životu. Tako se na televiziji prikazuje sve što možete zadovoljiti ljudsku radoznalost (pohota očiju), a čiji je krajnji cilj odmor tela (pohota telesna), uživanje, naslada i čulno zadovoljstvo, a što na kraju dovodi do (nadmenosti života), arogancije, osećaja superiornosti, nametanja, otmice, zlostavljanja i na kraju ubistva bližnjih, što je krajnji stepen zadovoljenja sebične želje potčinjenja drugoga i dominacije nad njim. Zato se na televiziji uglavnom prikazuju emisije pune prostitucije, nasilja i kriminala. Otuda se čovekov um stalno kreće među prizorima zla i pokvarenosti, jer savremen čovek provodi puno vremena pred televizorom ili računarom priključenom na internet. Stalno prati razne nemoralne sadržaje i truje svoj um. Trovanje uma ga čini nesrećnim, jer se zatrovan um udaljava od Boga.

Pitanje: Zar televizija ima toliku moć?

Odgovor: Ima moć, jer savremeni čovek ima psihološku potrebu da se negde isprazni, a najlakši način za to je televizija. Vidite, pošto je televizor jeftin, kupiš ga sa malo novca i imaš bioskop u kući. I zato što savremeni ljudi nemaju potrebu za duhovnim životom, žele da se isprazne u ovim stvarima, tj. u pokretnoj slici. A pokretna slika koja se prikazuje na televiziji mnogo šteti ljudima. Šteta je veoma velika i menja um čoveka. Uništava savremenog čoveka. Većina ljudi danas gledaju loše filmove, npr. porno filmove, videokasete sa nemoralnim delima, pa se tako trujemo i uništavamo.

Pitanje: Kakav uticaj može da ima televizija na stvaranje kolektivne svesti?

Odgovor: Televizijom danas upravljaju svetski moćnici, a mračne sile je koriste za širenje globalizacije. Oni žele da svi ljudi budu istomišljenici. Vrše im ispiranje mozga, tako da crno vide kao belo i obrnuto, a sve po želji nadnacionalnih centara moći koji finansiraju televizijske kanale. Ukidanje moralnih vrednosti, koje se nameće preko televizije kao nova vrednost, vodi stalnom udaljavanju ljudi od njihovih duhovnih tradicija i nacionalnih ideala. Žele da ljudi pretvore u telo, da ne misle ništa duhovno. Danas, kao što vidite, većina emisija nema duhovni sadržaj koji ističe vrlinu i izgrađuje moral. Glumci su u većini slučaja idoli - uzori za druge, a ne glumci. Filmovi su otprilike isti u celom svetu. A to se sve radi da bi čoveka prestao da bude autentična ličnost. Ukidanje autentične ličnosti je slogan mračnih sila sveta.

Pitanje: Televizija dovodi čoveka do grešnog stanja?

Odgovor: Naravno da dovodi. Jer um pada u greh gledajući loše emisije. Veoma je lako savremenom čoveku da sedi u svojoj sobi i gleda sve grešne stvari koje mu um priželjkuje. I to ga u svakom slučaju podstiče da sprovede greh i u delo.

Pitanje: Televizija, znači, potpaljuje strasti?

Odgovor: Naravno da potpaljuje strasti. Posebno telesne strasti, i to previše. Podstiče čoveka, koji se zatim se odaje telesnim željama i strastima. A kao što znamo, moralna čistota je uslov za napredak u duhovnom životu. Ako čovek nema moralne čistote, ne može imati Božiju blagodat. To je nemoguće, šta god on radio. I ako ide u crkvu i ako se moli, ako ne teži moralnoj čistoti, ne koristi mu ništa. Kao da kopa rupu u vodi.
 
Pitanje: Zar televizija ne nudi jednu živu stvarnost i komunikaciju?

Odgovor: Da, današnja televizija nudi jednu živu grešnu stvarnost. Ako bi nudila živu duhovnu stvarnost, bila bi veoma dobro sredstvo za oduhovljavanje čoveka. Nažalost, teško je naći takve kanale koji prikazuju duhovni sadržaj. Ovde u Solunu postoji samo jedan takav kanal, TV kanal pod nazivom 4E, koji prikazuje duhovne teme i koristi ljudima. Ali on je jedan od stotinu, od hiljadu kanala.

Pitanje: Može li čovek da razluči, da gleda samo ono što je dobro?

