MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Želeći da je dade u manastir upita je – da bi video njeno mišljenje, - drago bi mi bilo da imam još jedno dete, da bi ga mogao dati u manastir, a jedno da udomim. No pošto imam samo tebe jednu, ne znam šta da činim od ovo dvoje. Meni se čini, krasotu tvoju koju ti je Bog dao, bolje je da ju posvetiš na službu Bogu, nego da je uzme čovek. Ako tako učiniš volju moju bićeš ovoga sveta česna od ljudi i od Boga na nebesima. Ona mu odgovori: razumno si mislio roditelju. Ja pretpostavljam služiti Hristu, nego uzeti najboljeg bogataša. Otac se zadovolji ovim odgovorom i po kratkom vremenu dade je u jedan devojački manastir, i svo imanje svoje dade na ukrašenje tog manastira i ostalih potreba i on sam svrši svoj život tamo bogougodno.

Davali su i drugi velikaši i bogataši svoje kćeri u taj manastir da se vaspitaju, a potom kako je kojoj volja ili tu ostati ili udati se za muža.

Beše tada jedan knjaz, koji je zapovedao tim gradom imenom Igemon, neuzdržljiva i ljubostrasnog života, koji je imao kćer sirotu po materi te je dade u rečeni manastir. Igumanija je primi po običaju. Da bi učinila čast knjazu, sabra sve sestre da ga pozdrave. Sa ostalima dodje i rečena Marija, koja motreći bogato odelo Igemona mišljaše u sebi: O Bože, hoće li ovaj biti tako slavan i na nebesima.

Ovaj kako je ugleda, zaljubi se srcem u nju videći onu prečudnu krasotu, mislio je da i ona s istim namerama njega gleda, zaljubi se telesnim pohotama neiscelimo i tada ućuta. Kad je otišao doma, pošlje vest Igumaniji, da mu uveče pošalje Mariju. Čuvši Igumanija ovaj nečasni glas, snuždi se jako i poruči mu da ne čini ovakvo bezzakonje manastiru, već kao sudija grada kada bi čuo da ko tako postupa da ga kazni i još mnoge druge razloge svoje govoraše Igumanija poslaniku da mu kaže. No on pomračen telesnim strastima ne primi savete Igumanije, već šalje drugog po kome naredjuje Igumaniji da mu pošalje Mariju, jer je razdražen njenim očima, inače veli ako mu je ne pošalje, uzeće je silom a Igumaniji učiniće veliko besčašće i štetu manastiru.

