MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

KOMENTARI NA POSTAVLjENE TEME SA PROFILA O.GAVRILA NA FEJSBUKU (D)



 
MISIJA NA INTERNETU
 
o.Gavrilo
MISIJA U MREŽI: MODA ILI SLUŽENJE?

Pojava na Internetu mora obrazovnih i korisnih pravoslavnih sajtova, uključujući i eparhijske, razobličila je mračnjaštvo – ne bojim se te reči – predstave o tome da je „svetska paučina“ (Internet) đavolje dete i da modeme treba pobacati kroz prozore zajedno s televizorima, poželjno s desetog sprata. Naravno, on može biti i đavolski, ali samo za onoga ko upravlja svoju pažnju na „đavolštine“, kojima je, uzgred, ispunjena i sva naša svakodnevnica. Međutim, za čoveka koji svoje poslušanje nosi s umom i smirenošću, Internet predstavlja neprocenjiv resurs za služenje Bogu. Ipak, zbog specifičnosti virtuelne komunikacije, on krije u sebi i neke opasnosti…
Ali šta da se radi? Tamo gde treba izvršavati složene zadatke (a socijalna aktivnost u celom i misionarstvo delom – nije jednostavna delatnost), uvek postoji i značajan rizik. U virtuelnoj komunikaciji to je pretnja obezličenja čoveka i kao posledica – neki problemi u razumevanju oponenta.
Komunikacija „oči u oči” pruža mogućnostda se vidi reakcija sagovornika, a u njoj gest, izgled i mimika nemaju ništa manju ulogu od reči. Za misionare je to izuzetno važno, jer način njihovog propovedanja zavisi od slušaoca: s Grcima kao Grk, s Jevrejima kao Jevrej (1 Kor. 9:20). Virtuelno misionarstvo – to je razmena reči bez gledanja živog čoveka. Zato se ovde može lako pogrešiti, primivši provokaciju za iskreni interes i obrnuto, ne videti da je iza zajedljivih i neprijatnih reči o veri zapravo samo bol zbog odvajanja od nje. Treba biti istančani psiholog i iskusni govornik, da bi moglo da se razlikuje ko je u stvarnosti „Grk“, a ko „Jevrej“, imajući pred očima samo par rečenica u njegovom profilu. Još je složenije – kroz mrežno prostranstvo naći pravilni put k srcu i razumu vlasnika profila…
Postoji i drugo iskušenje - podleći toj relativnoj udaljenosti i dozvoliti sebi ono što u nevirtuelnom životu predstavlja tabu. Mnoge diskusije na velikim misionarskim resursima prerastaju u pravu vatrenu raspravu, pri tom još i s obe strane. Znači li to da su njihovi pravoslavni učesnici zapravo loši hrišćani? Teško da su lošiji od onih koji se uopšte ne bave misionarstvom.
Ali kako je teško uzdržati se i govoriti s monaški mislećim forumskim provokatorom u duhu svetog baćuške Serafima Sarovskog ili prepodobnog Pavla Preprostog! Ovde se bez Božije pomoći ne može. A da li se mnogo njih, aktivno misionarećih u virtuelnom prostranstvu, moli pre nego što sedne za kompjuter i koliko njih su dobili blagoslov od sveštenika za to? Želim da verujem, većina, ali sigurno ne svi. Kakav je cilj svakog od onih koji pokušavaju da „urazume zabludele“? Služenje Bogu, da ispune svoj hrišćanski dug (a dug da propovedamo Jevanđelje svima imamo svi mi) ili... jednostavno da predstave sebe omiljenim?
Nećemo otkriti Ameriku konstatujući da postoji misionarsto na Internetu iz koristi (sopstvene i svog bližnjeg), a postoji i obično pomodarstvo. Postoji i motivacija tipa: „Sektaši propovedaju, a ja kao pravoslavac, tim pre, treba još više da propovedam!“. U samoj težnji da čovek donosi Istinu Hristovu do ljudi, naravno, nema ničeg lošeg. Loše postaje onda kada se za to biraju ličnosti koje nemaju ni blagoslov ni odgovarajuća znanja (ne govoreći čak o osnovnom bogoslovskom obrazovanju), i što je najstrašnije, ne shvatajući to da ti ne privodiš čoveka Crkvi, već Bog kroz tebe to radi, da je propovedanje Jevanđelja dar koji treba zaslužiti. I daleko od toga da je svako, čak i onaj ko napamet zna Bibliju, pametan i obrazovan, sposoban da ga primi i primeni u životu.
Otac Andrej Kurajev je nazvao virtuelno misionarstvo „misionarstvo u uslovima staklenika“. Zaista, izgleda da je tako lakše – niko nikome ne upada u reč, nema neprijatnosti tipa razbijenog oka za Istinu, i uopšte – ako se nešto i desi, moderator je uvek tu da interveniše. Ali s druge strane, složene uslove odlično filtrira masa ljudi koja želi da se zanima nečim. A ta zaštićenost „staklenika“ privlači i slučajne ljude, koji tu misiju dosta ometaju...
Nije lako naći univerzalni recept propovedanja Jevanđelja za sva vremena i sve narode. Apostol Pavle je propovedao Hrista na pijacama, gde je prodavao šatore. Drznućemo se da pretpostavimo da bi on dao blagoslov i na propoved na Internetu. Pitanjeje, na kakvu? Kao prvo, nemajući nikakav odnos k „poganim i bapskim gatalicama“ (1 Tim, 4,7) kojih se treba kloniti, kao drugo, u skladu s uslovom: „Starca ne karaj, nego mu govori kao ocu; momcima kao braći; staricama kao materama; mladima kao sestrama, sa svakom čistotom“ (1 Tim. 5,1-2). I podrazumeva se, s upozorenjem: „Zaludna prepiranja onakvih ljudi koji imaju um izopačen i nemaju istine, koji misle da je pobožnost trgovina. Kloni se takvih“ (1 Tim. 6,5). A „dobit“ može biti ne samo materijalna, već i psihološka. Zbog sindroma „opustimo se - to nije stvarnost“, nažalost, danas mnogi stradaju…
Vera, religija, propoved, to su stvari često fenomenalne. Pre svega zbog toga što tamo najprostije u trenu postaje najsloženijim. Lepo govoreći o Bogu u komfornim uslovima (šta je bezbednije od sopstvene fotelje za sopstvenim kompjuterom?), može se zapravo propovedati lukavi. I nasuprot tome, misleći da nisi napravio ništa izuzetno navodeći par citata iz Svetog Pisma na forumu, čoveku se može otkriti put k razrešenju teške situacije.
Ne može se predvideti, ne može se ni totalno uopštavati. Ali hrišćanski princip „ukloni se od zla i tvori dobro“ (Ps. 33,15) je ovde tačan, kao i bilo gde drugde. Poštujući taj princip, mogu se naći potrebne reči (i izvršiti neophodna dela) i u svom crkvenom životu i na misionarskom portalu
Na kraju, svaki dobrosavesni misionar razume da u njegovom služenju, ukoliko je ono u slavu Božiju, a ne prosto iz pomodarstva, uvek postoji nešto više od njegovih ličnih znanja i umenja.
Viktorija Matvejeva
Prevod s ruskog S. M.
Jovan Hrnjakovic
Samo nek se propoveda rec Bozija veruujem da je dosta ovaj vid komunikacije pomogao - kako upucenima tako i neupucenima, jacim da osnazi ..slabijim da uputi... da se obrate. Svako dobro od Gospoda zelim Ocu Gavrilu i njegovoj manastirskoj bratiji, vi ste oce tamo u raju i sirite takvu atmosveru po srbiji i u celom svetu blagoslov Presvete Bogorodice Lepavinske Bog da vas pozivi na mnogojaj ljeta!
Nenad Badovinac
Internet je mnogo pridoneo razvoju današnjeg modernog pristupa Pravoslavnog misionarenja. Veliki misionarski resurs Interneta raste iz godinu u godinu, automatski s tim se smanjuje negativni stav vernika o korišćenju Interneta.