Odgovor: Nažalost, ne postoji razlučivanje. Iako televizor ima jedno dugme kojim se uključuje i isključuje, kad ga čovek uključi ponaša se demonski. Demonska sila ga opseda i privlači, pa umesto da odgleda samo vesti, gleda i druge stvari i ostaje do kasno... Naznačavam da ni vesti ne bi trebalo da gleda. To je preporučivao blagopočivši starac Pajsije. Ni vesti! I Svetogorac sveti Siluan, koji se upokojio 1938. godine, kada nije bilo televizije već samo novina, rekao je da svako ko želi da zadobije molitvu, misleći na čistu srdačnu molitvu, ne bi trebalo da čita novine i časopise, zašto što to dovodi do rasejanosti uma pri molitvi. Šta bi rekao danas, da je živeo u veku mobilne televizije, ispunjene grešnim prizorima, i o njenom otežavajućem uticaju na nastojanje hrišćanina za zadobijanje čiste molitve? Prema svetom Siluanu, svaki molitvenik dobija u srcu od Boga informaciju o stanju u svetu i moli se sa bolom u srcu za ceo svet, bez potrebe da sluša ili gleda vesti. Danas postoje ljudi, supružnici, koji mi kažu da sede satima pred televizorom bez da razmene i jednu reč kao muž i žena. Neki gledaju pet sati, neki osam sati! Danas postoje deca koja, naročito kada je raspust, gledaju televiziju deset ili dvanaest sati! To je demonsko stanje. Umesto da gledaju dobre i korisne emisije, trpe štetu. Čak i Miki Maus, koga smo gledali kad smo bili mali, jeste sada demonizovan. Nije jednostavan. Ne prikazuje se altruizam, bratstvo, ljubav, kao što se prikazivalo nekada. Sada se prikazuju satanske osobine. Uče decu mržnji, zlopamćenju, ubistvu. Glavni junak dečijih filmova je onaj koji olako ubija druge
. 
Pitanje: Da li mislite da televizija može stvoriti novu religiju?

Odgovor: Ne stvara novu religiju, nego stvara novo grešno stanje. Čovek kao da je paralisan pred televizorom i ne može ništa da uradi. Naravno, kada greh zarobi ljudsko biće, čemu mnogo doprinosi televizija, čovek ne može da se seti Boga i da poželi da komunicira sa Bogom.

Pitanje: Možda naš stav prema televiziji podseća na verski stav?

Odgovor: Zaista je fanatičan, kao stav nekog ko veruje svim svojim bićem. Umesto veru, takav čovek svim svojim bićem voli televiziju. Zato danas postoje mobilni televizori koje ljudi nose svuda sa sobom, imaju ih u kolima, imaju ih u avionu. Znači, čovek stalno želi da nešto gleda, da vidi. To je velika strast. Čovek koji ne vidi Boga, ima znatiželju da gleda različite stvari.

Pitanje: Kako se to može izbeći?

Odgovor: Ako čovek zaista zadobije blagodat Svetoga Duha, onda on nema tu znatiželju. Ali mora živeti u Božijoj blagodati. To je danas teško, veoma teško.

Pitanje: Televizijski ekran je kao prozor ka jednoj prividnoj stvarnosti. Da bismo živeli duhovnu stvarnost, šta nam može biti prozor?

Odgovor: U principu trebamo pokušati pomoći ljudima da budu blizu Boga, da napreduju u duhovnom životu. Tako će moći, uz Božiju pomoć, da razluče šta treba da rade. Prvo je to. Drugo je pokušati uticati na stanje u društvu, da bi se osnovali televizijski kanali koji će imati duhovne temelje. Da Crkva krene da stvara televiziju koja će emitovati dobar program. Ovo je protivotrov za ovu duhovnu smrt koja proizilazi iz lošeg televizijskog programa. Trudimo se da ubedimo ljude i Crkvu. Na svu sreću, ovde u Solunu, kao što sam rekao, pomažemo i mi taj kanal 4E preko manifestacija koje organizujemo, preko beseda naših staraca (duhovnika), a i novčano koliko god smo u mogućnosti. Nastojimo da pomažemo taj kanal, zato što izgrađuje mnoge ljudske duše... Jer, nemoguće je danas reći ljudima da ne gledaju televiziju. To je kao da pokušavamo da srušimo zid gađajući ga jajima. U svakom slučaju, Crkva treba da se pokrene... Danas je, nažalost, takvo stanje u društvu da čovek ne može bez televizije. To je nemoguće. I ja, naravno, savetujem, kao što sam vam rekao, „izbaciti televizor iz kuće“. Neki kada to čuju, naročito porodice u kojima to zahtevaju deca, kažu „mi to ne možemo, hoćemo televizor“. I da ne bi došlo do svađe u porodici, zadržavaju televizor. Nažalost, danas ne samo da ne postoji kuća bez televiziora, nego televizor postoji u svakoj prostoriji. To je žalosno i dovodi do očajanja. Jedna kuća koja ima pet soba, ima i pet televizora.

