MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Ljudi treba da znaju sledece: oni imaju vecnu dusu i prizvani su na spasenje, i nose u sebi Boziji lik. I ako oni prenebregnu Boziji lik i zakon, onda ce sami sebi postati neprijatelji - to je rekao u intervjuu bugarskom Internet-portalu “Religija BG" Njegovo Visokopreosvestenstvo Mitropolit Slivenski Joanikije. Omladina misli da ce u grehu naci radost, a u stvari se desava sasvim suprotno - pronalazi nesrecu i nezadovoljstvo.

Čovek u grehu nalazi svoju duhovnu bolest, primetio je mitropolit Joanikije, i dodao: “Greh privlaci i pomracuje. On samo prividno donosi zadovoljstvo, a u stvari duhovno opustosuje. Greh je prepreka za sve. Svaki ucinjeni greh ranjava dusu, i ako se ona ne leci onda ostaje porazena za vjek vjeka". 

- Vase Visokopreosvestenstvo, zahvaljujem vam sto ste se slozili da date intervju. S kojim osecanjima ocekujete nastupajuce svetle Bozicne praznike? 

- Praznik Hristovog Rodjenja treba u nama da pobudi cista duhovna osecanja, duboko postovanje pred velikom Tajnom, smirenje. Bez toga je nemoguce u potpunoj meri doziveti i dostojno proslaviti ovaj veliki dogadjaj. Bog silazi na zemlju iz ljubavi prema coveku kako bi mu jos jednom otvorio rajske dveri. Duboko religiozan covek u praznicne dane ostavlja svakodnevne probleme i predaje se duhovnom razmisljanju. On zeli da dostojno, hriscanski doceka praznik, jer praznik i postoji zbog toga - da odvoji od svakodnevnih briga i da usmeri misli i srce ka duhovnim stvarima. Kao sto svaki rad zahteva pripremu, tako je i praznik za nas - svetao i radostan rad u slavu Gospodnju. Pravoslavni hriscanin treba da se ispoveda i pricescuje, jer se time priblizava Bogu. 

- Mi smatramo da smo verujuci, pravoslavni Hriscani. Da li su po Vasem misljenju danasnji Bugari postali vise ili manje religiozni? 

- To pitanje mi je takodje postavio jedan novinar u gradu Sliven. Duhovnost je tesko ispitivati. Ona je i nepostizna u svojoj visini, i neobjasnjiva u svojoj dubini, i neobuhvatna u svojoj sirini. Put vere je slozen duhovni put. Pre promene politicke situacije u nasoj zemlji je takodje bilo verujucih ljudi, koji su se ispovedali, trazili Boga, i zeleli da budu pravi pravoslavni hriscani. Bez obzira koliko duboko duhovnost bila skrivena u coveku, i bez obzira koliko je tajili, ona se ranije ili kasnije projavljuje. Tako je i danas kod nas pravoslavnih Hriscana. U toku svakog posta ja pitam svestenike koji ispovedaju koliko se ljudi ispovedilo - da li ima neke promene iako je to samo spoljasnji pokazatelj. Svako ko duhovnim usima slusa Boziji priziv, progledava duhovno i priblizava se Bogu Istine i Ljubavi. Ne treba precizno odredjivati broj verujucih, jer Istina nije u kvantitetu, vec u kvalitetu. Pravoslavlje su ocuvali malobrojni ljudi, ali se njegova snaga sacuvala kroz vekove. 

- Koje su po Vasem misljenju najvece teskoce s kojima se Pravoslavlje danas susrece?

