АКАТИСТ
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
СЛУЖБА
ЧУДОТВОРНОЈ ИКОНИ МАЈКЕ БОЖЈЕ ЛЕПАВИНСКЕ
Погледајте који нам је рејтинг на Интернету?
ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ СВЕТА
...Све си премудрошћу створио" (Пс.103,24)
РЕЗУЛТАТИ АНКЕТЕ О
РАДИО БЛАГОВЕСТИ
ВИЊЕТЕ И УКРАСНА СЛОВА
ВИЗАНТИЈСКЕ ИКОНЕ ФРЕСКЕ И ВИЊЕТЕ
РАЗГОВОР СА АРХИМАНДРИТОМ ГАВРИЛОМ О МОДЕРНИМ ТЕХНЛОГИЈАМА
КРОЗ МИСИОНАРСКИ РАД ОЦА ГАВРИЛА
РЕЛИГИЈЕ И ИНТЕРНЕТ
РАЗГОВОР АХРИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА СА ПРИМ.ДР РАДЕТОМ КАЛАМАНДОМ
ВИРТУАЛНА ПОРОДИЦА АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА
МИКРО КЊИГА - ИНТЕРНЕТ КЊИЖАРА
ДУХОВНА ДЕЦА СВОМЕ ОЦУ ГАВРИЛУ ЛЕПАВИНСКОМ У ЧАСТ ПОЛА ВЕКА ЊЕГОВОГ ДУХОВНОГ ПОДВИГА
ПРЕКО ФЕЈСБУКА ДО ДУХОВНОСТИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
ДИГИТАЛНА ТЕХНОЛОГИЈА У МИСИЈИ ЦРКВЕ
ВЕБМАСТЕР НЕНАД БАДОВИНАЦ У ЈУТАРЊЕМ ПРОГРАМУ РАДИЈА СЛОВОЉУБВЕ
Буѕ ноњ Хигх-Љуалитѕ реплица Омега њатцхес фор тхе бест прице он superwatches.me/omega.html.
Једни је траже, други се плаше ње. За прве је она ваздух, а за друге суд. Она је ретка гошћа у нашим домовима, али без ње душа не може да сазри и да одрасте. Свој сопствени глас можемо чути само у њој. Говоримо о тишини.
Леарн море абоут реплица њатцхес ат spankwatches.co.uk
У годинама кад је сунце светлело јаче и кад су боје живота, чак и у бљузгавом пролећу или у хладној јесени, изгледале сочније него сад, укратко - у детињству, у свим новинама и часописима свако мало су објављиване рубрике под називом "Њихови обичаји". Јасно се сећам да је једном у таквој рубрици објављен чланак о томе како се на токијским улицама препуним смога продаје кисеоник. Људи прилазе аутоматима, исто као ми, по навици убацују новчић и добијају право - не на чашу газираног напитка, већ на удах чистог ваздуха. Даље је било речи о томе да се Мексико, Њујорк, Токио и низ других градова гуше у издувним гасовима и фабричком диму, о томе како људи на Западу данас купују оно што су сви раније могли да користе бесплатно и у неограниченим количинама.
Много воде је протекло од тада. Њихови обичаји су постали наши. И ми се гушимо, иако још не купујемо свеж ваздух.
Ону цртицу сам запамтио зато што се у њој јасно види тенденција нашег живота - дефицит обичног, недостатак онога без чега живот постаје немогућ.
Без пријатељства, љубави и општења се не може преживети. Ако смо научили да се сналазимо без тога, то још увек није живот, већ таворење. Милиони људи би се осушили без љубави, на стотине хиљада не познају обично и право пријатељство, на хиљаде је везало омчу или скочило са балкона зато што нису имали нешто с неким да поделе - није било општења.
Општење је само пример. Али није то оно што нас сад занима. Занимају нас тишина и самоћа.
Како од зрна расте клас добро могу да замисле, али не могу добро да схвате чак ни биолози с титулама. А личност расте у тишини и самоћи. Но код нас нема ни тишине ни самоће. Само бука и врева, само звецкање и тандркање.