Svi oni Pravoslavni misionari koji će uspeti da usmere svoja shvatanja prema modernim tehnologijama, imaće priliku da u budućnosti razvijaju internet i da utiću na njegov moralni razvoj. Tada će se rešiti pitanje morala na internetu, jer kada Pravoslavni misionari shvate poantu Interneta, tada će njegova suština postojanja biti razvijana u moralne svrhe. Da bi se to sve obistinilo, moramo biti svedoci bržeg razvoja svesti kod Pravoslavnih misionara. Za takvu pojavu moramo čekati da se pojavi što više Pravoslavnih misionara, koji će koristiti model misionarenja kojeg je utemeljio naš otac Gavrilo (Hilandarac).
Saša Lazić
*Jeruzaleme, Jeruzaleme, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k sebi! koliko puta htjeh da skupim čeda tvoja , kao što kokoš skuplja piliće svoje pod krila i ne htjeste! *Mat. 23,37
Natasa Ilic Milovac
Sluzenje, nikako moda. Pravoslavni misionari su zadale jos jedan poraz zlom iskoristivsi njegovo "sredstvo" - Internet u sluzbu dobrog. Pravoslavni svestenici, monasi, pa cesto i sami vernici okupljaju oko sebe ljude, sire rec Bozju i trude se onako kako umeju da zainteresuju i osnaze, da pruze utehu, zajednistvo, informaciju. Svaka dusa okrenuta Gospodu ce privuci kao magnet druge. Otac Gavrilo zaista kao nas duhovni otac okuplja hiljade ljudi oko svog rada i molitve, a verujem svako od nas siri pricu o dobru koje nam donosi svom okruzenju i najblizima. Ako je vera dostupna svima i na svakom mestu ljudi ce u ovom vremenu nesnalazenja i otudjenosti se okrenuti jedinom spasenju, a ne alkoholu, drogi, samoubistvu i drugim pogibeljima. Hvala Oce.
 