- Pravoslavlje ima jedne te iste teskoce i juce, i danas i sutra. Crkva ih dobro poznaje. Sveti Oci, koji su ocuvali pravoslavnu veru, su se borili za nju i branili je, dali nam predivan primer i ukazali na dostojan put. Cilj Pravoslavlja je da pobedi svet, ali ne putem nasilja, vec putem uverenja. Nasu veru su u toku vekova ogranicavali, gusili, ali ona nikada nije nestala, nikada nije oslabila, i svako ko se borio protiv pravoslavne vere nije pobedjivao, vec je bio porazen. Onaj ko dize ustanak protiv Pravoslavlja biva pobedjen Svetim Duhom. Niko ne moze da se bori protiv Boga. Proucavajuci istoriju prvih vekova Hriscanstva mozemo uociti da se pravoslavna vera ocuvala u katakombama. Sveti mucenici su nam pokazali kako da sacuvamo pravoslavnu veru do kraja sveta. To je velika stvar. Bog nam je naredio da do smrti budemo verni Pravoslavnoj Istini. To je nasa obaveza - da sacuvamo pravoslavnu veru od izvrtanja, od najmanjih novotarija, kao i od mesanja sa drugim religijama. Postoji samo jedna prava i spasonosna Vera, a to je - Pravoslavna Vera. Ako se neko udaljava od pravoslavne vere i pravoslavnog dogmata onda on vec nije pravoslavni Hriscanin. Pravoslavni Hriscanin prihvata sve dogmate u potpunosti. To je potvrda i obelezje pravog Hriscanina. Najmanje odstupanje od istine dovodi do duhovne pogibije. 

- S kojim jos problemima se danas susrecu pravoslavni Hriscani? 

- Pravoslavni Hriscani se susrecu sa raznim teskocama. Ja svaki dan razgovaram sa pravoslavnim Hriscanima i to ne samo u mitropoliji, vec i u eparhiji. Vidim njihove nevolje, njihovo siromastvo. Oni nekada posustaju, ali ih ja krepim time da su iskusenja u neka druga vremena bila cak i veca. Pravi Hriscani su sacuvali veru i odoleli svim iskusenjima, sto znaci da i mi to treba i mozemo da ucinimo. Kako kaze sv.Kiprijan Kartagenski: “Bolujem braco zajedno sa Vama, i nimalo me ne tesi to sto sam zdrav i nepovredjen, jer je pastir ranjen ranom u njegovom stadu�?. Problemi se ne mogu skupljati u jednoj knjizi. U siromasnoj porodici postoje jedni problemi, u bogatoj - drugi, a opet su drugaciji problemi ucenika, snaje, svekrve, sina, cerke. Te probleme treba odrediti i jasno ih razdvojiti. To je veoma tesko i slozeno pitanje. Ali za mene je vazno nesto drugo - ukazati pravoslavnim Hriscanima jedini spasonosni put, i spreciti njihovo udaljavanje od pravoslavne vere. 

- U vreme kongresa Visih Pravoslavnih bogoslovskih skola mitropolit Jovan Ziziulas je izjavio: “oni koji se protive ekumenizmu, ne mogu biti pravoslavni". Kako Vi komentarisete tu izjavu? Da li je to glavno pitanje koje odredjuje nasu pravoslavnost? 

- Ja nemam pravo da tumacim izjave mitropolita Jovana. Moja etika mi to zabranjuje, a vi njega pitajte pa neka vam on odgovori i razjasni. Moj priziv je da cuvam pravoslavnu veru od svega dodatnog. Pravi pravoslavni Hriscanin se upravlja Svetim Ocima, odlukama sabora, dogmama pravoslavne vere. Sve ostalo nije Pravoslavlje. Ko zaista voli pravoslavnu veru taj je i cuva. On postuje Pravoslavnu Crkvu, i ne udaljava se od nje ni desno, ni levo, jer je svako udaljavanje - izmena Pravoslavlja. 

- Nedavno je na forumu sajta “ReligijaBG" postavljeno pitanje: koliko je pravilno sklapanje braka izmedju inovernog i pravoslavnog u pravoslavnoj Crkvi? Kakvo je Vase misljenje? 

- Pravoslavni Hriscanin se vencava sa pravoslavnom Hriscankom. Ako postupe drugacije, onda je to nepravilno. Nepravoslavni, koji zeli da se venca po pravoslavnom kanonu mora da primi istinitu veru. 

- Ali kako da shvatimo zelju Vaseljenskog Patrijarha koju je izrazio u vreme njegove sluzbene posete Rimu ove godine - postizanje potpunog jedinstva u veri sa katolicima? Dva meseca kasnije on je ponovo zvanicno izjavio da Konstantinopoljska Patrijarisja vec smatra vazecim krstenje u jevandjeljskoj luteranskoj crkvi u Nemackoj? 

- Po tom pitanju ne mogu da kazem nista vise od onoga sto sam rekao. Treba pamtiti i cuvati tu zakletvu koju smo dali pri nasoj episkopskoj hirotoniji. Dogmati se moraju postovati, jer smo se zakleli pred Bogom, arhijerejskim saborom i verujucim pravoslavnim Hriscanima. 