Бучни празници су наличје очајања. Покушај човека да се уклопи у гомилу људи који се веселе је најгора врста бекства од самог себе. Најгора је зато што је безуспешна. Човек ће свеједно стићи самог себе. Свеједно је да ли ће то бити у болничкој постељи или покрај разбијеног корита.
Личност нема где и кад да расте. Шаблон, стандард, размена за задовољство. Није чудо што није најбоље време за Христову веру. Јудејци и муслимани верују сви заједно, у заједници, као народ. Хришћани исповедају веру Саборне Цркве, али у њу урастају појединачно. Црква као заједница се састоји од непоновљивих личности које се ни у чему не могу растворити. Јеванђеље се обраћа скривеним дубинама сваког појединца. Од тога колико је узорана земља срца, колико је на њој корова, зависи да ли ће проклијати семе.
Наши орачи из народних песама у дечјим књижицама се приказују како расипају зрно широким и штедрим гестом. Исто тако штедро заливамо своје травњаке и баште. А на Истоку, где има мало воде, не лије се по трговима. Црева се повлаче дуж жбунова или дрвећа. Вода се не пролива, већ се шкрто и прецизно капа на корен биљке. То је личносни приступ. Бог нас уредно поји живом водом и занима се за сваког од нас појединачно. А нас много не занимају ни Бог, ни ми сами. Зато што не познајемо себе, а Бога се не сећамо. Оглувели смо од вреве као од бомбардовања.
Желим да говорим о тишини и о стваралачкој самоћи, о оним одајама где се може купити пола сата мира за важне мисли.
Фантазирајмо мало. Замислите да наилазите на улици на бутик изнад чијих врата је написано: "Пола сата тишине. Време које рађа вечност". Текст може варирати. Купујете карту, улазите, и по први пут почињете да размишљате о ономе о чему до сада нисте имали прилике да размишљате.
Наравно, апсолутна тишина не постоји. Увек је ту куцање сата, бука кола с друге стране прозора. Напокон, ту је и куцање срца у грудном кошу. Али чак и релативна тишина буди у човеку успаване мисли. Због страха од њих човек се увек плашио и плашиће се тишине. Али ми смо ушли. Нисмо кукавице. Кога ћемо срести?
Прво ће нас преплавити недавни утисци, лица, словесна бука и остало. Они ће се топити као пена у кади. Треба просто причекати да то прође. Затим, можда се ништа неће десити док не прође пола сата. Онако, нечег ћемо се сетити, о нечему ћемо размислити. Наслаге старудије у нама су превише велике да бисмо видели тиркиз од првог покушаја. Али чак и после оваквог првог, релативно јаловог искуства ћутања, човек ће, ако доспе на фудбалску утакмицу, бити запањен, а можда ће се и потрести због контраста. Још се ништа у души није покренуло, али ће шаролика гомила обједињена осећајем бесмисленог и безумног јединства већ почети да га плаши. Митинзи и демонстрације би окупили много мање људи кад би овим људима наредили да пола сата поседе и поћуте пре ових догађаја.
Склањати се од узбуђене гомиле је подједнако природно као и не прилазити вулкану из којег се излива лава. Овде нема ни грама повода за надменост. Много је важније наставити путовање у земљу релативне тишине и привремене самоће. Није искључено да код вас временом могу доћи они који личе на вас или које сте некад увредили. Све оно што се дешава у нашем животу се за савест десило "данас". Чим свакодневни утисци избледе савест ће пожурити да нас подсети на многе ствари. Преварени људи, неиспуњена обећања, тешко камење великих грешака и ситан песак таштине који су испунили много врећа - све ће то почети да нам плови у сусрет, лагано, али неповратно, као шлеп који вуку бурлаци.
Човек који непокретно седи у самоћи повремено дубоко уздише. Кратке свете речи попут "мама!" или "Господи, помилуј!" повремено се мичу на његовим уснама. Али, не рађа се само вера у тишини. Под њеним покровом у ум покушавају да проникну најотровније мисли. У тишини се најстрашнија хладноћа увлачи кроз уши и покушава да дође до срца.
