***  Hristos se javi, oče Gavrilo! Blagoslovite!

OTAC GAVRILO: Vaistinu se javi!  Kako je, brate, kako teče duhovni napredak?

*** Bogu hvala, oče, ide na bolje. Poslušao sam Vas i sad se mnogo bolje osećam. Noćas sam bio na jutrenju i na Liturgiji u manastiru Koporinu...

OTAC GAVRILO: Taman sam razmišljao šta je sa tobom kad se tako dugo ne javi?

*** Oprostite, oče, nisam hteo da smetam. Zanima me kako ste Vi sa zdravljem? Čitao sam o Vašem zdravlju na Lepavinskom sajtu.

OTAC GAVRILO: Trenutno se nalazim na rehabilitaciji u Banji Mlječanici.

*** Bogu hvala i našoj Presvetoj Bogorodici. Biće sve u redu. Oče Gavrilo, počela je da mi se javlja želja za monaštvom, a ja se sve plašim da nije neka zamka nečastivog...

OTAC GAVRILO: Hvala Bogu, radujem se toj tvojoj iskri za monaštvom i želim ti da se ona još više rasplamsa, a ne da bude samo trenutna...

*** I ja to želim, oče, ali kako da otkrijem da li je to ono pravo ili je neka smicalica nečastivog? Ta želja tinja u meni već duže vreme i mislim da mi se javila od trenutka moje prve posete svetom Vasiliju Ostroškom. Slava mu i milost! Svetitelja sam čak i sanjao jednom kako sedi na mestu gde ja obično spavam, drži  Jevandjelje u ruci, blago se osmehuje i rukom me zove k' sebi.

OTAC GAVRILO: A ti si odmah počeo da sumnjaš! To je već seme kolebljivosti. Nego ti napravi trougao u odnosu na ono što si mi ranije pisao, zatim svetovnog i manastirskog života. Moraćeš za jedno da se odlučiš...Godine idu...Nemoj da idu uzalud.

*** Slažem se sa Vama, oče! Ali, ja imam još jedan problem. Imam tetovažu na obe ruke. Gorko se kajem što sam to uradio, i ne znam šta sada sa tim da radim?

OTAC GAVRILO: Ma, to nije prepreka za monaštvo. To si ti uradio u ludim i mladim danima kao i većina mladih. Gospod ne glada tvoju tetovažu, već tvoje srce i tvoja dela.

*** Hvala Vam, oče Gavrilo, mnogo mi znače vaše reči, jer mi je svakim danom želja za monaštvom sve veća i veća. Ja sada to moram da saopštim i svojim roditeljima, jer ne mogu  da odem  bez roditeljskog blagoslova.

OTAC GAVRILO: Imaš li još braće i sestara?

*** Imam starijeg brata.

OTAC GAVRILO: Eto, Bogu hvala, nemaš nikakve prepreke da odeš u manastir. Svakako je potreban blagoslov roditelja i tvoja čvrsta odluka čak i za manastir za koji se budeš odlučio da stupiš kao iskušenik.

*** Voleo bih da to bude Ostrog i da se tu i zamonašim.

OTAC GAVRILO: Treba izabrati manastir u koji te srce vuče. Tamo idi, samo se pripremi na razna iskušenička iskušenja i gledaj da ih sve u trpljenju i strpljenju savladaš.

*** Daće Gospod Bog, oče Gavrilo, da moje srce i um budu u molitvama. Hvala Vam, oče, na razgovoru i na podršci. Želim da Vas Presveta Bogorodica i svi sveti čuvaju i iscele.

OTAC GAVRILO: Hvala, brate, želim ti da ti se želja ispuni i, ako Bog da, da budeš dobar i poslušan poslušnik.

*** Daće Gospod Bog! Zbogom, oče, laku noć i blagoslovite!

OTAC GAVRILO: Bog te blagoslovio i laku noć! Amin!