Sveti Nektarije Pentapoliski
Nevernik je najtužnija osoba među ljudima, jer nema najvredniju stvar na svetu - veru, jedinu pravu vodilju ka istini i radosti. On je nesrećan jer nema nadu, koja je jedina konstantna podrška na dugom životnom putu, nema lepote i ljubavi u srcu, pa tako ne poseduje ni božanskog lika svoga Tvorca koji je Bog urezao u čoveka i koji vera može da otkrije.
Oko nevernika ništa drugo ne vidi u tvorevini osim sila prirode. Brilijantna ikona Svetog Tvorca i lepota njegove tvorevine ostaju sakriveni, njemu nepoznati. Nevernik rasejano tumara u ogromnoj tvorevini, ali njenu lepotu nigde ne vidi. On ne nalazi lepotu Božje mudrosti i ne ushićuje se velikom silom Božijom. On ne pronalazi dobrotu Božju, božansku promisao, pravdu i ljubav Tvorca prema svojoj tvorevini. Njegov um ne može da se uzdigne iznad fizičkog sveta i telesnih čula. Njegovo srce ostaje bezosećajno prema božanskoj premudrosti i snazi, pa ne daje nikakve plodove i ne proslavlja Boga. Njegove usne ostaju zapečaćene i bez reči. Ima teškoće koje mu stvaraju bol, a bol stvara očajanje. Sve stvari koje su privlačile njegovu pažnju gube smisao. Razlog ovome je činjenica da sve zabave u životu ne mogu da ga učine srećnim.
Srce čovekovo je stvoreno da bi Bog u njemu obitavao i jedino ga Bog može učiniti srećnim. Ali, Bog je otišao iz srca nevernika. Ljudsko srce čezne za beskonačnošću jer je stvoreno da traži i u sebi ima bezgraničnost. Dok se srce nevernika ne ispuni Bogom, sve oko njega je ispunjeno očajanjem. On traži i želi mnoge stvari, ali ga ništa ne zadovoljava jer sva životna zadovoljstva nemaju moć da ispune prazninu ljudskog srca.
Kada se sva zadovoljstva i zabave sveta ugase, srce je ostavljeno sa osećajem gorčine. Lažne slave sveta postaju tuga. Nevernik ignoriše stvarnost da se ljudska radost ne sastoji u svetskim uživanjima već u ljubavi Božjoj koja je beskonačna i večna. Tu greše oni koji igorišu Boga. Onaj koji odbacuje Boga odbacuje svoju radost i blaženstvo. Tada se neveran čovek muči u životnoj borbi bez Božjeg prisustva.
I na taj način se očajanje i strah nastanjuju u njegovom srcu, pa nevernik hoda prema svom već otvorenom grobu. Po Božjoj mudrosti, promislu, milosti i moći, čuda se u svetu događaju pred njegovim očima. Ali on ih uopšte ne primećuje, iako su ona najvažnija u čovekovom životu pored harmonije i božanske dobrote. Pored njega protiče slatka voda radosti i zadovoljstva ali zbog svog neverja on ne uspeva ni suvoću sa jezika da ukloni. Žeđ ga muči, ali ne dobija živu vodu sa velikog izvora, jer se sa njegovih usana ne čuje zahvalnost Bogu, a još manje pojanje u slavu Božiju.
Radost koja struji vaseljenom ne ulazi u srce nevernika, jer se Bog udaljio od njega. Praznina u srcu je ispunjena tugom. On ostaje u tom stanju jer nema želje kod njega za duhovnim darovima. On tumara tamom bez ijednog svetla i nikoga nema da ga rukovodi. U životnoj trci on je sam i živi bez nade za boljim životom. Korača među mnogim zamkama i nema nikoga da ga izbavi. On pada u zamke i oseća njihovu težinu, a tuga ne presteja jer nema nikoga da mu pomogne.
Mir i tišina srca su oterani njegovim neverjem. Žalost je ispunila dubine njegovog srca. Radost koju vernik oseća kada ispunjava svete zapovesti i zadovoljstvo kada živi moralno su nepoznati za nevernika. Sreća koja dolazi zbog vere nikada nije posetila srce nevernika. Vera pomaže verniku u životnim borbama i zbog nje dobija snagu, dok je ta snaga za nevernika nepoznata.
Osećaj zahvalnosti koja dolazi iz ljubavi je velika tajna za nevernika. On postavlja materijalne stvari na prvo mesto, tako da pravu duhovnu radost ne oseća već se zavarava kratkotrajnim materijalnim zabavama. Težnja ka vrlini mu je potpuno strana, pa tako ni sladost blagodati nije nikada okusio. Nevernik je zanemario pravi izvor radosti i juri ka izvoru gorčine. Ispunjavanje svetovnih želja mu je donalo samo prazninu.
O, nesrećni robe strašnog tiranina! Ko ti je oteo radost života? Kako ti je ukradeno pravo bogatstvo? Izgubio si svoju veru, odbacio Boga, i bacio velike darove božanske blagodati. Mnogo je nesrećan život takve osobe! Takav život je ispunjen raznim nevoljama, a priroda oko nevernika izgleda sterilna i mrtva. On se ne raduje Božjoj tvorevini jer je za njega sve tužno. Nevernikov život postaje veoma težak i vremenom nepodnošljiv.
Zbog svega toga, očaj njemu izgleda kao dželat i strašni mučitelj koji ga teroriše. Njegova hrabrost ga je već napustila, a moral oslabio, jer je pomračen manjkom vere. On tada izgleda kao čovek koji je motivisan nečim drugim, odnosno on biva motivisan neverjem. On se predao očajanju u kome nema milosti i saosećajnosti. Njegov život je nasilno i nemilosrdno odvojen od darova Božjih i gurnut je prema dubinama pogibije, prema tami pakla odakle ga jedino može pozvati Njegov Tvorac. Tvorac koga je on celog života odbacivao, a sada treba njemu da položi svoj račun zbog svog neverja. Tada će biti osuđen i biće bačen u večni oganj.
Prevod sa engleskog: čtec Vladimir (Srbljak)
05.02.2016.