Pitanje: Šta Crkva zauzvrat nudi čoveku umesto toga što mu nudi televizija?

Odgovor: Crkva treba da pokuša da ubedi svoju decu da izbegavaju greh. A kada stvarno sebe ubede da izbegavaju greh, tada izbegavaju i televizor. Zaboravio sam da vam kažem, jedan drugi praktičan način je da imaju televizor i video, pa da uzimaju samo dobre videokasete za  porodicu i decu. Da gledaju samo video. Da bi Crkva naučila ljude, odnosno da ljudi shvate da ne bi trebalo da imaju te satelitske antene preko kojih primaju nemoralne filmove, loš program. Tako bi se bar ublažilo zlo... Crkva bi trebalo da pokrene (duhovni) rat, da ubedi čoveka da ga televizija uništava. I vi veoma dobro činite što ste pokrenuli rat protiv lošeg televizijskog programa. Vi u suštini niste protiv televizije. Vi ste protiv loših emisija koje se daju na televiziji. Nažalost, danas je većinski deo programa lošeg sadržaja.

Pitanje: Možete li nam sad reći nekoliko reči o ljubavi i radosti koje nam nudi Crkva, a od čega nas odvlači televizija

Odgovor: Nažalost, danas čovek ne vodi pravilnu borbu. Zaboravio je plodove Svetog Duha, koji su kao što ste rekli: ljubav, radost, mir, blagost, dobrota i dugotrpljivost. Odlazi poput bludnog sina „u daleku zemlju“ i hrani se rogačima greha. Zato je samo Crkva naša jedina majka, naša jedina hraniteljka, naša jedini čamac za spasavanje. Kada se priključite Crkvi, svakako ćete uživati radosti Svetoga Duha. Čovek u suštini za njima čezne, ali često odabira pogrešan put da ih nađe. Zbog toga, vidite, kada istekne stara i dođe nova godina, šaljemo čestitke i želje poput „mnogo godina, sretna nova godina, sa srećnom…“, itd. Dakle, svi ljudi žude za srećom, ali je malo njih nalazi, jer je malo njih koji idu putem Crkve, putem Hrista, putem kojim su išli svetitelji naše Crkve, a koji su nam predali način života koji treba da sledimo.

Nada savremenog čoveka je u materijalnim dobrima, ali iako je okružen materijalnim dobrima nema radosti i sreće, jer je daleko od Boga. Kada je Bog izvan našeg srca, izvan naše kuće, tada postoji tama, mrak, krajnja nesreća, i tada čovek ne nalazi zadovoljstvo u svom životu, nego većina njih pada u očajanje i želi da stalno robuje grehu. Zato danas postoji ovaj opšti terorizam i želja za ubijanjem ljudi. Jer da je postojao Bog u njihovim srcima, da li bi ubijali ljude. Svakako ne. Savremeni čovek napušta Boga. Zato mi kao Pravoslavna Crkva - a velika je naša uloga, velika je i naša odgovornost - moramo da ubedimo ljude našim primerom da se približe Bogu, jer se Bog spoznaje u Pravoslavnoj Crkvi. Drugo su sve bajke. Istina je jedna, i ne postoji 50% istine ovde a 50% istine tamo, a 30% negde drugde. Istina je jedna i celovita. Istina je u Božijem Otkrovenju, i kako nam danas govore mnogi koji dolaze iz raznih zapadnih crkava (mnogi dolaze na Svetu Goru da se upoznaju sa pravoslavnim predanjem) kažu da Hristovu istinu posedujete vi, pravoslavni, koji je se i držite. Dakle, mi kao pravoslavni monasi i Svetogorci propovedamo da se Bog spoznaje u Pravoslavnoj Crkvi. Znači, srećan je onaj čovek koji želi da doživi istinu kao pravi i živi pripadnik Pravoslavne Crkve...

Vergilije Vlaeskou,  Solun 2011.
prevod s grčkog: Sanja Pavkov, maj 2012.

Izvor: http://agioritikesmnimes.blogspot.com/2012/05/1211.html