MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

- Misionarite putem interneta. Kako ste se odlučili na takav način komunikacije sa vernicima?

- U svet informatike ušao sam po poslušanju i blagoslovu svog nadležnog vladike, Mitropolita Jovana. On nam je savetovao da manastir nabavi kompjuter, jer je u vreme svog boravka na Zapadu uvideo kakve sve mogućnosti za misionarenje pruža kompjuterska tehnologija, o kojoj ja tada nisam znao ništa. Bio sam, što se kaže, informatički nepismen. Ali, brzo sam shvatio da je to odlično sredstvo za širenje reči Božje. Kompjutore smo na samom početku koristili za izdavanje duhovnih listića i manastirskog časopisa, a onda smo pokrenuli i sajt. Pratio sam pravoslavne sajtove iz drugih pomesnih Crkava i birao tekstove, koje su manastirski saradnici prevodili. Potom mi je došla ideja da pokrenem virtuelnu duhovnu tribinu, gde bi učesnici diskutovali na određenu temu. Sledeći korak je bila direktna komunikacija sa sagovornicima putem Skajpa, i od tih razgovora su kasnije nastale dve knjige „Duhovni razgovori“. Na kraju sam otvorio i profil na Fejsbuku, i još pokrenuo Internet Radio Blagovesti, koji se emituje 24 časa.

Nemaju svi u našoj Crkvi isto mišljenje o potrebi da duhovna lica budu prisutna na internetu, ima još sumnjičavosti i zaziranja od toga, ali ja lično tu nemam dileme. Ako na nove informatičke tehnologije ne gledamo kao na čudesa 21. veka, nego na veoma razvijeno sredstvo za komunikaciju, zašto se i crkvena lica ne bi koristila tim medijem za crkvenu misiju? Stanje u našem vernom narodu je takvo da je, uz misionarenje, neophodna i „unutrašnja misija“, rad na verskom prosvećivanju i podizanju crkvene svesti. A mogućnosti koje za to pruža internet su velike.

- Često se navodi u javnosti da se ljudi otuđuju zbog interneta i društvenih mreža. Kakav je Vaš stav?
   
- Kad god kompjuter dobije prednost pred čovekom, može se govoriti o otuđenju. Naravno da se ljudi otuđuju ako zbog ćaskanja na internetu gube živi dijalog i neposredan odnos sa drugima, čak i sa svojim najbližima u porodici. To posebno vredi za mladi svet – satima na četu i fejsu, a dve-tri mrzovoljne rečenice roditeljima u kući. Međutim, pitanje otuđenja je složenije, ono nije došlo s internetom. To je fenomen modernog vremena, i tu se ustvari radi o jednoj vrsti duhovne obolelosti. Internet je taj već postojeći problem samo izoštrio i produbio.

Sve dok jedni u drugima ne budemo videli čovekovu suštinu, a to je obličje Božje, upravo lik Božji koji svako od nas nosi, bićemo otuđeni i međusobno i od samih sebe. Izgubili smo svest o istinskoj dimenziji čoveka i o njegovom visokom prizvanju, o sili ljubavi i dobrote, vernosti i milostivosti, a cilj crkvene misije, pa i na internetu, jeste da ponovo nađe i obnavlja tu izgubljenu svest.      

- Šta je za Vas virtuelna stvarnost?
   
- Nisam teoretičar, ja na internetu samo praktično, uz pomoć saradnika koji mi pružaju tehničku podršku, kao duhovnik svedočim Istinu u koju verujem. Ali govoreći iz iskustva, naročito od internetske komunikacije sa mladim ljudima, mislim da je svet u koji ulazimo preko kompjutorskih ekrana kao neko ogledalo u kome se ogledamo kakvi jesmo. Svako tu traži ono na šta ga želja vuče, pa tako ima mogućnost da ispuni i najmračnije želje svoga srca. To je zaista nerealno prostranstvo u kojem se može, kako reče jedan ruski sveštenik, veoma realno grešiti. Ali, može se, srećom, i realno pomagati, poučavati, tešiti… Može se čuti i spasonosna, lekovita, oživljujuća reč Jevanđelja. Gde god je čovek, bilo u svojoj lepoti bilo u svome padu i bolesti, tamo treba da bude i Crkva.

- Internet ima i pozitivne i negativne strane. Kako savetujete mlade ljude da se suočavaju sa negativnim stranama interneta?
   
- Današnja mladost ima jedno iskustvo za koje stariji ljudi ne znaju – oni su u svetu interneta „kao kod kuće“. Odrasli su u tom svetu, svuda su već bili i sve su videli. Na internetu imaju svoje profile, Fejsbuk grupe, svoj jezik i svoja pravila. Za njih moralna prodika u stilu: „Na te i te stranice ne smeš da ideš!“ ne znači mnogo. Dosta sam komunicirao sa mladim ljudima, mnogi su mi se javljali preko Skajpa i Fejsbuka, pa znam da i pored te svoje trke za zabavama imaju otvorenu dušu za duhovnu reč. Mladost i inače krase otvorenost, neposrednost i iskrenost, zato mladim ljudima treba uvek ponavljati jasan i konkretan jevanđelski poziv: „Dođi i vidi!“  S tim da iza tih reči moraju da ih čekaju ne izveštačenost, ravnodušnost i odnos s visoka, nego iskrenost, razumevanje i dostojni primer.      

- Šta biste posavetovali povodom praznika Božića?

- U naš ljudski svet, radi nas, dolazi Sin Božji kao tek rođeno detešce. Ako je u nama još ostalo nešto detinje, osetićemo radost zbog Božića. Čudesna tajna Roždestva Hristovog se može osetiti srcem - Bog je s nama, nije nas ostavio. Kroz radost će nam doći nada, kroz nadu dobra volja. A imajući nju, možemo se obnoviti i kao pojedinci i kao narod. 

Čitaocima  Vašeg lista želim srećan Božić i mnogo radosti, nade i dobre volje u novoj godini. 

Napomena: delovi razgovora sa novinarkom Željkom Jevtić su objavljeni 4. januara 2013. godine u listu „24 sata“ u tekstu sa naslovom „Otac Gavrilo širi veru preko Skajpa i Fejsbuka“, a u listu „Blic“ od 6. januara je objavljena skraćena verzija intervjua pod naslovom „Kako otac Gavrilo širi veru preko interneta“