MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ko može iskazati tajnu Krsta, koji je poslužio kao oružje stradanja Spasiteljevog? A zapravo, koliko je bilo drugih načina na koje je On mogao ispuniti Svoj savet stradanja za nas! Pa ipak, od svih njih On je poželeo i izabrao samo ovaj, kako je i sam predskazao za Sebe: „Sinu Čovečijemu valja mnogo postradati“ (Lk 22,9). I gle kako On ovde govori: ne tek onako i u prostim crtama predskazuje Svoja stradanja, kako bi drugi neko to učinio, nego po nekoj tajanstvenoj nužnosti naznačuje i kao da uzakonjuje Sebi jedan vid smrti: „Sin Čovečiji treba da bude predan u ruke ljudi grešnika i da bude razapet i treći dan da vaskrsne“ (Lk 24,7).  

Pronikni u značenje ovoga „treba“ i videćeš da u njemu postoji nešto što ne dopušta drugi vid smrti – osim one na Krstu. Šta je uzrok toga? Samo Pavle, koji je bio ushićen pod lukovima raja i koji je u njima slušao neizrecive reči, može to da iskaže... može rastumačiti tajnu Krsta, što je delimično i učinio u Poslanici Efescima: „Da biste, ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi, mogli razumeti sa svima svetima šta je širina i dužina i dubina i visina, i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi razum, da biste se ispunili svakom punoćom Božjom“ (Ef 3,18-19). Ne slučajno, dabome, božanstveni pogled Apostola ovde sagledava i ocrtava oblik Krsta, i već to pokazuje da je, čudesno očišćen od tame neznanja, pogled njegov pronikao u samu suštinu. Jer u opisu četiri suprotstavljena kraka koji izlaze iz zajedničkog središta on vidi sveobuhvatan i divan promisao Onoga koji je blagoizvoleo javiti se na njemu svetu. Upravo zbog toga svakom od delova tog oblika on daje zasebno ime, to jest: onaj koji nizhodi iz sredine on naziva dubina, onaj koji se pruža uvis visina, a oba poprečna: širina i dužina. On ovim, kako mi se čini, hoće da kaže da sve što postoji u vaseljeni, bilo da je iznad nebesa, bilo da je u podzemlju, ili pak na zemlji, od jednog do drugog njenog kraja – sve to živi i prebiva po volji Božjoj pod krsnim znakom.

Možeš to sagledati još i u predstavama sopstvene duše: pogledaj na nebo i umom obuhvati podzemlje, rasprostri svoj umni pogled od jednog kraja zemlje do drugog, razmisli pritom i o središtu koje sve to povezuje i sadrži, i tada će se u duši tvojoj sam od sebe uobličiti oblik Krsta koji svoje krake pruža odozgo na dole, i od jednog kraja zemlje do drugog. Taj lik je prikazao i David kada je o sebi govorio: „Kuda ću poći od Duha Tvoga, i od lica Tvoga gde ću pobeći? Ako uziđem na nebo (a to je visina), Ti si tamo; ako siđem u ad (to je dubina), prisutan si; ako uzmem krila svoja ujutro (to jest od izlaska sunca na istoku, a to je širina), i nastanim se na krajevima mora (a morem Judeji zovu zapad, a to je dužina), i tamo će me ruka Tvoja voditi“ (Ps 138,7-10). Vidiš li kako David ovde ocrtava oblik Krsta? Ti, govori on Gospodu, svuda postojiš, sve Sobom povezuješ i sve u Sebi sadržiš, Ti si gore i Ti si dole, ruka je Tvoja desno, i ruka je Tvoja levo. Iz istog razloga i Sveti Apostol govori da će u vreme kada sve bude ispunjeno znanjem i verom, Sušti koji je iznad svakog imena, biti prizivan i da će mu se klanjati u ime Isusa Hrista sve što je na nebesima, i na zemlji i pod zemljom (vidi Ef 1,21; Flp 2,10).

Po mom mišljenju tajna Krsta je sadržana i u onoj „joti“ (ako se piše sa gornjom poprečnom crtom) koja je jača od nebesa, tvrđa od zemlje i trajnija od svih stvari, i o kojoj Spasitelj govori: „Dok ne prođe nebo i zemlja, neće nestati nijedna jota ili jedna crta iz Zakona“ (Mt 5,18). Meni se čini da ove božanske reči hoće, kao u ogledalu i zagonetki (1. Kor 13,12), da pokažu da se sve stvari u svetu drže oblikom Krsta, i da je on trajniji od svega što drži.

Zbog toga Gospod nije jednostavno kazao „Sin Čovečiji treba da umre“, nego „da bude raspet“, kako bi onima među bogoslovima koji ljube sazercanje pokazao da je u obliku Krsta sakrivena svemoguća sila Onoga koji je raspet na njemu, i koji je blagoizvoleo da Krst bude sve svima. 

Preuzeto iz knjige „Ovim pobeđuj“, Pravoslavna eparhija niška, Niš 2012.