MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ne sećam se tačno kada sam počela molitveno da se obraćam blaženoj starici shimonahinji Mariji Samarskoj. U to vreme sam imala težak period...

Brinula sam se za stariju ćerku, i sama atmosfera u porodici je bila tako napeta, da je čak i naš jadan pas cvilio i zavlačio se pod krevet u sobu kod devojčica. I tad sam počela da molim za pomoć Mariju Ivanovnu. Čitala sam molitve i molila: «Marija Ivanovna, šta da radimo, treba da se oslobodimo ovoga! Kada bi mi dala neki znak u snu ili na neki drugi način...». A desilo se tako da je ona mislim kao odgovor na te molbe došla na javi.

Šetala sam ulicom sa sinom i malom ćerkom i videli smo da je neka starija žena od oko šezdeset pet, ili možda sedamdeset godina stajala uzrujana pored telefonske govornice. Bila je pristojno obučena i imala je plave oči. Pokušavala je da pozove nekoga, ali nikako nije mogla da dobije vezu, pa je tako stajala i bukvalno nešto čekala.

Pozvala sam je kod sebe kući da se posluži telefonom i poslužila je sa čajem. I ona me je iz nekog razloga upitala: «Mogu li da pogledam vaše sobe?». Ja sam joj dozvolila, i ona je obišla ceo stan. Malo je posedela i otišla. Tada sam shvatila da nisam trebalo da je pustim da ide sama, već je trebalo da je otpratim do tramvaja! Istrčala sam za njom, i pošla da je tražim, ali je nisam našla.

Posle njene posete je nestalo straha koji je postojao u mojoj duši, i život u našoj porodici se normalizovao. Ćerka je počela da razmišlja o svojim postupcima, i shvatila je da treba da menja nešto u svom životu. Stan sam naravno i osveštala.

I posle nekog vremena, kada je izdata knjiga o blaženoj shimonahinji Mariji i kada sam u njoj pročitala sličan slučaj, počela sam da se prisećam i da analiziram ono što se nama desilo.

Nažalost, ja se nisam udostojila susreta sa sa Marijom Ivanovnom dok je ona još bila živa. Moja rodjena tetka Tamara je putovala sa svojom prijateljicom Tanjom Soljnecovom kod Marije Ivanovne još u Kinelj-Čerkasi, gde je starica živela pri Vaznesenjskoj crkvi. Išle su po savet za svoje sinove da li da idu u vojsku ili ne. Sada njihovi sinovi imaju već po trideset godina, eto kako je to davno bilo. Marija Ivanovna ih je primila, poslužila čajem i medenjacima sa mirodjijama. Ali je za dečake rekla samo sledeće: «Bog zna njihov put». Očigledno joj je bilo otkriveno da će oni početi da se drogiraju i da neće služiti vojsku. Pre nego što su pošle natrag rekla je Tamari: «Ti čuvaj muža!». A Jura je skromno stajao u uglu, ustežući se čak da sedne i za sto, iako ga je starica pozivala. Tamara je bila u nedoumici: zašto joj Marija Ivanovna govori za muža, kad je boli duša za sinom, hoće li ga zvati u vojsku ili ne, a ona joj kaže – «Čuvaj muža!...». Ali kada je Vovka zbog droge dospeo u zatvor, Jura je tako sve to preživljavao, da se razboleo i kroz četiri meseca umro od raka. Imao je samo pedeset i pet godina ...

I meni je bilo tako žao što nisam pošla sa njima. Veoma sam se kajala zbog toga, jer dok je moj sin još bio beba, ja sam po susetkinom savetu otišla u Čapajevsk kod neke babe, koja je tobože lečila molitvama. I dan-danas to sebi ne mogu da oprostim: «Otišla sam kod babe, a nisam mogla da odem kod blažene starice!».

Kada se Marija Ivanovna nalazila u Petropavlovskoj crkvi u Samari, mnogi su odlazili kod nje po savet i za molitvu. Ja sam u to vreme imala nekoliko pobačaja, i odlazila sam sa tom tugom u crkvu. Jednom sam videla jednu stariju ženu koja je šetala po crkvenoj porti. Ugledavši me, s prekorom je nešto rekla o deci: «Deci ne perete košulje!..» i prešla je na drugu stranu dvorišta, na sve načine pokazujući da ne želi da razgovara sa mnom niti čak da bude pored mene. Tek kasnije sam shvatila zbog čega me je ukoravala: bila sam kriva jer sam se po savetu lekara saglasila na jake inekcije, zbog čega je i došlo do pobačaja. Tada nisam znala do čega može da dovede takvo lečenje ... I tek posle tog susreta, kada starica nije želela sa mnom da razgovara, ali se očigledno pomolila za mene – rodio mi se sin.