- Vi ste mitropolit jedne od najvecih eparhija u Bugarskoj Pravoslavnoj Crkvi. Vi uspesno delate u ovo ekonomski tesko vreme za bugarsku crkvu i zemlju. 

- Gospod nam pomaze u svemu. Kada postajemo monasi, mi odgovaramo pri postrigu: “Da, s Bozijom pomoci, Vladiko (oce) sveti". Bez Boga i Njegove blagodati nista ne moze biti dobro. Ovde nema mesta za neko zadovoljstvo, jer sv.Apostol Pavle kaze: “Sve mogu u Isusu Hristu Koji mi snagu daje"(Fl. 4:14). Kada Bog pomaze, covek treba da se smiruje jer bez toga nema uspeha. Bozija blagodat se projavljuje tamo gde postoji smirenje, trpljenje, molitva. A mi imamo mnogo teskoca i problema. Mnoge nase Crkve treba da se obnove, imamo pravoslavnu literaturu koja ne dospeva do najmanjih sela, do svakog Hriscanina koji ocekuje nasu duhovnu podrsku. “Tako i vi kad svrsite sve sto vam je zapovjedjeno, govorite: mi smo zaludne sluge, jer ucinismo sto smo bili duzni ciniti" (Lk. 17:10). Ja licno, ne mogu da kazem tako nesto jer sam veoma daleko od misljenja da sam ispunio svoj dug. 

- Vi spominjete blagodat koja nam pomaze u nasem zivotu. Sveti Oci su govoreci o nasim vremenima proricali oskudicu blagodati. Ljudi dolaze u stanje uninija, depresije, samoce, sto ih cini lakim plenom za zle duhove. Sta vi mislite - da li je savremeni covek usamljen? 

- Verujuci covek nikada nije usamljen. On je sam, ali nije usamljen. Sveti Simeon Bogoslov govori o sili blagodati, o radosti od blagodati, od utehe od blagodati. Blagodat daje smisao hriscanskom zivotu, blagodacu se ljudska dusa isceljuje. Blagodat je - nerv, blagodat je - klica, ona je kao porodica koja ne moze da izraste bez grane, ne moze da da plod, nista ne daje i susi se. Tom blagodacu Hriscani i zive. Po recim Svetog Simeona Bogoslova blagodat se javlja “dusom u dusi". Ona je - sila. Bozanska sila. Blagodat nije daleko od nas, ali je treba osetiti, a za to je potreban podvig. Trpljenje, molitva, prastanje, ljubav prema neprijateljima, saosecanje prema ljudima. Najmanja zavist sve unistava. Sveti Jovan Zlatoust kaze: “Zavist preseca ljubav". Ljubav je veca od mucenistva, jer cak i ako “predam tijelo svoje da se sazeze, a ljubavi nemam nista mi ne pomaze" (1 Kor.13:3). Sveti Boziji Ugodnici su se proslavili blagodacu i ljubavlju. 

- Ali o tome se danas govori sve manje i manje. Postajemo svedoci strasnog pada morala, uzasnih prestupa. Samoubistva postaju veoma cesta, pa samim tim i medju decom. Kako u tom obezumljenom svetu mogu da zvuce Jevandjeljske reci? 

- Onaj ko se udaljava od Boga, udaljava se i od dobra, od blazene vecnosti i od svog spasenja. “Jer Bogom zivimo i krecemo se, i postojimo". Apostol je rekao - ako Bogom zivimo onda bez Boga ne zivimo ili samo pokrecemo telo. A duh ozivljuje a ne telo. Duh daje smisao i cilj nasem zivotu. Kada duh tezi ka Bogu, onda on proseca duhovnu tamu. Duh je slican svetlosnom zraku u sobi u kojoj se skuplja prasina. Ta prasina ga ne zaustavlja. Ljudi treba da znaju sledece: njihove duse su vecne. Bog nas Svojom ljubavlju uvek zove, i ljubav nas ne ostavlja do poslednjeg dana naseg zivota, jer je to ljubav koja nikada ne slabi i koja se nicim ne moze pomraciti. Cela dusa, a ne samo njen deo, podrhtava cak i pri najmanjem grehu. 

- Da li je nepoznavanje tih istina uzrok sto je u nasim manastirima sve manje monaha? 