Vukasin Momcilovic
Pomaze Bog. Ovo nije virtuelni svet, jer ako potrosim deo svog relanog vremena pricajuci sa ljudima, to postaje moja realnost. Neke od ljudi koje sam upoznao na netu sam i sreo van njega i imam dobra iskustva. Ne zelim da sudim jer to nije moj posao, ali smatram da Crkva izmedju sebe treba da donese jednoglasan stav o koriscenju interneta za sirenje i Jevandjela i drugih korisnih sadrzaja. U nekom manastiru dobijem brosuru kako je internet zlo a na svom profilu lajkovao sam niz stranica iz kojih kopiram i stavljam na svoj zid. Ipak mislim da je ovo instant zamena za pravi dozivljaj boravka u manastiru, zivu rec sa duhovnikom i jos puno toga...
Stana Meseldzija
Hvala Bogu da na internetu može se slušati "REČ BOŽIJA" -kao u ono vrijeme što su pješke hodili i propovedali APOSTOLI -danas to može putem internet tehnologija-kao Radio-Blagovesti, Svetigora i drugi sajtovi -Mala Crkva -zaista nam daje velike mogućnosti da se poučimo i naučimo i pravim putem hodimo!Hvala Bogu za sve!
Petar Martinovic
Internet u velikoj mjeri moze da duhovno obrazuje onoga koji trazi, a to moze uciniti na razne nacine.. Danas gotovo da svaki pravoslavni site, forum, radio ima neki svoj duh(svoju duhovnost) a za taj duh zaduzen je urednik istog... E sada mlada dusa zeljnja duhovnih iskustava moze da se nadje u mnogim duhovima, i moze duhovne neistine da prihvati za istine, internet prostor moze da zamjeni crkvu, a razne teme i stavovi mogu da izgube dusu trazitelja(zbune). Covjek je ogranicen vremenom, covjek trazitelj vodi nevidljivu borbu, a demoni ne vole ako se neko spasava i napadi su neminovni i razni, lukavii. Dusa na internetu nikako ne moze imati potpuno duhovno vodstvo. Internet je pustinja slicna pustinji u kojoj su se nekada podvizavali veliki duhovi al ta pustinja je mnoge i progutala vecinom one bez vodstva i poslusnaja... Ko zaista moze biti dovoljno jak da nas kroz ovu pustinju provede... i dal je ovaj "pustinjski" zivota zaista od Boga... Granica za podvig mora da postoji...
Nikola Buljesevic
http://www.youtube.com/watch?v=kL1SWhT0UQk&feature=related
Nenad Badovinac
Internet je mnogo pridoneo razvoju današnjeg modernog pristupa Pravoslavnog misionarenja. Veliki misionarski resurs Interneta raste iz godinu u godinu, automatski s tim se smanjuje negativni stav vernika o korišćenju Interneta.

Svi oni Pravoslavni misionari koji će uspeti da usmere svoja shvatanja prema modernim tehnologijama, imaće priliku da u budućnosti razvijaju internet i da utiću na njegov moralni razvoj. Tada će se rešiti pitanje morala na internetu, jer kada Pravoslavni misionari shvate poantu Interneta, tada će njegova suština postojanja biti razvijana u moralne svrhe. Da bi se to sve obistinilo, moramo biti svedoci bržeg razvoja svesti kod Pravoslavnih misionara. Za takvu pojavu moramo čekati da se pojavi što više Pravoslavnih misionara, koji će koristiti model misionarenja kojeg je utemeljio naš otac Gavrilo (Hilandarac).
Tihomir Ilic
internet će postati mjesto slobode u neslobodnom teofobnom društvu .nova katakomba
Tankosava Damjanovic
"Sve nam je dozvoljeno, ali nam nije sve na korist", lepo kaže Jevanđelje. Dakle, nema sumnje da je Gospod dopustio Internet saobraćaj, a nama dao slobodu da ga koristimo ili za spasenje, ili , za pogubljenje duše. Mnogo pre pojave Interneta ljudi su okrenuli leđa Gospodu i ogrezli u smrtnom grehu. Nije, dakle, internet kriv za to. Ali, za to vreme, neverovatne informacije iz žitija svetih, o Svetoj Crkvi Pravoslavnoj, o hramovima, o molitvi, o duhovnicima, o spasenju duše, o grehu, o Svetim Tajnama, o svemu, svemu spasonosnom možemo da nađemo upravo zahvaljujući Internetu. A blaženopočivši Patrijarh Pavle kaže: "Svako vidi ono - što želi da vidi".
  


Pročitano: 5195 puta