Ljudmila Kukuškina, grad Samara

«Mati Marija me je učvrstila u veri»

Želim da napišem o čudima naše omiljene molitvenice i zastupnice starice Marije Samarske.

Imala sam napade straha, i to takve da sam se danju jako bojala, a o noćima i da ne govorim. I počela sam da se molim mati Mariji. I jednog jutra sam u laganom snu videla da kao izlazim iz sobe u kuhinju, a pored vrata je stajala neka starica – mala, sva u crnom, zavijena u marame i ćutala. Povikala sam: «Ko ste vi?», a ona je ništa ne govoreći počela kao da se rastvara-smanjuje i nestala je.

Probudila sam se i sve sam mislila: šta je to, zbog čega?

Prošlo je tri dana i pomislila sam: «Gospode, nema više straha, to je starica bila kod mene».

Ne poznajući me uopšte, ona je došla kod mene kući. Nije li to čudo?! Kako mati da ti zahvalim? Nema tih reči.

Pre nekog vremena nisam mogla da izgovaram Isusovu molitvu, o čemu sam razgovarala sa sveštenikom, na šta je on rekao da je to teška molitva. Tada mi je došlo na um da zamolim staricu: «Mati ako ti pomažeš u životnim situacijama, pomozi mi i blagoslovi me za tvorenje Isusove molitve». I molitva je potekla veoma lako. Tim čudima me je starica krepila u veri.

Ne prestajem da se divim staričinoj ljubavi i brizi za nas grešne. Kako ona želi svima da pomogne, sve da spase i privede k Bogu! Upokoj je Gospode u večnim naseljima sa svetima Tvojim (iako je ona već tamo s njima), ne ostavljaj nas mati, grešne i nemoćne, i ne daj da sidjemo sa uskog, trnovitog puta.

Tamara Vladimirova, s.Barki Balašovskog regiona Saratovske oblasti

Blažena Marija mi je pomogla da se pretplatim za časopis «Blagovest»

Pišem vam, draga braćo i sestre, o očiglednoj pomoći blažene shimonahinje Marije (Matukasove). Trebalo je da se redovno pretplatim na omiljene časopise «Blagovest» i «Kandilo». Ali nisam imala potrebnu sumu novca (dve hiljade rubalja), jer radim s vremena na vreme i onda moram da vratim sve dugove.

Pročitavši u «Blagovestima» informaciju o tome da se već počelo sa pretplatom, od sveg srca sam rekla: «Mati Marija, pomozi mi da nadjem novac za pretplatu, jer kako ću bez «Blagovesti» i «Kandila»?». Kroz nedelju dana, pred Veliki Četvrtak, prišla mi je u crkvi Zoja Mihajlovna, koja veoma poštuje mati Mariju (ona mi je još 2005 godine poklonila knjigu «Blažena shimonahinja Marija»). I Zoja Mihajlovna mi je nudila više od dvesta rubalja, i govorila mi da joj je potrebna pomoć u nekom malom poslu. U početku sam je odbijala jer nisam znala zašto, a potom sam shvatila da je to zbog pretplate na «Blagovest» i «Kandilo». Sutradan sam posle Svetog Pričešća otišla na poštu. I tu mi je mati Marija pomogla na očigledan način. Rekli su mi da ostavim novac, na sve sam se preplatila i došla sam kad sam imala vremena. U mislima sam zahvalila Gospodu Bogu i mati Mariji za pričešće Svetim Hristovim Tajnama i za pretplatu.

Sada se molim blaženoj shimonahinji Mariji i molim je za pomoć za dobijanje stalnog posla. Mati Marija, moli Boga za nas!

Aleksandar Procenko, g.Polevski Sverdlovske oblasti

preuzeto sa http://www.cofe.ru/blagovest/article.asp?heading=34&article=10637

prevod sa ruskog Dr Radmila Maksimovic