MANASTIR LEPAVINA - SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA

Starac Porfirije

če Danilo , bili ste Bogom blagosloveni da poznajete Starca Pofririja jako dobro tokom mnogih godina . Želeo bih prvo da vas zamolim da nam ga ukratko opišete, a kasnije ćemo videti projave Božije milosti preko njega samog .

Otac Danilo Guvalis : Starac Porfirije je bio Božiji dar Crkvi . Bog nam je poslao veliku svetlost u tamu u kojoj živimo preko Starca Porfirija . Zahvalni smo Gospodu što nam je poslao tako veliki dar u naša vremena, zaista, držeći ga u životu punih 86 godina .
Pored Starca ste se osećali veoma ugodno. On nije vršio pritisak ni na koga. On je želeo da ko god bi došao k njemu, da to uradi svojom slobodnom voljom. Uvek je govorio nama ispovednicima da kad mi, kao duhovni očevi, upravljamo životnim putevima onih koji nam se ispovedaju, moramo uvek poštovati njihovu slobodu. Uvek je isticao da je Hrišćanstvo sloboda .  Često se pozivao i na događaj prema kome je Hristos jednom rekao nešto što je sablaznilo mnoge. Svi su počeli da odlaze sve dok samo učenici nisu ostali. Tada je Gospod i njima rekao da ako hoće da idu slobodni su da idu. Citirao je Jevanđelje po Sv. Jovanu, reč po reč, " Od tada mnogi od učenika njegovih otidoše natrag, i više ne iđahu s njim. A Isus reče Dvanaestorici: Da nećete i vi da odete?"'( Jn.6:66- 7)
Starac Porfirije je imao visoko prosvećenu ckvenu svesnost. Poštovao je ljude u Crkvi i crkvenu hijerarhiju. Govorio je: " Ako ja pokvarim odnose sa Episkopom, ako je Episkop ljut na mene, moja molitva se neće uzdići na nebesa."
Jako je voleo crkveno pesništvo. Proučavao je i naročito obraćao pažnju na kanone za velike praznike, i Gospodnje i Bogorodičine. Pažljivo je proučavao značenje svakog kanona, kao i svaku njegovu reč ponaosob.
S vremena na vreme je voleo da priča o ljubavi. Rekao bi, karakteristično, da mržnja kalja dušu. Takođe je govorio da kad neki naš brat ima problem, trebalo bi da se skupimo što više nas zajedno i da govorimo jednostavne molitvice za njeg.

Neprestano je govorio o ljubavi prema Hristu. " Kada volimo Hrista, naša je duša oslobođena od straha.". Često je koristio reči Svetog Jovana Bogoslova da "savršena ljubav izgoni strah..". Starac nikad nije sebi dozvoljavao da bude okupiran negativnim stvarima; želeo je da sve bude svetlo i pozitivno. Simbolično bi nam govorio " Nalazite se u tamnoj sobi i mašete rukama pokušavajući da na taj način oterate tamu. Ipak tama ne odlazi tek tako. Otvorite prozor kako bi svetlost mogla da uđe i tama će sama iščeznuti. Svetlost će rasterati tamu. Treba da proučavamo Sveto Pismo, Žitija svetih, Svete oce, to je svetlost koja će rasterati tamu.". Vrlo često je slikovito objašnjavao.

Oče da li postoji nešto što vas je naročito ganulo?

Otac Danilo Guvalis :Jednog dana, tokom nemačke okupacije, Starac je šetao prema obližnjoj oblasti Likavitos. Šetajući tako naiđe na neprijatnu scenu. Jedan nemački vojnik je namerno saterao u ćošak mladu devojku, pokraj podruma neke kuće, želeći da je obeščasti. Ona je izgledala kao mala ptičica koja se našla u kandžama orla. Iz njenih su se usta mogli čuti slabašni jecaji bola i borbe. Nemac je pokušavao da je smiri slatkorečivošću. Ceo komšiluk je čuo taj metež, i svi su sa svojih pragova i prozora gledali šta će se desiti. Videli su sveštenika koji je išao ka mestu događaja.