А шта сте хтели? Да вера буде наивна и да је ништа не искушава? Не. До победничке "осане" која не сумња треба доћи кроз најразличитије препреке. Најопасније спавају у нама и буде се у самоћи.
Зашто људи умиру тако забринуто и тешко? Зашто не усну тихо, не шаљу за опроштај осмехе и благослов? Не говоре "до виђења" и не гледају у даљину с радосном надом. Тачније, све то постоји, али вероватно више представља редак изузетак него свеопште правило. Одакле ово кркљање и агонија, превртање у постељи и јогуњење као код птице коју је ухватио грабљивац?
Можда због овога, због недостатка жеље да се баве главним? Стално је човек некако мислио да ће стићи. Живео је у суседству са чаробном собом, али ниједном није ушао у њу. Није стигао. Заборавио је. Није успео.
Мислио је, пише концепт, а оно, неко му је узео свеску. Испоставило се да је то био контролни који је дао директор. Сад може да изгори од стида.
После оваквих мисли човек не жели да отвори новине или укључи телевизор. А ако га укључе други, гледа га бестрасно и бесмислено као риба која је допливала до илуминатора подморнице. Истина, то не траје дуго.
Из књиге протојереја Андреја Ткачова "Да не би отишли", Бернар, Београд 2017.
Слике: руска умјетница Татјана Јушманова
Прочитано: 5063 пута
Његово Високопреосвештенство Митрополит Г. Порфирије
МАЊИНСКИ МОЗАИК: ИКОНОГРАФСКИ СПОМЕНИЦИ ЛЕПАВИНСКИ
АРХИМАНДРИТ ГАВРИЛО У ЕМИСИЈИ "ПОЗИТИВНО" НА ХРТ
ПРИЛОГ О ИНТЕРНЕТ МИСИОНАРЕЊУ
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА ВУЧКОВИЋА У ЕМИСИЈИ "ДУХОВНИ МОСТОВИ" НА БХТВ
МИТРОПОЛИТ ЈОВАН О МИСИОНАРЕЊУ СА НОВИМ ТЕХНОЛОГИЈАМА У ЕМИСИЈИ "ИСКРЕ ПРАВОСЛАВЉА" РТРС
ПОСНА ЈЕЛА ПО ИЗБОРУ О. ГАВРИЛА
"Христе Боже, благослови јело и пиће слугу Твојих..."
ORTHODOX MISSION
ПРАВОСЛАВНА МИСИЈА
РЕЦЕПТИ ЗДРАВЕ И
ЛЕКОВИТЕ ХРАНЕ
МАЊИНСКИ МОЗАИК
ЧУДЕСНА ИСЦЈЕЉЕЊА
МАНАСТИРСКО ЦВЕЋЕ
ИЗ ФОТО ОБЈЕКТИВА ЈЕРОЂАКОНА ВАСИЛИЈА
РЕПОРТАЖА О МАНАСТИРУ ЛЕПАВИНИ
О ЧУДЕСНИМ ИСЦЕЛЕЊИМА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ-књига друга" Архимандрита Гаврила (Вучковића)
НА РАДИЈУ СЛОВОЉУБВЕ
ВИДЕО ПРЕЗЕНТАЦИЈА "ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ - КЊИГА ДРУГА"
АРХИМАНДРИТА ГАВРИЛА (ВУЧКОВИЋА)
СПЦ ХОЛАНДИЈА
ЕПАРХИЈА ЗАПАДНОЕВРОПСКА
РАДИО СЛОВО ЉУБВЕ
РАДМИЛА МИШЕВ О ПОЛА ВЕКА ДУХОВНОГ ПОДВИГА ОЦА ГАВРИЛА
ПРЕЗЕНТАЦИЈА КЊИГЕ ДУХОВНИ РАЗГОВОРИ
РАЗГОВОР СА РАДОМИРОМ ВУЧИЋЕМ
КЛЕСАРСКА РАДИОНИЦА АГИАЗМА