- “Ne boj se malo stado! Jer bi volja vasega Oca da vam da Carstvo" (Lk.12:32). Gospod je rekao da uskim putem ide mali broj ljudi, a sirokim - mnogi. Kada radimo svoj posao treba do kraja da ga radimo sa ljubavlju, trpljenjem, mudroscu, rasudjivanjem i molitvom. Tada, ispunjavajuci svoju obavezu, necemo biti odgovorni pred Bogom. Ako zapostavimo nase sluzenje bliznjemu, ako ne posvetimo dovoljno paznje nasem duhovnom ozdravljenju onda cemo snositi odgovornost. Kako kazu i Sveti Oci, i sveti Simeon Novi Bogoslov, Bog sve moze da ucini, samo ne moze da spase bezosecajnog. Bog, buduci Svemoguc, ne moze da spase bezosecajnog. Znaci, nase spasenje zavisi kako od Bozije blagodati, tako i od naseg ucesca. Ko zeli spasenje ne zadobija ga bez truda. Trudom i molitvom, trudom i Bozijom pomoci - samo se tako postizu konacni ciljevi, a ne samo trudom, niti samo nadom na Boziju milost, jer covek bez licnog ucesca ne zadobija spasenje. I tako, nasuprot Bozijoj zelji mi ostajemo van duhovnog stada. Pomolimo se Bogu da bi nam On dao revnost i oganj. Razgorimo taj nevestastveni oganj i neka on osvetljava put naseg zivota. 

- Mozda su politicari osveceni ognjem o kojem Vi govorite predlozili da se formira monaski fond zdravstvene zastite, koji ce pomagati monasima kojima je potrebna medicinska pomoc. Kako biste Vi prokomentarisali pocetak toga? 

- Ne mogu nista da kazem pre zvanicnog misljenja Svetog Sinoda. Nema jos zajednickog zakljucka po tom pitanju, i nije se cuo saborni glas Crkve. I ja cu precutati. 

- Kada se radi o praznicima, mozda je neumesno govoriti o pravoslavnim dobrotvornim akcijama koje Crkva organizuje. Ali Vasa eparhija razvija siroku delatnost za pomoc siromasnima i onima kojima je to potrebno. Recite nam molim Vas nesto o tome. 

- Moram da priznam da mi je malo neprijatno. Istina je da sam ja clan Oblasnog komiteta Crvenog Krsta. Na kraju skolske godine mi pomazemo ucenicima, potpuno sirotoj deci ili deci kojoj je umro jedan roditelj, kao i deci sa bolesnim roditeljima ili roditeljima penzionerima. Direktori skole nam dostavljaju spiskove tih ucenika, i mi im pomazemo koliko je to u nasoj moci. Ta finansijska pomoc nije veoma velika, ali pomazu parohijani Sivenske eparhije. Ima i mnogo biznismena koji takodje pomazu u prosvetiteljskoj delatnosti, jer knjige o moralu treba da dodju do svojih citalaca. Ja sam prezahvalan svim tim ljudima u Slivenskoj eparhiji koji nam pomazu u dobrim delima. Bog ce ih u Sudnji dan stostruko nagraditi jer njihova lepta doprinosi duhovnom prosvecenju, a bez prosvecenja nema moralnog drustva i poretka. Zato i mi uvek dobru kazemo “da", a zlu “ne". 

- Sta biste pozeleli nasim citaocima? 

- Citaocima zelim telesno i duhovno zdravlje, trpljenje i mudorst. Jer kako kaze sveti Jovan Lestvicnik mi treba malo da se potrudimo i Bog ce nam pomoci. Ljudi koji se otvorena srca interesuju za pitanja vere imaju koristi iako mozda ne odmah. Jer i sunce ne izlazi odmah vec polako, postepeno, ali sigurno. Tako je i sa duhovnim prosvetljenjem. Ono se ne desava u jednom trenu. Ali kada covek oseti silu blagodati, onda ga vise niko ne moze odvojiti. Naravno, kolika duhovna hrabrost je potrebna da se ide pravilnim putem nista manja nije potrebna i da se njime nastavi. I ja se molim Bogu da bi vasi citaoci nastavili da idu tim teskim i slavnim putem spasenja.

http://www.pravoslavie.ru/cgi-bin/sykon/client/display.pl?sid=481&did=1108