Igumanija prizva Mariju i reče joj: otac tvoj, tebe je posvetio Bogu i Prečistoj Bogorodici, sa svim svojim imanjem i umro sa radošću videći da napreduješ u zapovestima Božjim, a posle mene Igumanija druga neće biti već ti, za dobrotu i bogatstvo tvoje. Čudim se čedo kako si popustila, te si s pohotom gledala knjaza u oči, koji je poslao svoje poslanike da te vode k njemu. Marija odgovori: Gospodjo mati, ja sam ga s drugim mišljenjem gledala, a ne po lukavom mišljenju njegovom, kada dodju poslanici njegovi ostavi da ja govorim, da vidiš koliku želju imam da sačuvam devstvo svoje. Igumanija joj reče: pazi da što ukorno ne rečeš, može nam razoriti manastir. Ona odgovori: idem u crkvu da se preporučim Bogomateri, da me prosveti da mogu dati povoljan odgovor i neka me sačuva i naš manastir. Ode u Crkvu i pripade k ikoni Bogomatere i moljaše se sa strahom i suzama da je izbavi od besčasnog oskrnavljenja. U tom prispeše sluge poslane i po naredjenju tražahu devicu od Igumanije. Ona odgovori: zovite je, ako hoće neka ide. Udje u crkvu sluga i reče: čuješ djevice Marija, gospodar naš video je dobrotu tvoju i zaljubio se srcem od pogleda očiju tvojih, i ne može mira imati, dok te ne vidi kod sebe. Podji svojevoljno da mu budeš saputnica i bićeš slavna ovoga sveta. Ako li ne htedneš sama svojevoljno poći, uzeće te silom i postidećeš se pred svetom. Ona odgovori: izadji malo pred crkvom i počekaj, malo čas daću ti ono što želi tvoj Gospodar. On izadje radosno, misleći da se sklonila na volju Gospodara mu. To isto mišljaše i Igumanija da je ova sklonjena i pobedjena verom, te se snuždi jako. A blažena nevesta Hristova stojeći pred ikonom Bogomatere, govoraše s plačem ovako: O, Vladičice moja, dobro bi bilo da imam oči, da gledam svetu ikonu, no one me prevariše te pogledah skvernog Igemona, bolje oči da izvadim, no da oskrnavim devstvo svoje. Tebe ću gledati duševnim očima, oprosti mi, molim Ti se Gospodjo moja, i nemoj mi pisati greh moj što u nuždi činim. Dva mi zla predstoje, izbrati jedno moram. To izreče (o muke i bolova) i izvadi oba oka s nožem. Metnu ih u kutijicu i prizva poslanika govoreći: ove oči sagrešiše Gospodinu tvojemu i uznemiriše ga, evo pravedno sam ih kaznila. Tako one mogu umiriti strast njegovu, kako si rekao. Nosi mu ih nek se oveseli. Ovaj ožalošćen, uze kutiju s očima i odnese ih Igemonu, pokaza mu oči i sve šta se desilo. Igemon videći to, udivi se i užasne i izmeni svoje misli. Pohvali požrtvovanje i dobrodetelj device i obrati plotsku ljubav na poštovanje, plačući gorko, proklinjaše sebe, i ukoravaše za bezzakonje svoje. Uze kutiju sa očima i otide u manastir, i ostavi ih pred ikonom Bogomatere, a velelepnu Mariju prizva k sebi. Sazva i sestre sa Igumanijom i reče im: pripadnite na molitvu sa suzama, molite se s blagošću Bogu i Prečistoj Djevi Mariji, da stvori milost blagoslovenoj sestri ovoj, da ju izleči. Ako budemo imali goruću veru, uslišiće nas Gospod, samo molite se bez sumnje. Od nas nemoguće, od Boga moguće, volju bolesnih On tvori, samo ne ustajte sa zemlje dok svršim molitvu moju i ja nedostojni. Tako reče i posu pepelom glavu i pripade na zemlju sa mnogim umiljenjem, suzama i jecanjem. Gospodjo i Vladičice Angelska Mati Boga Svemogućega nedostojan pogledati na svetu ikonu Tvoju, niti otovriti moja oskrnavljena usta k moljenju Tvome, a nema greha koga ja ne stvori i oskrnavi dušu i telo moje i zemlju na kojoj stojim. No opet Gospod naš Isus Hristos, grešnih radi voplotisja i ne prezre bludnicu i razbojnika i podmitljivce no primi svakoga čoveka po kajanju i ispovesti u mir. Tebe dade nam grešnim, Hodatajnicu i Zastupnicu. Tebi i ja dajem poručnicu, Vladičice moja, k blagoutrobiju Sina Tvoga, te da se vratim sa svoga lukavoga bezzakonog puta. S pokajanjem da mi umiješ grehove moje, usliši me sveta Igumanija i svih sveštenih sestara i podaj opet oči ovoj svetoj rabi Tvojoj, jer joj ja bezumni pričini pogubljenje, a ona da izbegne telesno slepilo i da posluži usrdno svetome hramu Tvojemu. Ja nedostojni rab Tvoj da se oslobodim ropstva vražijih jer me vuče svezana nevidima udes.

Te i podobne molitve govoraše Igemon i kaludjerice moljahu se Bogu ceo taj dan. I po mnogoj molbi, bi molba prijatna Bogu, radi sestre Marije i skoro uslišena bi. Na času večernja prosveti se crkva nevidimom svetlošću i ču se glas govoreći: primi svet tvoj blagodetiju iz Mene rodjene. Monahinja podiže oči i vide Prečistu Vladičicu stojeću u oltaru pa reče: veličamo i hvalimo Ime Tvoje Vladičice moja i slavimo blagodat Tvoju. Igemon i sve ostale monahinje čuše glas i ustaše sa zemlje no Prečistu ne videše ali videše isceljenu predje slepu Mariju, i svi proslaviše Boga i Presvetu Djevu Mariju i stvoriše noćno bdenije. Tada Igemon dade manastiru bogatstva mnoga i pokaja se srdačno provodeći ostalo vreme života bogougodno i pravedno. Blažena Marija mnogo se proslavi ovog sveta za svoje divno žitije i celomudrije i sve su je sestre imale u velikoj časti. Po smrti Igumanije opštim dogovorom sestara izabrana bi za Igumaniju i dobro upravljaše manastirom i u dubokoj starosti preseli se u večni život.

Njenim molitvama i mi da se udostojimo, a njen život neka bi poslužio čitaocimana korist mirnog i poštenog života na ovom prolaznom svetu. Amin.