Kad se Starac našao nasuprot ove scene osetio je veliku unutarnju ožalošćenost. Morao je da pronađe način kako da spase tu devojčicu. Ne razmišljajući o opasnosti koja mu preti od nasilnog Nemca, on uputio se pravo ka njemu.  Pomolio se tiho i silno da se pokaže božanska sila. Kada se dovoljno približio podigao je svoje ruke visoko. Izgledalo je kao da ponizno moli Nemca ili kao da traži od Gospoda da pokaže svoju milost.
Prizor sveštenika sa visoko uzdignutim rukama, blistave crte njegovog lica, i šta više božanska snaga koju je krio u sebi, doveli su do čuda.
Nemac je smekšao, odustao od svojih namera i oslobodio devojku. Kada je starac produžio svojim putem, ljudi koji su ceo događaj posmatrali iz svojih kuća počeli su da mu aplaudiraju. Klicali su mu kako i koliko su mogli u tim teškim vremenima.

Šta možete da nam ispričate o njegovim darovima rasuđivanja i prozorljivosti?

Otac Danilo Guvalis :Oba ova njegova dara bi nas uvek ostavila bez reči. Ima tu bezbroj slučajeva. Pričaćemo samo o nekolicini primera.
U vreme kada se Starac Porfirije nalazio na Poliklinici, pitao je nekoga, ko je došao kod njega na ispovest, odakle dolazi. Ovaj mu je rekao da je iz jednog seoceta u oblasti Elia. Onda ga je upitao da li ima kuću u poljima. Kada je čovek odgovorio da ima, Starac Porfirije mu je rekao da reka teče ispod imanja na kome se ta kuća nalazila. Čovek je ostao bez reči jer nikada nije ni pomišljao na tako nešto. Mnogo godina potom jedna strana kompanija došla je u tu oblast sa ciljem da pronadje naftne bušotine. Prilikom bušenja, na dubini od 400 metara, ogroman količina vode je pokuljala napolje. Da je nisu zaustavili na vreme, cela ta oblast  bila bi potopljena.
Ispričaću vam takođe i ovu priču. Student koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u kasarni u mestu u kome ja živim, zamolio me da ga odvedem da vidi Starca. Čim smo stigli Starac ga je pitao odakle dolazi. Student je odgovorio da je iz sela u zapadnom Peloponezu. Onda mu je on rekao : " Kakvi samo snažni vetrovi duvaju u planinama iznad tvog sela! ", a student je na to odgovorio :" Znate li kako seljani zovu te planine? Zovu ih planine vetra."
Jednom sam otišao kod njega u keliju. Bio je 19-i oktobar, kasno popodne, i ne želeći sam ga prekinuo jer se u tom času "nalazio" u Kefaloniji, na večernjoj službi na dan praznika Svetog Gerasima. Video je, kako mi je ispričao, sveštenike, Episkope, i brojni narod i čuo je njihovo pojanje. Mogao je do detalja da mi opiše šta se u tom momentu dešavalo u manastiru Svetog Gerasima na Kefaloniji.

Jednom je telefonirao u Brisel, gde je jedno njegovo duhovno čedo služilo pri mornarici u okviru NATO snaga. Kazao mu je kako je na mestu gde njihova podmornica kruži mnoštvo podvodnih grebena, i da bi trebali da pripaze na to. Činovnik je proverio mesto na koje je Starac ukazivao, locirao podvodni greben i izdao naređenje podmornici da izbegava to mesto.

Darovi koje je dobio Starac Porfirije zaista su brojni i iznenađujući da čovek prosto ne zna koji prvi da pomene i kome više da se zadivi!

Otac Danilo Guvalis : 15. jula 1974.godine, putovao je sa nekolicinom svoje duhovne dece u Makedoniju,u severnoj Grčkoj. Na radiju u kolima čuli su da se dogodio državni udar na Kipru i da je pritom ubijen Arhiepiskop Makarije. Starac se okrenuo prema njima i rekao :" To je greška. Arhiepiskop Makarije nije ubijen." I uistinu, u sledećim vestima saznali su da je Arhiepiskop Makarije još živ.

