MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ovoga dana praznuju se dva događaja u vezi sa Časnim krstom Hristovim: prvo, pronalazak Časnog krsta na Golgoti 326. godine, i drugo, povratak Časnog krsta iz Persije, opet u Jerusalim, 628. godine. 

Carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, pobožna hrišćanka, krenula je na prvo pokloničko putovanje u Svetu Zemlju. Došavši u Jerusalim, poželela je da potraži krst na kome je bio razapet Gospod Isus Hristos. Prema sačuvanom predanju o mestu raspeća, carica Jelena je na Golgoti preduzela obimno iskopavanje. Jedan stari Jevrejin, po imenu Juda, ukazao joj je da se krst nalazi ispod Venerinog hrama. Hram je srušen i u temeljima su nađena tri krsta. Stavljali su ih redom na jednog mrtvaca, i kod trećeg je mrtvi oživeo. Po tome su bili sigurni da su pronašli Časni krst Hristov. 

Patrijarh Makarije ga je tada visoko uzdigao, da bi ga svi videli (od toga je i nastao praznik: Podizanje Časnog krsta). Carica Jelena je dala da se napravi kovčeg od srebra i položila je u njega Časni krst.

U VII veku persijski car Hozroje, osvojivši Jerusalim, odvede mnogo naroda u ropstvo i odnese Krst Gospodnji u Persiju. Tamo je Krst ostao četrnaest godina. Godine 628. vizantijski car Iraklije pobedi Hozroja i sa slavom povrati Krst. Sam car je na svojim plećima unosio Krst u Jerusalim. No, odjednom car stade i ne mogaše krenuti dalje. Patrijarh Zaharije vide anđela, koji sprečavaše cara da u raskošnom carskom odelu nosi Krst, onim putem kojim ga je Hristos nosio bos i ponižen. On to saopšti caru, i car skide carsko odelo, obuče skromnu odeću i bos ponese Krst na Golgotu, i položi ga u hram Vaskrsenja. Kasnije je Krst prenet u Carigrad, odakle su ga Latini, kad su porobili Carigrad 1204. godine, razneli po celoj Evropi.

Na svenoćnom bdeniju uoči praznika iznosi se svečano iz oltara Časni krst i polaže se na pripremljen nalonj ukrašen svežim bosiljkom, a verni narod prilazi, klanja se i celiva najsvetiji simvol Hrišćanstva. U spomen na stradanja Gospoda na krstu, Vozdviženje je posni dan, u koji se ne jedne ni riba. Vozdviženje ima jedan dan pretprazništva i sedam dana poprazništva. Odanije je 21. septembra. Životvorni Krst, iznesen na sredinu hrama, leži na nalonju do odanija 21. septembra. Na dan odanija, posle otpusta na Liturgiji, sveštenik ga uz pevanje tropara i kondaka na svete dveri unosi u oltar, polaže na presto i kadi.

Nedjelja pre i posle Praznika podizanja Časnog krsta posebno su obeležene slavljenjem Časnog krsta Hristovog. Crkva je za ovaj praznik propisala post, ali nije strog, ne jede se riba, a dozvoljeni su ulje i vino.

Na prazničnoj ikoni slika se patrijarh Makarije kako podiže Časni krst, a pored njega su carica Jelena i car Konstantin.

Tropar: Spasi Gospode narod Tvoj i blagoslovi nasleđe Tvoje; pobedu daruj pravovernima nad svima neprijateljima, i Krstom Tvojim čuvaj narod Tvoj pravoslavni.

Kondak: Uznevši se na Krst dobrovoljno, istoimenom Tvome narodu daruj milosti Tvoje, Hriste Bože; razveseli silom Tvojom pravoslavni i hristoljubivi rod naš, dajući mu pobedu nad neprijateljima, jer za pomoć ime Tvoje oružje mira, kao nepobedivu pobedu.  

Protojerej-stavrofor Dušan M. Kolundžić: „Zapovedni crkveni praznici kod Srba“, 2013.      

Smrtovniceprodaja stanova pik smrtovnice blumen horoskop kalkulator online knjige pdf cvijece vicevi