MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Kroz neko vreme u noć na 6 februar sanjala sam san kao trčim iz sve snage u kapelicu Blažene Ksenije i bojim se da neću uspeti da će se zatvoriti. Dotrčala sam i vidim da su vrata zaista zatvorena a okolo su šetale ogorčene žene sa decom i još neki ljudi. Zaustavila sam se zbunjena i odjednom su se vrata otvorila, provirila je jedna žena i rekla mi: “Udji, ostalo je još jedno mesto”. Ušla sam a unutra kao da nije bila crkva, već neka kuća u kojoj su ljudi šetali i nešto razgledali. Bilo je jako puno ljudi, pored prozora je stajala čitava gomila, i svi su nešto gledali samo ja nisam videla zbog ledja. Odjednom se žena koja mi je bila okrenuta ledjima okrenula i ja shvatam da je to Blažena Ksenija preda mnom, padam na kolena i molim je za pomoć da sredim svoj privatni život. Ona me pita; “A koliko imaš godina?” – “Dvadeset pet, - kažem – već je odavno vreme da se udam, a ništa se ne dešava”. “Da – kaže, - vreme je da se udaš”. Dalje se sećam kako je izašla iz kapelice, a preda mnom je sedela starica i pitala me da li sam čula nešto o Ksenijinom sinu Andreju. “Nisam, - kažem – Andrej je bio njen muž, a decu nije ni imala!” – “Kako nije imala_ - kaže mi ona. – Imala je sina Andreja”. Tada sam se probudila.

Tačno posle godinu dana u februaru sam se udala. Srećan sticaj okolnosti koji su doveli do mog braka me podstiče da mislim da se to nije desilo bez Božijeg Promisla. Moj muž je stranac, ali njegovo ime praktično u potpunosti odgovara ruskom imenu Andrej.

Ana Golubeva

“Spasla me je vera u Boga…”

Kažu da Božija čuda ne treba skrivati. I ja sam odlučila da vam ispričam kako me je Majka Božija spasla od pogibije. Bilo je to pre mnogo godina. Ranije sam živela u selu, a kada više nije bilo posla prešla sam u grad gde su mi kupili pola kuće. Kroz neko vreme su se u drugu polovinu kuće uselili novi susedi. Potom su nam rekli da će naše kuće biti iseljene. Susedi su počeli da me vredjaju. Želeli su da dobiju veći stan i govorili mi: “Idi na selo”. Noću su mi lupali prozore. Ja sam počela da se molim svako jutro i veče. “Živi sa pomoću” sam naučila napamet, prekrstim sve zidove i tek tada legnem da spavam. Neradnim danima sam se molila u crkvi.

Jednom su me susedi mnogo vredjali. Isplakala sam, izmolila i danju prilegla da se odmorim i zaspala. Odjednom se budim i vidim da na prozoru nema rešetke. Pomislila sam da su je susedi slomili – oni su me sve vreme plašili, i ja sam ih se veoma bojala. I tada sam na prozoru ugledala Ženu – tako lepu, i u Njenim rukama buket crvenih ruža, a na njima rosu. Ona me je gledala i na duši mi je postalo mirno. Shvatila sam da je to bila Presveta Bogorodica, Koja me spasava. Od tada sam počela da se uzdam u Majku Božiju i više se ničega nisam bojala.

Jednom sam došla s posla, susedi su tad već pili od nedelje. Samo što sam uspela da udjem u kuću, a nešto mi je govorilo da izadjem. Shvatila sam da mi je to Andjeo Čuvar govorio. Izašla sam a u kući je buknuo požar. Mnogo sam molila Nikolaja Čudotvorca da spase moju kućicu da ne ostanem na ulici. Vatrogasci su brzo došli i sve ugasili. Susedi su poginuli u požaru a mene je spasla vera u Boga.