 Slučajevi u kojima se projavljuju njegovi darovi prozorljivosti i rasuđivanja bi sami mogli da ispune čitave knjige.
Kada sam se prvi put susreo sa njim na Svetoj Gori, rekao mi je da u mom selu postoje pećine u kojima su živeli ljudi tokom turske okupacije. Takođe mi je rekao da u selu postoje tri crkve. On je video moje selo u njegovim prošlim, sadašnjim i budućim fazama, zato što su u vreme našeg razgovora postojale samo dve crkve, a danas ih u selu ima tri. S druge strane, video je da su u prošlosti, u doba turske okupacije, u pećinama blizu sela živeli "ljudi od oružja" i klefti ( grčki hajduci ).
Često bi mi govorio nešto što mi je tada izgledalo zagonetno i što nisam mogao da shvatim i rastumačim. Jednom dok smo šetali, rekao mi je " Mnogi će te slušati." Mislio sam da ćemo na nekoj svečanosti izneti zvučnike i da će me tako mnogi ljudi čuti. Ipak, kada su godinama kasnije, dve crkvene radio stanice počele da emituju svoj program pred širokim auditorijumom, tek tad sam, gostujući u jednoj od emisija, shvatio na šta je Starac mislio.
Duboko u sebi sam osećao da predamnom stoji prorok, nalik starozavetnim prorocima,  u kome je obitavao Duh Sveti.
Šta god bi čuo, šta god da je rečeno pred njim, uvek je ostajao potpuno miran. Taj je mir bio nalik na mir Svetog Antonija.
Kada bi mi dolazili ljudi koji su se suočavali sa teškim problemima, ja bi ih odveo Starcu i on bi im dao pravi savet. Njegovi su saveti uvek bili besprekorni i savršeni. Daću vam jedan primer.

Jednom nam je došao u posetu jedan gospodin iz sela na Korintu. Posedovao je veliko imanje i bio je u nedoumici da li da na njemu posadi limunovo ili maslinovo drveće. Nije znao šta bi bilo najbolje i nikako nije mogao da donese odluku. Odveli smo ga do Starca ; imajte u vidu da se ovo sve dešavalo 70-ih godina. Starac mu je ispričao o potrebama koje će zemlje tadašnje Evropske ekonomske zajednice ( današnje EU ) imati u pogledu takve proizvodnje u budućnosti : da će se pronaći metod koji će omogućiti brzu žetvu maslina i da će shodno tome postojati prevelika proizvodnja istih. Savetovao mu je da zasadi limunovo drveće jer će uvek postojati tražnja za limunom u ovim zemljama,a naročito u zemljama severa. To se, kao što se pokazalo, upravo i dogodilo.

Upečatljiva je činjenica da je Starac Porfirije bio zainteresovan za sve, za sve vrste problema koji su mučili ljude.

Otac Danilo Guvalis :Istina.

Kako se on sam nosio sa tim njegovim darovima?

Otac Danilo Guvalis :Prvo moramo napomenuti da je on dar rasuđivanja stekao u Kavsokaliviji još kao sedamnaestogodišnjak. To je iznenađujuć slučaj zato što se ovi darovi po pravilu stiču tek nakon čitavih decenija podvižničkog života. Starac je, govoreći o darovima koje je dobio od Boga, istakao da zarad funkcionisanja Crkve, Bog daje različite darove nekim ljudima istovremeno a sve na dobrobit Crkve. On je osećao da njegovi darovi imaju crkvenu svrhu.
On je sačuvao ove darove do kraja svog života. Istovremeno su i drugima davani raznoliki darovi, ali ih se oni kasnije nisu pokazali dostojni te su im oduzeti.
Ličnosti kao što je Starac Porfirije pojavljuju se u Crkvi na svakih sto ili dvesta godina. Stvari o kojima čitamo u Žitijima Svetih a koje nas zadivljuju, dogodile su se pred nama jer je Starac bio Svetac koji hoda. A sada saznajemo i o čudima koja se dešavaju nakon njegove smrti.

Oče Danilo iz onoga što ja znam, vi ste imali mnoga neposredna iskustva sa Starčevim isceliteljskim darom. Da li biste nam mogli izneti par primera?