Natalija Filina,

grad Sizran

“Ona je vikala u ognju…”

Više puta sam čitao o kremaciji tela umrlih u raznim Pravoslavnim izdanjima i odlučio sam da opišem slučaj koji se desio u našem selu. Jedna žena iz našeg sela je 1998 godine otišla kod ćerke u Poljsku. 25 marta 1999 godine je umrla. Zaveštala je da je sahrane u našem selu Teterevjatka gde je proživela ceo svoj život i učila decu u školi. Ali njeno telo je kremirano u Poljskoj. Kada je izvršena kremacija, te noći je njena susetka, takodje stara žena, usnila sledeći san – ugledala je pokojnicu koja stoji u ognju i viče. Ona tada nije znala za smrt svoje bivše susetke.

11 septembra je njen prah dovezen u Poljsku i sahranjen na groblju, a kada smo čitali Kanon za upokojene ptica-vrabac je kljucala u prozor. Pokojnica se zvala Nina Petrovna. Rodjena je 1910, u detinjstvu je pevala u crkvenom horu, a potom je postala sovjetska aktivistkinja, ali se na kraju života pokajala videvši da sovjetska vlast nije bila na korist našem narodu. A njena ćerka Lija Fedorovna je profesor, autor veoma dobre knjige o istoriji našeg sela od njegovog nastanka do današnjeg dana.

Aleksandar Sorokopudov,

selo Teterevjatka Žirnovskog regiona Volgogradske oblasti

Komentari na članak:

Наталия: (оцена 10) 05.04.2007 15:06

Ако нас света Мати Ксенија удостоји,нас неколико поклоника из Србије ћемо доћи на поклоњење овој великој нашој заступници и брзопомоћници!

Света Ксенија моли Бога за нас који поштујемо свети спомен твој!

Andrej Kiljčicki: (ocena 10)

Mi, grupa iz grada Brjanska, tek što smo se vratili iz Sankt-Peterburga. Jedno od mesta koje smo posetili je bilo i Smolensko groblje. Crkva, Kapelica Blažene Ksenije Peterburškei crkvena knižara se zatvaraju u 16 časova. Kada smo došli bilo je već sedam sati, ali po Božijoj milosti i molitvenoj pomoći mati Ksenije i s blagoslovom sveštenika otvorili su nam kapelicu, gde smo celivali mošti Blažene Ksenije, a pustili su nas i u crkvu gde je bila otvorena čudotvorna mirotočiva ikona Majke Božije “Kazanjska”, i nama grešnima su dozvolili da celivamo taj divni Lik (potom smo saznali da otvaranje te Ikone kada se skida staklo biva retko jednom godišnje). Uspeli smo da damo sve cedulje i da kupimo šta smo želeli. Slava Bogu za sve!

Aleksandar: (ocena 10)

Spasi Gospode ljude Tvoje!

sluškinja Božija: (ocena 10)

Molim se za svoju decu, a majčina molitva podiže sa morskog dna. Moju ćerku je neki mladić pozvao da se provozaju automobilom i ja sam dozvolila. A uveče joj je odjednom temperatura porasla na 39, pozvala me je da se razbolela i da ne može da ide. Mladić je otišao i imao udes, automobil se prevrnuo, on je ostao živ slava Bogu, ali ne zna se šta bi bilo sa mojom ćerkom. Ona već ujutru nije imala temperaturu i bila je potpuno zdrava.

Tatjana: (ocena 10)

Moj sin Ilija posle instituta nije mogao da nadje posao. Bio je veoma uznemiren kao i ja. 2 avgusta na Iljindan u crkvi sam se ispovedila, pričestila i usrdno pomolila Gospodu, Majci Božijoj, Iliji Proroku za sina Iliju. Istog dana je pozvao poslodavac i predložio sinu dobro plaćen posao. Sina sam posavetovala da zahvali Bogu; da od plate da novac dvema udovicama i da u crkvi upali sveću, ali on to nije uradio. I posle treće plate je došao kući a novčanika nije bilo, samo nešto novca i kreditna kartica. Pala sam na kolena i počela da se molim Bogu: Gospode, ako se nadje novčanik, zahvalićemo svima i odnećemo u crkvu u slavu Božiju. Sin je otišao u prodavnicu sa pasošem i kasir mu je vratio novčanik jer je na kreditnoj kartici bilo njegovo prezime. Neko ga je našao i predao na kasu. Sin je tada svima zahvalio. Kada Bogu daš obećanje treba i da ga ispuniš. Slava Bogu za sve.