Otac Danilo Guvalis : Lično poznajem razne ljude koji su imali rak a bili su izlečeni nakon Starčevih molitava i njegovog blagoslova.
Jedna nastavnica u srednjoj školi imala je rak dojke i bila joj je zakazana operacija. Otišla je kod Starca, on ju je blagoslovio i tumor je nestao bez ikakve potrebe za operacijom.
Jedna mlada devojka iz Atinske četvrti Sveta Paraskeva, odlučila je da počini samoubistvo jer je dobijala storge prekore kod kuće. Kupila je neko jako sredstvo za suzbijanje korova i nameravala je da ga popije. Najednom se pred njom pojavio Starac Porfirije, uzeo joj to sredstvo iz ruku i rekao " Ne boj se. Sve će biti u redu. Udaćeš se, izrodićeš decu i biće ti dobro." To se upravo i desilo.

" Blaženi čisti srcem jer će Boga videti "

Otac Danilo Guvalis :Povremeno bi Starac obilazio radnje koje nisu dobro poslovale.Blagoslovio bi i mušterije su odmah počele da dolaze, jedna za drugom, i da kupuju u velikim količinama. 

Šta je govorio o politici ?

Otac Danilo Guvalis :Rećiću vam jednu karakterističnu stvar, pošto ne bih da ulazimo dublje. Rekao je " Kada se država nađe u mnogim gresima, tad njen politički život umesto ispravan biva krivudav."

Kako sam ja razumeo oče, Starac se posebno brinuo za venčane parove ?

Otac Danilo Guvalis : Jako. Pomogao je nebrojenim parovima čiji su problemi bili toliki da je brak počeo da im se raspada. Pomagao im je sa svojim darovima i obnavljao je njihove veze.

Sećam se jednog dirljivog slučaja kada se vozio taxijem. Imao je sledeći razgovor sa vozačem :
" Imate li ženu?" , " Imam "
" Koliko ste godina živeli razdvojeni?" , " Pet "
Razgovor se nastavio a kraj je bio srećan. Vozač taxija je toliko bio začuđen onim što mu je ovaj nepoznati sveštenik rekao da je odmah otišao, našao svoju ženu i nanovo uspostavio njihov brak.
Uspomoć svojih darova Starac je tačno znao šta je svaka situacija zahtevala. Na primer, rekao je jednoj udatoj gospođi, " Kad ti se muž nađe u teškoj poziciji, ne govori ni reči. Moli se i zamoli druge da se mole. U suprotnom ćeš učiniti stvari neugodnim za njega. Neće pored tebe naći toplinu i sreću, i počeće da gleda unaokolo. " Svaki put bi davao preporuke u skladu sa situacijom koja bi doprinela miru te određene porodice.
Govorio je o " smućenoj" deci - deci koja imaju psihološke probleme zato što njihovi roditelji imaju loše odnose jedan sa drugim, pa nema dobre atmosfere u kući.
Govorio je o "smućenoj" deci "smućenih" roditelja. Nekada bi se dešavalo da ja lično odvedem roditelje dece sa problemima da vide Starca. On je govorio da ova deca imaju probleme, tu "smućenost", još od utrobe. Kada je detetova majka bila trudna, ona se nije trudila da dovede svoj život u red, da bude mirna, tiha, da se moli i da učestvuje u Svetotajinskom životu Crkve.
Sećam se da je jednom savetovao jednu majku sa petoro dece da ne prilazi kući mesec dana. Njeno ponašanje je bilo takvo da su se njena deca međusobno tukla svakoga dana. Nisu mogli da se urazume pred majkom, pa su iskaljivali svoj bes jedan na drugome.
Zahvaljujući njegovom odličnom rasuđivanju on bi se bavio svakom situacijom na odgovarajući način. Nikad nije opštio sa ljudima po istom obrascu, znao je kakav savet ko može da podnese. Deset ljudi bi moglo da ga pita istu stvar i on bi im dao deset različitih odgovora. Ovo se zove pastirska individualizacija.

Izvršavao je svoj pastirski rad sa razumevanjem jer je upravo imao takav stav o njemu.

Otac Danilo Guvalis :Starac je često koristio reč "smućen" kada je želeo da kaže da neko ima unutrašnje probleme. U stvari on je koristio tu reč kad bi se spomenulo krivoverje.
Govorio je da sve zbunjene ljude povezuje krivoverje.

Kako se nosio sa spoljašnjim izgledom ljudi, sa načinom na koji su se oblačili?

Otac Danilo Guvalis : Starca nije zanimao spoljašnji čovekov izgled. U to su se mogli uveriti svi koji su mu dolazili u posetu, a da pritom nisu bili prikladno odeveni. On je posmatrao najdublje uzroke u duši jer je znao da ako se čovekova unutrašnjost dovede u red, samim tim će se popraviti i njegova spoljašnost.

Da li biste nam mogli ispričati oče o još nekim crtama njegove ličnosti ?

Otac Danilo Guvalis :Nešto osnovno što je karakterisalo Starca Porfirija je da šta god bi prolazilo kroz njegove ruke on je želeo da to bude savršeno. Da vam dam jedan primer, kada je imao nameru da sagradi manastir.  Brinulo ga je kretanje sunca, kako sobe onih koji tu budu živeli zimi ne bi ostajale bez sunca. Takođe s zanimao i za vlažnost vazduha, pravac vetra itd. kako bi sve bilo besprekorno. Želeo je, koliko je to bilo moguće, potpunost i savršenstvo.
Govorio je o radu svetog Grigorija iz Nise " Šta god da je Sveti Grigorije napisao to je vrlo dobro sastavljeno; njegove reči, njegova shvatanja, njegovi pasusi." Dodao je " Baš kao što građevinar najpre napravi čvrst temelj, zatim poreda cigle jednako, pa izgradi prvo prizemlje pa tek potom prelazi na sledeći sprat. Sveti Grigorije iz Nise, pobrinuvši se za stvari koje pripadaju prvom pasusu, prelazi na drugi pasus a zatim na sledeći."

Ja lično volim da proučavam dela tog velikog Oca naše Crkve, koji je po rečima jednog istaknutog vizantijskog pesnika bio i " najmističniji ".

Otac Danilo Guvalis :Starac Porfirije me je savetovao da dosta proučavam njegova dela.

Oče vaše reči su me ispunile velikim poletom.

Otac Danilo Guvalis : Naročito zanimljivo u vezi sa starcem bilo je to što se oduševljavao tehnološkim izumima i što ih je upotrebljavao. Divio se tome što je Bog darovao čoveku sposobnost da dolazi do takvih otkrića, i savetovao je svojoj duhovnoj deci da se koriste tekovinama tehnologije. "Bog pomaže čoveku da dospe do takvih izuma; i đavo se njima koristi, pa zar je dopušteno da se mi hrišćani njima ne koristimo?"
Stalno se koristio telefonom. Razgovarao je sa svojom duhovnom decom i ostalim svetom telefonom na dvadesetčetvoročasovnoj osnovi. Ne samo u Grčkoj, već i u inostranstvu, na svim kontinentima. Nebrojenom narodu je pomogao upravo tako, preko telefona.
Voleo je crkveni radio. Rekao je da se preko njega ispunila želja i proročanstvo Svetog Jovana Zlatoustog " Ja ću ustati visoko da govorim o Hristu i ceo svet će me čuti "

 Istina će se propovedati sa krovova.

Otac Danilo Guvalis :Starac Porfirije je bio jako vredan. Voleo je naporan rad i uvek je javno govorio protiv lenjosti.  Rekao bi u svom stilu " Ne može ni stopala od zemlje da odvoji, a dođe kod mene po savet o uzdizanju na visine duhovnog života " Uvek bi isticao da kada se molimo trebalo bi da se molimo tako da našim telom činimo velike metanije.
Proučavajući Stari i Novi Zavet mi vidimo da svaki put kada bi Gospod pozvao nekog proroka ili apostola, on bi ih pozvao kada su nešto radili. Jedan je pozvan dok je čuvao ovce, jedan dok je orao, jedan tokom vršidbe, jedan dok je krpio ribarske mreže itd.
On je želeo da ljudi budu zauzeti, da stalno koriste sve udove svoga tela, a ne da budu besposleni. Ni u kom slučaju nije prihvatao bespolenost i lenčarenje.

Oče, želeli bismo da nam ispričate o Starcu kao o svešteniku ?

Otac Danilo Guvalis :Voleo je svoj posao na Poliklinici. Tešio je bolesne. Čuo je njihove ispovesti. Davao im je Pričešće. Služio je kao utešitelj, anđeo čuvar.
Liturgijski život crkve Svetog Gerasima takođe se lepo razvio. Crkva je imala hor, i glas sveštenika trebao je da bude u skladu sa pojanjem hora i da nekako ne bude muzički uvredljiv.  Zbog ovoga je on išao u muzičku školu gde je postigao primetan napredak. Završio je jedan kurs studija. Naučio je i da svira klavir. Ipak, od muzičkih instrumenata najviše je voleo orgulje. Kasnije, umesto hora doveden je crkveni pojac, Spiridon Peristeris, koji je bio predodređen da postane prvi čtec u atinskoj Mitropoliji. Njihova usklađenost je bila odlična. Ako bi neko povremeno pogrešio nešto oko analoja ili rekao nešto neispravno, Starac nije ništa govorio i nije narušavao atmosferu Svete Liturgije. Jednom kada je služio jedan gostujući sveštenik stvorila se velika pometnja. On je počeo govoriti pojcima " Ne taj tropar, drugi. Potražite drugi. " Oni su tražili, ali nisu mogli naći. Kakav metež ! Ovaj nesrećni incident učinio je da pojac i njegovi pomagači cene učtivost i takt Starca Porfirija.

Braća Alevizatos bili su univerzitetski profesori. Bilo je mnogo univerzitetskih ljudi u njihovom krugu. Svi oni su išli u crkvu Svetog Gerasima. Tamo su išli i profesori teološke škole, kao što je poznati pravoslavni teolog Leonid Filipides, koji je neizmerno poštovao Starca. Ceo Univerzitet sakupljao se u crkvi Svetog Gerasima. Liturgija je bila zaista uzvišena. Starac je čitanje Jevanđelja obavljao sa posebnom  molitvenošću i životnošću. Doista, tokom Velike ( Stradalne ) sedmice, čitanja 12 Jevanđelja uveče na Veliki Četvrtak, imala su to nešto što ostaje neuporedivo. Otac Porfirije je tokom svoje molitve video Hrista kako podnosi stradanja i bio je duboko potresen. Ispunjen emocijama, njegov glas bi se često gubio i on sam imao je poteškoće da nastavi sa čitanjem. Nakon što to više nije mogao podneti, on je prestao da čita. Onda je obrisao lice, koje je bilo umiveno suzama, trašio oproštaj od okupljenih vernika i čineći velike napore nastavio je sa čitanjem. Nepotrebno je i reći kakve dirljive osećaje je to izazvalo među prisutnim Hrišćanima. Bilo je to kao da su se našli u samoj Getsimaniji, u pretorijumu, na Golgoti , prateći božanstvenu dramu gotovo bez daha. Neko vreme on je imao i sopstvenog sveštenika sa njim na službi. Taj je sveštenik bio njegovo duhovno čedo i Starac mu je ranije rekao da bude u pripravnosti. Ukoliko bude prinuđen da prekine sa čitanjem Jevanđelja, da on može da preuzme.
 Kada je došlo vreme za besedu Svetog Jovana Zlatoustog na Pashu, stvoreni su jedinstveni duhovni naboj i bogobojažljivo ushićenje. On je kazivao tekst napamet, polako, svečano i najlepše moguće. Voleo je sve propovedi Svetog Jovana Zlatoustog, ali ovu naročito. Izgovorio je tiho, otmeno, postepeno, bez držanja knjige, držeći jedino sveću. Vrhunac ove uzvišenosti bio je kada je rekao : " Ad se zagorča sretnuvši Te dole; zagorča se jer opustoši.." a narod je ponavljao, "Zagorča se." Neponovljivi duhovni osećaji.
Obožavao je svaku crkvenu molitvu, svako čitanje svetoga teksta. One su morale biti kazane na najprikladniji način. Tokom svog života, pomogao je mnogim sveštenicima, monasima, pojcima i čitačima da čitaji i pevaju na najlepši mogući način, na način dostojan Boga.

Čovek bi sa vama oče mogao satima da priča o Starcu Porfiriju. Nažalost, radio program je, kao što znate, vremenski ograničen. Od mnogobrojnih priča i primera koje niste uspeli da nam ispričate, koji biste izdvojili za kraj?

Otac Danilo Guvalis : Pred kraj njegovog života, zamolio me da mu donesem Sveto Pričešće posle Božanstvene Liturgije. Tokom perioda kada se spremao da dobije Božanstvene Darove nadvladalo je nebesno stanje; takva je bila njegova ljubav i žudnja za Svetim Tajnama. Nakon što mi je pričao o aromi Svetog Pričešća, shvatio sam da misli da je on osetio miris u Svetom Pričešću. Uvek je podsticao hrišćane da uzimaju aktivno učešće u svetotajinskom životu Crkve.
Govorio bi da sa Svetom tajnom Ispovesti, koji god da je pao dole, ponovo će se podići. Ispričao nam je dirljivu priču o monahu koji je otišao na Svetoj Gori u svojoj mladosti. On je imao toliko darova da se osećao kao da živi u Raju. Jednog dana bio je neposlušan svome starcu. Odjednom ga je svo to dražesno stanje napustilo. Kada se njegov starac vratio, čuo je njegovu ispovest i pročitao mu je razrešnu molitvu. Stanje u kome se do tad nalazio odmah mu se vratilo.

Starac Porfirije uvek je govorio da kada smo u Crkvi, kada učestvujemo u Svetim Tajnama tada smo mi u Raju. Takođe, što više učestvujemo u Svetim Tajnama, toliko smo više i u večnom životu. Zato nas je uvek podsećao na reči Gospodnje “ ko veruje u Sina ima večni život ".

Šta je govorio za našu upokojenu braću i sestre?

Otac Danilo Guvalis :Govorio je da smo svi mi jedno i da se trebamo moliti kako za žive tako i za upokojene.  Naglašavao je da ne treba da kažemo: "Gospode Isuse Hriste, pomiluj tog i tog", ili "pomiluj nas", nego: "Gospode Isuse Hriste pomiluj me"; naime, pošto Crkva Hristova jeste jedno Telo, rečima "pomiluj me" obuhvaćeni su i živi i upokojeni. A ako se molitva ne prostire na sve, ona nije crkvena.
Pričao nam je da kad god bi išao na sveta mesta, na planinu Sinaj, u pećinu Apokalipse na ostrvu Patmos, u Jerusalim, on bi doživljavao neopisiva životna iskustva. Uvek je isticao svetost mesta, da se mesta mogu osvetiti, da su puna blagodati Božije.
Obično bi nam pričao da kada bi se na nekom mestu trudio da dostigne određeno duhovno stanje kroz molitvu, trebalo mu je od petnaest minuta do pola sata truda. Ali kada se to događalo na svetom mestu, stvari su bile drugačije. " Uđem, na primer, u svetu pećinu", govorio je," kao što su pećine Svetog Nifona ili Svetog Nila na Svetoj Gori, ili pećina Apokalipse, i čak ni ne počnem sa molitvom, a odmah me to sveto mesto podigne."
Iznova i iznova govorio je da je " Bog sve " i da se bez molitve Gospodu ništa ne postiže. " Molitva je majka dobrodetelji, ukoliko se uvek govori sa smirenošću, bez ikakvog samoljublja, i sa ljubavlju prema Hristu"

 Zahvaljujemo vam oče Danilo za svu nebesku manu koju ste vašom dobrotom podelili sa nama.

Otac Danilo Guvalis : Neka blagoslov Starca Porfirija počiva na nama i zahvalimo Gospodu, Koji nam je poslao takav dar u dvadesetom veku.

http://www.johnsanidopoulos.com/

Prevod sa engleskog: Jovana Čonjić
19.08.2009.